"Sa 17 godina pobegla sam od AMIŠA, vratila sam se zbog sestre, a onda su mi oni koje sam najviše volela pokazali SVOJE PRAVO LICE"

Lizi Ens odrasla je u amiškoj zajednici sve do 19. godine, kad ju je napustila kako bi započela novi život u savremenom svetu. Iza sebe je ostavila 18-oro braće i sestara, a među njima i svoju sestru bliznakinju. Pošto je Lizi nakon bekstva iz zajednice bila izopštena, nije mogla da prisustvuje venčanju svoje sestre bliznakinje šest meseci kasnije. Dve decenije kasnije, Lizi Ens je doktorandkinja, kreatorka sadržaja i vlasnica biznisa za ishranu i zdravlje. Pre "novog života" Lizi Ens živela je odbacujući tehnologiju i modernost u korist radikalno ruralnog načina života.

"Sestra bliznakinja i ja smo zajedno pobegle"

Prvi put je pokušala da napusti takav život sa 17 godina, a njena bliznakinja je pristala da joj se pridruži u bekstvu. Bile su odsutne svega dva dana pre nego što je njena sestra insistirala da se vrate porodici. Iako je Lizi znala da joj je suđeno da živi u savremenom svetu, pristala je da se vrati kako bi udovoljila sestrinim potrebama.

"Bio je to jedan od najrazornijih trenutaka u mom životu kad sam shvatila da ona želi da se vrati. Mislila sam da sam zauvek otišla", priseća se Ens, sada 40-godišnjakinja, u razgovoru za People. "Ali pošto smo bliznakinje i osećala sam da moram da budem tamo gde je ona, vratila sam se znajući da neću ostati."

U to vreme, bliznakinje još nisu zvanično pristupile crkvi, što znači da ne bi snosile pune posledice da su zaista istrajale u odlasku. Tokom dve godine između njenog prvog i drugog, konačnog odlaska, Ens je krštena. Nakon toga, odlazak bi značio da će biti izopštena iz svoje amiške porodice, uz potpuni prekid svake buduće komunikacije.

"Moja bliznakinja ima 12-oro dece"

Ipak, njeno mišljenje se nije promenilo. Ens je bila odlučna da se oslobodi tradicionalizma u kom je provela ceo život, isto onako kako je znala da tamo ne pripada. Kao tinejdžerka, počela je da dovodi u pitanje crkvu i njena stroga pravila. Nije razumela način na koji su se članovi amiške zajednice odnosili prema Bogu i učili veri.

"Ako ne poslušaš naredbe crkve, oni to u suštini vide kao neposlušnost prema Bogu i zbog toga ideš u pakao", priseća se Ens. "Imala sam to prosvetljenje: ‘Ako ću ionako u pakao zbog toga što sam pogrešno stavila iglu na haljinu, onda mogu isto tako da idem u pakao vozeći auto.'"

Potajno je planirala da ponovo pobegne, ali svoje namere nije krila od bliznakinje, naročito nakon što su već jednom pokušale da pobegnu zajedno.

"Dan nakon što smo se vratile, rekla sam joj: ‘Slušaj, ja ovde neću ostati. Ponovo ću otići’", kaže Ens. "Ona je odgovorila da će i ona ponovo otići. Ali ona je i dalje tamo i mislim da ima 11 ili 12 dece."

"Skočila sam sa krova i pobegla u drugi svet"

Sa 19 godina, Lizi Ens je i dalje živela u amiškoj zajednici, ali se iselila iz roditeljske kuće. Imala je momka Amiša u Njujorku sa kojim je bila u vezi na daljinu i uglavnom su jedno drugome slali pisma; viđali su se svega nekoliko puta godišnje. Jednog dana, otvorila je poštansko sanduče i pronašla poruku sa svojim imenom, ispisanu rukopisom tadašnjeg dečka, ali bez adrese na koverti.

Ens je bila zbunjena dok nije otvorila pismo. U njemu je objasnio da je pobegao iz svoje zajednice zajedno sa sestrom i njenim dečkom. Njih troje su se kolima dovezli iz Njujorka u Ohajo da je pokupe, ukoliko i ona želi da ode. Ponudili su da dođu kolima u 22 časa.

Te noći, Ens se popela na krov kuće, kako bi se osamila i dobro razmislila da li će poći sa dečkom. Njena bliznakinja se upravo verila, a venčanje je bilo zakazano za šest meseci kasnije. Ens ne bi smela da prisustvuje svadbi ako bi bila izopštena iz amiške zajednice.

"Jednostavno sam znala da moram da odem, jer da tada nisam otišla, verovatno nikada ne bih", kaže ona o toj odluci. Što se tiče fizičke bezbednosti, Ens se prisetila jedne lekcije iz detinjstva.

"Odrasla sam na farmi. Na farmi naučiš da je veoma retko da mačka polomi kost kada skoči. One praktično mogu da padnu ili skoče sa velike visine i da ne polome nijednu kost. Opuste sve udove dok skaču ili padaju. Kada slete, odbiju se", objašnjava.

Tad je Ens odlučila da skoči sa krova kao mačka: "Čučnula sam, a onda skočila. Kada sam sletela, sve je bilo opušteno i kolena su preuzela udar. Nisam ništa slomila."

"Zet mi je rekao da nisam dobrodošla"

Od tada, Ens se suočila sa bolnim odbacivanjem najrođenijih. Porodica ju je isključila iz zajednice i nije mogla da prisustvuje venčanju svoje sestre bliznakinje. Prvih nekoliko godina nakon toga, sestra ju je jednom ili dva puta godišnje pozivala u posetu, samo da bi na neki način ostale u kontaktu.

"Onda je sestra počela da rađa decu i jednog dana, dok sam bila u poseti, njen muž mi je rekao da mi više nikada nije dozvoljeno da se vratim kod njih. Bilo je to veoma neprijatno, ali od tada se nisam vraćala", priseća se Ens.

"Imala sam 20 dolara u džepu"

Priznaje da su joj bile potrebne godine da se navikne na "novu normalnost", koja je bila dramatično drugačija od svega što je ranije poznavala. Bio je to, kaže, dug put, ispunjen napornim radom kako bi svet učinila manje zastrašujućim i neprijatnim mestom za život. Učila je nove stvari dok je istovremeno odbacivala stroga uverenja, od kojih su mnoga bila razlog njenog odlaska.

"Kad napustite amišku zajednicu, čak i ako želite da odete, to je najveći mogući kulturološki šok. Vi čak i ne znate šta sve ne znate", iskreno kaže.

Napustila je zajednicu bez ikakvih dokumenata, sa svega 20 dolara kod sebe i amiškim obrazovanjem koje je dosezalo samo do osmog razreda, ali je ipak uspela da započne novi život. Položila je GED i otkrila svoju strast prema zdravlju. Radila je na sticanju sertifikata za ličnog trenera.

Ubrzo nakon što je počela da radi u teretani, Ens je nastavila školovanje i dalje, posvetivši se proučavanju holističkog zdravlja i ishrane. Danas vodi svoj biznis UnDiet You i istovremeno radi na doktoratu iz funkcionalne medicine. Takođe je objavila memoare - njena knjiga "Amish Renegade" objavljena je u maju 2024. godine.

"Zaista je potrebna veoma jaka osoba da bi napustila Amiše", kaže ona, osvrćući se na sopstveni put. "Znam da ima mnogo ljudi koji bi želeli da odu, ali nisu dovoljno jaki da se izvuku zbog snage zajednice, crkve i onoga što su naučeni. Gotovo svaka osoba koja napusti Amiše i dalje veruje da je to što radi pogrešno, ali jednostavno zna da mora da ode i ne mari za to što je to pogrešno u očima crkve."

Pogledajte BONUS VIDEO: