ZATRUDNELA SAM TEK KADA SAM OBNOVILA CRKVU Potresna ispovest dr Jane o gubitku brata, borbi sa vantelesnom oplodnjom i čudu u 43. godini

Prenosimo vam njenu emotivnu i duboku životnu ispovest, u kojoj otvoreno govori o borbi za potomstvo, snazi vere, odnosu sa ćerkom Teofanijom i medicinskim savetima za sve žene koje prolaze kroz proces vantelesne oplodnje.

Kada je tek kročila u Beograd, nije mogla ni da zamisli da će Srbija postati njen trajni dom.

"Da mi je neko rekao da ću ostati u Srbiji, smatrala bih da mi je to najgori neprijatelj koji može da se pojavi u mom životu. Da mi neko to kaže, ja ne znam... Ja bih ga kamenovala. Kažem ja: 'Ne, ja se vraćam u Grčku, to je moja zemlja. Tamo su moji roditelji, tamo je moja okolina.' Ali Gospod Bog je imao drugi put za mene. Naravno, sad sam prihvatila, sad se ja bilo gde da se pojavim, pojavljujem više kao Srpkinja", priča.

Kaže nam da, nakon što se etablirala, u Srbiju je dovela sestru, koja je završila stomatologiju, brata, koji je studirao fizikalnu medicinu, kao i preko četrdeset sunarodnika kojima je pomagala da pronađu stanove i upišu fakultete. Planirali su zajednički povratak i otvaranje porodične klinike u Grčkoj, ali mesec dana nakon njenog venčanja sa suprugom Draganom, dogodila se tragedija koja je sve promenila – njen rođeni brat je iznenada preminuo u 33. godini života.

Gubitak brata i pronalazak spasa u veri

Smrt brata ostavila je dubok ožiljak na celoj porodici. Majka je od šoka dobila infarkt, a potom i teške zdravstvene probleme, dok se dr Jana trudila da bude oslonac za sve njih.

- Moj brat je bio veoma mlad, imao je 33 godine. Mi smo svi bili van sebe... Ja sam bila jedina koja je pokušavala da donese neki balans. Ali zaista mislim da je to jako vezano za veru. Uvek sam mislila da Gospod Bog ima nešto, da ga je spasao od nečeg lošijeg... Tako sam ja nalazila neki balans.

Kako bi ublažila bol i pronašla mir, počela je da čini dobra dela i donacije u bratovljevo ime - kupovala je odežde za sveštenike, kandila, pevnice i pomagala deci bez roditeljskog staranja.

Tragedija je potpuno promenila i njen profesionalni put. Kao specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dr Jana se u početku bavila isključivo lečenjem bola. Međutim, nakon gubitka brata, više nije mogla da podnese patnju pacijenata.

- Kad bi neko došao da mi kaže da ga boli nešto, ja bih sedela da plačem pored njega satima... I polako sam prešla totalno na regeneraciju i podmlađivanje. Od 2009. godine isključivo radim to.

Borba za potomstvo: "Mislila sam da sam svemoguća, a onda je usledio šamar"

Nakon gubitka brata, za dr Janu i njenog supruga počinje dugogodišnja, iscrpljujuća borba za potomstvo. Do tog trenutka, je nizala samo uspehe na polju medicine, master studija i specijalizacija, verujući da može da kontroliše sve u svom životu.

CEO RAZGOVOR POGLEDAJTE NA YOUTUBE:

"Znate šta, mnogo su to komplikovane i teške stvari jer ja sam do tada mislila da meni sve ide. Ide mi medicina, master, doktorat, specijalizacija... Vi mislite u nekom trenutku da ste mag, da ste sve živo i da sve vam ide i da vi možete sve da poručite: 'E, sad ću ja da ostanem u drugom stanju, sad ću ja da završim školu...' Prvi ogroman šamar je bila smrt brata, gde sam ja shvatila da nije život to što mi mislimo."

Njena majka, teško bolesna, preklinjala ju je rečima: "Molim te da vidim da imaš jedno dete i da umrem".

Usledile su operacije, serije vantelesnih oplodnji, razočaranja i teški emotivni padovi.

"Vantelesna oplodnja je ekstremno teška tema. Imate više problema. Imate jedan problem što niste dobili dete. Imate drugi problem - okolina. Svi razočarani i svi plaču, kukaju, suprug razočaran, majka, otac... Imate ogroman pad hormona. Odjednom hormoni su bili visoko, pa padaju. Pa imate problem sami sa sobom. Kada se to dešava u 43. godini, svi su skeptični i svi su na granici da smo mi promašili, da to ništa ne valja..."

Već kada je donela čvrstu odluku da će, ukoliko proces ponovo ne uspe, usvojiti dete ili potražiti surogat majku, dogodilo se čudo.

Obnova crkve i čudo na Veliku Gospojinu

Spas i odgovor na svoje molitve dr Jana je pronašla u rodnom selu svojih roditelja u Grčkoj. Tamo se nalazila stara, predivna crkva Presvete Bogorodice koja je počela da prokišnjava i propada. Jana je 2011. godine odlučila da je kompletno obnovi - od krova, preko struje i vode, pa sve do potpune restauracije unutrašnjosti.

Osvetljenje i proslava završetka radova bili su zakazani za 15. avgust (Velika Gospojina po novom kalendaru u Grčkoj).

"Ja sam 15. avgusta, baš na taj dan, dobila rezultat da sam trudna".

Kako nije želela da ponovo sekira roditelje novim pokušajem vantelesne oplodnje, Jana im je prvobitno javila da ne može da dođe na osvećenje hrama, što je njima bilo veoma čudno s obzirom na važnost događaja, dolazak vladike i gradonačelnika.

"I onda sam ja nazvala taj dan kad sam dobila rezultat i kažem: 'Mama i tata, ja ne mogu da dođem zato što ćete vi da postanete deda i baba.' Oni su od radosti počeli da skaču, a vladika koji je bio tu čuo je to i rekao mi: 'Ivana, slušaj zvona kako će da zvone veselo.' Ja sam to povezala da je Presveta Bogorodica dala život mojoj Teofaniji".

Danas Teofanija (Fani) ima 12 godina, pohađa francusku školu, govori četiri jezika (francuski, engleski, grčki i srpski) i raste u veri.