Natalija se udala za Afrikanca i doživela ŠOK ŽIVOTA kada je kročila u Ganu: Zbog onoga što se desilo kad je SVEKRVI DALA POKLON htela je u zemlju da propadne!

Kao mlada pedagoškinja i nastavnica engleskog jezika, Natalija je svoju budućnost videla u poznatim okvirima svog rodnog grada Sankt Peterburga, priželjkujući isključivo "običnu rusku porodicu, mali stan i stabilan život". Međutim, sudbina je za nju imala potpuno drugačiji plan u vidu studenta medicine sa drugog kontinenta.

Njeno znanje o domovini budućeg supruga bilo je gotovo nepostojeće, a kako i sama priznaje: "Afrika je za mene tada bila nešto što poznaješ samo sa televizije".

Njihov prvi susret, do kog je došlo posredstvom zajedničkih prijatelja, nije obećavao filmsku romansu. Frank je po prirodi bio ekstrovertan i glasan, dok je ona bila sušta suprotnost, zbog čega je u početku čak pokušavala i da mu se skloni s puta. Njena prva pomisao bila je jasna: "Delovao mi je previše samouvereno".

Ipak, upravo ta njegova rešenost i direktan pristup bili su presudni kada joj je otvoreno stavio do znanja da želi brak. To ju je oborilo s nogu.

– U Rusiji muškarci često dugo izbegavaju ozbiljne teme. On je odmah znao šta želi. Kod njega mi se dopadala toplina koju retko srećeš – objasnila je Natalija šta ju je najviše privuklo.

Pre nego što su i zvanično izgovorili sudbonosno "da", morali su da prođu kroz najveći izazov – putovanje u Ganu i upoznavanje sa njegovom porodicom. Očekivanja njene majke bila su jasna.

– Mislila je da ću se vratiti posle nedelju dana – prisetila se Natalija.

Ni Frankovi roditelji nisu bili ravnodušni, strahujući da će ga strankinja odaljiti od njihovih duboko ukorenjenih običaja. Sletanje u vrelu i haotičnu Akru predstavljalo je pravi udar na njena čula. Naviknuta na tišinu i rusku hladnoću Sankt Peterburga, buka, muzika i vrelina potpuno su je paralisali.

"Ovde se gosti ne najavljuju"

Umesto intimne večere sa svekrom i svekrvom, dočekala ju je čitava četa rođaka i komšija koji su je dodirivali i zapitkivali. Prisećajući se te večeri, Natalija priznaje: "Bila sam potpuno izgubljena".

Ubrzo je usledio niz kulturoloških šokova. Koncept privatnosti na koji je navikla tamo ne postoji.

– U Rusiji je normalno da se prvo najaviš. Tamo ljudi samo dođu – šokirana je bila.

Takođe je morala da nauči da stariji imaju apsolutni autoritet i da im se nikada ne protivreči. Snalaženje sa afričkom hranom bila je posebna priča; u želji da ispoštuje domaćine, borila se sa neverovatno zaljućenim obrocima. "Jela sam i smeškala se dok sam mislila da ću se zapaliti".

Biti strankinja u malom mestu značilo je i konstantnu pažnju okoline, upiranje prstom i radoznale poglede na svakom koraku. Povrh svega, lokalci su bez imalo ustručavanja zadirali u njenu intimu postavljajući pitanje koje joj je u početku zadavalo ozbiljnu nelagodu. "Kada ćete imati decu?", pitanja su koja je često dobijala.

Uz to, brzo je naučila i da tradicionalni ruski pokloni tamo nemaju vrednost. Naime, kada je donela vezenu ikonu na poklon, spasio ju je Frank uručivši roditeljima kovertu s novcem, jedinim pravim darom u toj zemlji.

Preokret i konačna odluka o tome gde im je pravi dom usledili su nakon stravičnog iskustva u domovini. Kada je odlučila da se porodi u Rusiji, naišla je na monstruozne uvrede i rasizam usmeren ka njenom detetu, zbog čega su sigurnost morali da potraže nazad u Gani.

Danas, Natalija živi u kući koju su sami sagradili u savani, majka je četvoro dece i uspešna blogerka koju prati više od milion ljudi. Prihvatila je lokalne običaje: ne jede i ne pozdravlja se levom rukom, bebe se kriju prvih sedam dana od stranaca, a sahrane se slave uz pesmu i igru.

Poredeći dva potpuno različita načina života, Natalija uviđa i prednosti afričkog zajedništva: "U Rusiji ljudi često žive zatvoreno i usamljeno. Tamo nikada nisi sam".

Sumirajući svoju nesvakidašnju priču, Ruskinja koja je sreću našla u afričkoj savani poručuje: „Shvatila sam da ljubav nije samo romantika. Nekad znači da moraš potpuno promeniti svoj svet da bi bio sa osobom koju voliš“

Danas Natalija i Frank imaju četvoro dece. Žive u kući koju su sami gradili usred savane. Završili su tek prvi sprat od planirana tri, ali za Nataliju je to već pravi dom – uređen po njenim pravilima, čak i kanta za smeće stoji tačno tamo gde njoj odgovara. Vodi blog koji prati više od milion ljudi i povremeno posećuje Sankt Peterburg. Ipak, svaki povratak u Ganu potvrđuje joj isto – njen dom je tamo gde joj je porodica.