ISPOVEST NAJČITANIJE SRPKINJE “Kad sam se ja desila, a nisam pitala da li smem - POČELI SU UDARCI”

Danas, kada njeni romani obaraju rekorde čitanosti, teško je zamisliti da je na početku karijere Ljiljana Habjanović Đurović imala prepreke da njena prva knjiga uopšte ugleda svetlost dana. Izdavačka kuća „Književne novine“, kojoj je predala rukopis, bila je pred gašenjem i u teškoj finansijskoj situaciji.

„Trebalo je da prosto opredele koji će od tih rukopisa da objave kao knjigu, jer je to trebalo da bude njihovo poslednje izdanje. Ljiljana Šop se izborila da ta knjiga bude roman Ana Marija me nije volela i da taj novac koji su imali na računu ode za štampanje,“ priseća se književnica.

Kako ni to nije bilo dovoljno, autorka se obratila za pomoć opštini Kruševac, koja je podržala štampanje.

Kao pisac početnik, Ljiljana nije razmišljala o tome da li će knjiga trajati tri i po decenije, već je bila jednostavno presrećna što je njena knjiga izašla, a tek kasnije, sa uspehom, došla je i želja da taj uspeh zadrži.

Okrutnost kritike: „Kada se popnete na vrh, vi ste sami“

Njen put ka samom vrhu domaće književnosti obeležio je prelazak kod privatnog izdavača sa rukopisom za roman Ženski rodoslov. „Rekla sam mu: 'Imam rukopis sa kojim mogu da uđem u prvih 10. Je l' hoćete da me u tome podržite?' Za tri meseca, knjiga je postala najčitanija, a ja najčitaniji pisac,“ navodi ona. Čitaoci su zavoleli knjigu pre nego što su kritičari i stigli da daju svoj sud.

Međutim, tada su usledile grube reakcije književnog establišmenta. „Kad se desio taj veliki uspeh, ja volim da kažem - kad sam se ja desila, a nisam pitala da li smem, jer su do tada meru piscu i knjizi određivali književni kritičari, onda su počeli udarci,“ iskrena je Ljiljana. Jedan kritičar je njenu knjigu nazvao „čorbom od suza“, dok je drugi prognozirao da je u pitanju samo prolazni letnji hit, što se pokazalo kao netačno.

“Dok se penjete, vi se penjete u masi, jer prema vrhu ide mnogo ljudi. Kad se popnete na vrh, vi ste jedini i sami. E onda počinju udarci,“ slikovito je objasnila književnica.

Generacije žena spaja ista emocija

Odgovarajući na pitanje zašto se čitateljke i danas pronalaze u njenim pričama, Ljiljana objašnjava da se ljudska priroda ne menja, već samo „dekor vremena”.

- Sasvim je svejedno da li žena nosi pantalone i patike ili nosi krinolinu. Ona želi da bude voljena i poštovana. Žene su uvek želele i želeće da budu voljene onako kako im je to potrebno i onako kako zaslužuju, a zaslužuju mnogo - poručuje autorka.

Njene knjige prenose se sa kolena na koleno, pa tako devojke danas dobijaju njena dela u amanet od svojih baka, majki i tetki. Čitalačka publika se nije promenila - autorka na književnim večerima i danas dobija ista pitanja kao pre 20 godina.

Dva ciklusa i knjiga koja joj je promenila život

Ljiljana svoj rad deli na dva ciklusa, koja naziva „roze i plavim knjigama“. Roze knjige, u koje spada i Ženski rodoslov, deo su ispovednog ciklusa inspirisanog njenim životom. S druge strane, plave knjige čine duhovni ciklus koji obrađuje teme vere, hrišćanstva i opšteljudskih vrednosti, a koje su stvarane „po nadahnuću Duha Svetoga“, kako kaže Ljiljana. Iako je Ženski rodoslov odredio njeno mesto na književnoj sceni, roman Petkana je ostavio najdublji lični trag. „Dok sam pisala tu knjigu, ja sam se menjala i osećala sam kako se menjam. Naučila sam ono što je najvažnije, a to je da bolje razumem i da više volim druge ljude. Postala sam bolji čovek,“ naglašava Ljiljana i dodaje da se za svaku novu knjigu neprestano obrazuje čitajući knjige svetih otaca. Ljiljana Habjanović je ovako govorila za Blic ženu o trenutku kada joj se ukazala sveta Petka.

Treba da mislimo na ono što nas spaja

Kada čitaoci zatvore poslednju stranicu njenih romana, Ljiljana želi da osete sigurnost i svest da nikada nisu sami - da su uz nas Bog, Bogorodica, svetitelji i anđeli. Njena poruka čitateljkama u ovim izazovnim vremenima je ohrabrujuća: „Nikad ne dobijamo ono što će nas uništiti, nego samo ono što će nas ojačati, bez obzira kako to nama izgledalo u trenutku kad nam se dešava. Treba da mislimo na ono što nas spaja, a ne ono što nas deli. Da budemo svesni da nas samo ljubav može spasiti - ljubav koju primamo i ljubav koju dajemo drugima.”

Ceo razgovor sa Ljiljanom pogledajte u videu