Slika koju su našli posle 7 godina braka otkrila je NEVEROVATNU ISTINU: Nikola i Sanja iz Prijepolja venčali se posle 2 meseca, dobili 3 sina, pa shvatili da je njhova ljubav SUDBINSKA

Sanja (29) i Nikola (28) odrasli su u istom gradu, ali ih je život godinama vodio na različite strane. Sanja je ostala u Prijepolju, kasnije školovanje nastavila u Užicu i Kragujevcu, dok se Nikola još kao dečak preselio u Novi Sad. Mislili su da je njihova ljubavna priča počela tek 2018, ali ih je jedno slučajno gledanje starih porodičnih albuma sedam godina kasnije potpuno zateklo.

Na fotografiji sa dečjeg izleta iz 2004. godine, među grupom mališana, stajali su jedno pored drugog - Sanja i Nikola.

- Listali smo stare albume i gledali na koga nam deca liče. Ja sam samo prosledila jednu fotografiju sa izleta, a Nikola mi kaže: "Pa mi imamo zajedničku sliku kad smo bili mali". Nisam mogla da verujem. Kada sam pogledala, stvarno smo bili zajedno na toj slici. Još je zanimljivije što mi danas deluje kao da pored mene stoji naš najstariji sin Lazar, a ne Nikola - prisetila se Sanja.

Godine su potom prolazile. Nikola se preselio u Novi Sad, Sanja je išla svojim putem, a život ih je ponovo spojio tek mnogo kasnije, u Kragujevcu. Nikola je tada sa Sanjinim ocem svratio kod nje, i upravo taj susret on pamti kao trenutak kada se zaljubio.

- Kad sam je tada video, zaljubio sam se. To je bio naš prvi pravi susret posle mnogo godina. Ona je tada bila u vezi, imala svoj život, ja svoj, ali sam pustio da vreme uradi svoje - rekao je Nikola.

Sanja, međutim, priznaje da se tog susreta gotovo uopšte ne seća.

- On mi to i danas zamera. Tata mi je kasnije pričao da je Nikola bio kod mene i da mu je čak ostao gel za kosu u kolima, a ja zaista nisam imala pojma ni da je dolazio - rekla je kroz smeh.

Treća sreća

Sudbina ih ponovo spaja 2018. godine, i to u Novom Sadu. Živeli su svega nekoliko ulica jedno od drugog, a da se nijednom nisu sreli. Bili su prijatelji na društvenim mrežama, ali bez kontakta.

- Preko ujaka i poznanika sam čuo da je Sanja u Novom Sadu, pošto su njen otac i moj ujak poslovno sarađivali. Tako sam saznao da je tu, pa sam joj poslao šaljivu poruku da probijem led. Posle toga su krenule poruke, šetnje, izlasci, cveće i čokolade - prisetio se Nikola.

Vrlo brzo su oboje znali da je to ono pravo.

- Posle dva meseca veze sam je zaprosio. Bili smo mladi i mnogi su bili skeptični, pitali su nas da li smo sigurni i da li znamo šta radimo. Ali mi smo znali. Jedno uz drugo smo rasli, sazrevali, učili i dopunjavali se. Nije lako, svaki brak ima poteškoće, ali smo tu da ih zajedno prevaziđemo - dodao je Nikola.

Prosidba se dogodila na tvrđavi, u decembru, po hladnom vremenu. Sanja je naslućivala da bi jednog dana mogao da je zaprosi, ali nije znala da će se to desiti baš tada.

- Otišli smo na piće i u šetnju, potpuno neobavezno. Nisam znala da će baš tada da me zaprosi. Moja sestra je prethodno išla da proba prsten da ja ništa ne bih posumnjala. A on se na tvrđavi tresao i od zime i od treme - ispričala je Sanja.

Tradicionalna prosidba i venčanje u Mileševi

Ubrzo je usledila i tradicionalna prosidba u Prijepolju, pred porodicom. Nikola priznaje da ni taj trenutak nije bio lak, iako je Sanjinu porodicu već poznavao. Ipak, njen otac i majka dali su blagoslov, a njih dvoje su ubrzo počeli da pripremaju svadbu.

Venčali su se 4. maja, a organizovali su čak dve svadbe, po običajima svog kraja. Prva je bila devojačka svadba, kada mlada izlazi iz roditeljske kuće, a zatim je usledilo crkveno i građansko venčanje. Posebnu simboliku za njih imala je narodna nošnja, koju su nosili na jednom delu slavlja.

- Želeli smo da sve bude u Prijepolju, jer taj grad oboje nosimo u srcu. Imali smo i devojačku svadbu, po običajima koji se kod nas i dalje neguju. Nosili smo narodnu nošnju, što nam je bila velika želja, a fotografije iz manastira Mileševa su nam danas jedna od najlepših uspomena - ispričali su.

Njihov prvi ples bio je Moravac. Sanja, koja je ranije igrala folklor, mesecima je učila Nikolu koracima.

Tri dečaka na velike praznike

Danas, sedam godina kasnije, njihov dom ispunjavaju trojica sinova - Lazar, Despot i Stefan. Lazar je rođen tokom prvog talasa korone, na veliki praznik, između Lazareve subote i Cveti. Despot je stigao 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, a Stefan dan pred Mladence. Njihova imena birali su zajedno, vodeći računa o značenju, tradiciji i simbolici.

- Imena smo zajedno birali. Lazar je nekako sam sebi izabrao ime, Despot je dobio ime da prati brata, a kada smo saznali da čekamo trećeg dečaka, bilo je neminovno da bude Stefan - rekli su.

Život sa tri dečaka, priznaju, ume da bude pravi izazov. U kući je često žurka, posebno pred spavanje, ali Nikola i Sanja ističu da decu nikada nisu doživljavali kao teret.

- Bude izazovno, naravno. Nekad je u kući prava žurka, ali deca nas nisu opteretila, nego su nas još više povezala. Mi sve radimo zajedno. Kada je Nikola na poslu, ja sam sama sa njima, ali čim dođe kući, pomažemo se i dopunjujemo koliko možemo - rekla je Sanja.

Želja za devojčicom

Iako već imaju trojicu sinova, njihova želja za velikom porodicom nije završena. Nikola je, kako priznaju, još od prvog deteta priželjkivao devojčicu, a toj želji se nada i Sanja.

- Nismo mi završili. Nadamo se i devojčici. Sve smo spremili, čak i ime, samo da se rodi. Ako bude devojčica, zvaće se Raška. Biće mažena, negovana i zaštićena sa tri brata - rekli su kroz osmeh.

Sanja, inače, dolazi iz velike porodice i kaže da upravo odatle nosi želju da i sama ima mnogo dece. Ima tri sestre, koje su joj, kako kaže, najbolje prijateljice, i volela bi da i njeni sinovi jednog dana budu takav oslonac jedni drugima.

- Ja volim veliku porodicu. Moje sestre su meni najbolje prijateljice i volela bih da naša deca sutra budu jedno drugom najveća podrška. Učimo ih da su brat bratu najpreči i da uvek treba da čuvaju jedni druge“, rekla je Sanja.

Porodica je za njih, kažu, najveća vrednost. Ne kriju da ih ljudi često pitaju zašto žele još dece, ali oni na takve komentare ne obraćaju mnogo pažnje.

- Uvek će biti komentara. Bilo ih je kada smo se brzo venčali, ima ih i sada kada imamo troje dece i želimo još. Ali najvažnije je da se ne osvrćete na to, nego da gledate ono što vi želite. Mi decu rađamo za sebe i smatramo da je porodica najveće bogatstvo - rekli su.

Ljubav kao Božija promisao

U njihovom domu vera i tradicija imaju važno mesto. Veruju da njihov susret nije bio slučajan, već da je sve došlo u pravo vreme.

- Za nas to nije sudbina, nego Božija promisao. Kao da smo čekali pravo vreme da se sretnemo. Neko bi rekao da je dugo čekao, ali mi verujemo da je baš tada trebalo da se dogodi - istakli su Nikola i Sanja.

"Najvažniji nam je razgovor"

Kada uspeju da odvoje vreme samo za sebe, najviše vole jednostavne stvari - šetnju, vožnju bicikla, kafu posle uspavljivanja dece i razgovor o svemu što se tog dana dogodilo.

- Nama je najvažnije da se ispričamo. Kada uspavamo decu, popijemo kafu, sumiramo dan, podsetimo jedno drugo šta treba da uradimo. U toj svakodnevnoj gužvi papir, olovka i podsetnik su nam najbolji prijatelji - našalila se Sanja.

Za budućnost imaju jasne, ali skromne želje. Voleli bi da stvore svoj dom, jer su trenutno podstanari, a njihov najstariji sin Lazar već ima svoju viziju - kuću na selu, krave, kokoške i tatu koji sve to čuva.