Šta su članovi PORODICE ROMANOV poklanjali jedni drugima za BOŽIĆ: Sluge su imale POSEBNU JELKU, a o darovima POSLEDNJE RUSKE CARICE još se priča

U periodu od 16. do 17. veka carska porodica Romanov pridavala je veliki značaj Božiću, ali on nije imao naročito jako porodično obeležje, makar ne u smislu materijalnih poklona. Na Badnji dan carevi su činili dobra dela, išli po bolnicama i prihvatilištima i davali veliku milostinju siromašnima, ali i posećivali zatvore, gde su osuđenicima delili pomilovanja. Potom bi prisustvovali i noćnoj božićnoj službi u hramu, što je inače i bio glavni događaj. Posle bogosluženja pred zoru u carske odaje u Kremlju pozivani su crkveni jerarsi i hor koji je pevao naročite pesme u slavu Isusa Hrista i cara. Romanovi su poklanjali praznično piće medovinu i darivali za zasluge ovalne raskošno ukrašene posude za piće (kovš).

Tek posle toga poklone su dobijala i carska deca - vezene skupocene tkanine kao što su svila i brokat i skupocene šolje sa draguljima. Carevići su dobijali igračke u obliku sablji, a careve ćerke najrazličitije ukrase. Praznični pokloni do 19. veka darivani su samo u bogatim i plemićkim porodicama.

Pokloni ispod jelke

Ni običaj kićenja jelke za Božić u Rusiji dugo nije praktikovan. Jelke su povezivane sa pokojnicima, a grančice četinara bacane na putu do groblja tokom pogrebne ceremonije, simbolično pokazujući na taj način put pokojnikovoj duši. Ukrašavanje kuće jelkom prvi je naložio Petar Veliki kada je 1700. godine uveo proslavu Nove godine. I Nemica Jekaterina Druga dala je svoj doprinos utvrđivanju novogodišnje tradicije.

Prvi put Božićna jelka okićena je u Kremlju 1817. godine. Od dvadesetih godina 19. veka ova tradicija je uspostavljena i u carskim dvorcima u Peterburgu. Pokloni su počeli da se skrivaju ispod jelke u vreme Nikolaja Prvog. Smatra se da je ovaku proslavu Božića sa jelkom i poklonima u carsku porodicu donela supruga imperatora Aleksandra Fjodorovna. Ona je bila Nemica, ćerka pruskog kralja Fridriha Vilhelma Trećeg u čijoj se porodici na slavljenje Božića mnogo polagalo, uz bogato okićenu jelku i poklone.

"Božić je u vreme Nikolaja Prvog u aristokratskoj, a kasnije i gradskoj sredini poprimio obrise domaćeg porodičnog praznika za koji se pažljivo pripremalo ne štedeći ni vreme ni sredstva", piše Julija Uvarova u knjizi "Božić i Nova godina u Rusiji od 16. do 20. veka".

Poklona je umeo da bude tako mnogo, da nisu mogli da stanu ispod jelke. Nikolajev sin, Veliki knez Konstantin, 1847. godine u svom dnevniku nabraja poklone koje je dobio: sablja, kinjal, pancir, čerkeski pištolji i knjige. Nikolajeva ćerka Olga ostavila je svedočenje da je 1837. godine dobila pisaći sto i fotelju, a 1843. godine "čudesni klavir marke Virta, slike, elegantne haljine i od tate narukvicu sa safirima, njegovim omiljenim kamenom".

Jedno od najpopularnijih mesta za imperatorske porudžbine bio je "Engleski magazin" koji je držala firma "Nikols i Plinke" u Sankt Peterburgu. Tamo su mogli da se nađu izuzetni lusteri i nakit, skupo lepo dizajnirano oružje, kolekcionarska vina i još mnogo toga.

Upravo servis za čaj iz te prodavnice dobila je za Božić druga Nikolajeva ćerka Marija 1839. godine. A 1850. imperator joj je poklonio nekoliko izuzetnih komada nameštaja, predivne sofe, fotelje i konzole. Kneginjama su osim slika, poklanjani i ukrasi i vredan nakit i lepe haljine i razne drangulije, ali i potrepštine kao što su klizaljke, skije, sanke i knjige.

Deca su mogla da sastave listu želja i kažu šta žele da dobiju na poklon. Poznato je da je brat Aleksandra Trećeg Vladimir, kao dete, tražio za Božić ostrige koje je mnogo voleo. Originalan je bio i sam carević Aleksandar koji je želeo igračke u vidu kuhinje i odelo dimnjačara.

Aleksandar Treći naručio je Imperatorskoj fabrici porcelana 1883. godine svečani Rafaelov servis za 50 osoba čija izrada je trajala 20 godina, a fabrika je svake godine za Božić slala deo realizovane porudžbine.

Pokloni za muškarce

Tradicionalni poklon za članove carske porodice muškog pola bili su mundir Kavaleriјskog puka, turska sablja ili porcelanski tanjiri. Poznato je da je prestolonasledniku Velikom knezu Aleksandru, budućem Aleksandru Drugom, majka, imperatorka, godinama poklanjala bilo mundir Kavaleriјskog puka, bilo tursku sablju, bilo porcelanske tanjire sa prikazima ruske vojske, kao i servis za čaj. A otac, imperator Aleksandar, dobio je kutiju sa pištoljima, bistu Petra Velikog, kao i knjige iz istorije Rusije.

Jatagan sa koricom izrađen u Osmanskoj imperiji 1803. godine poklonila je budućem Aleksandru Drugom supruga Marija Aleksandrovna za Božić 1849. godine. Poznato je da je imperatoru Aleksandru Trećem 1881. godine supruga poklonila revolver Smit i Veson sa mecima i futrolom.

Slatkiši su, po pravilu, poklanjani samo deci, ali i odrasli su mogli da dobiju poslastice na poklon, recimo kutiju skupih suvih šljiva ili kajsija, kao i mandarine.

Praznik uz lutriju za dvorsku svitu

Carska porodica redovno je za Božić organizovala lutriju sa poklonima za dvorsku svitu. Tako su mogle da se osvoje porcelanske lampe, vaze, servisi za čaj, ali i predmeti iz čuvene Faberžeove radionice. U organizovanje lutrije uključivala su se i carska deca koja su satima lepila etikete sa brojevima na poklone.

Članovi carske porodice za Božić su redovno darivali sluge i drugo osoblje u dvorcu, nimalo ne štedeći. Guverner je mogao da dobije skupu šatulju ili srebrni escajg, a poklanjani su i biseri i druge "drangulije".

Poslednji Božić Nikolaja Drugog

Nikolaj Drugi slavio je Božić vrlo skromno, naročito kada su početkom 20. veka nastupila teška vremena, revolucije i ratovi.

U dvorcu u Carskom selu u kom je živela imperatorska porodica, kićene su tri jelke. Deca i sluge imali su posebne jelke. Nikolaj je u svom dnevniku ostavio belešku o Božiću, istakavši da su on i carica pored božićnih proslava sa plesom oko okićenih jelki, bučnih i sa mnogo ljudi, na kojima su satima delili poklone, uvek imali i svoju svetkovinu. "Posle toga kod Aleks imali smo naše slavlje".

I mada je Nikolaj supruzi za svaki Vaskrs poklanjao skupa uskršnja Faberžeova jaja, za Božić su pokloni bili daleko skromniji. Tako je, recimo, vredan nakit imperatorka dobila dvaput - brilijantsku ogrlicu u godini kad su se venčali i priveske od žada za Božić po rođenju njihovog prvog deteta, kneginje Olge.

Skromne poklone od poslednjeg carskog bračnog para dobijala su i deca. Tako je nasledniku Alekseju imperatorka poklonila njegov prvi dnevnik.

Za Božić 1917. godine u progonstvu u Sibiru imperatorka Aleksandra deci je plеla vunene prsluke. Svojoj dvorskoj dami i drugarici Ani Virubovoj poslala je paket sa šalom i čarapama koje je sama isplela. U paket je stavila i brašno, makarone i salamu, što je bio istinski luksuz u godinama posle revolucije.

(rs.rbth.com)

Pogledajte BONUS VIDEO: