Maša je OTETA IZ KOLICA kad je bila beba, a njena majka Olga nikad nije izgubila veru da joj je ĆERKA ŽIVA: Posle 24 godine jedan poziv je PROMENIO SVE -"Na samrti je priznala..."

Sve je počelo jednog običnog dana u jesen 1996. godine. Olga Sineljnikova izašla je iz stana sa svojom desetomesečnom bebom Mašom i krenula do obližnje prodavnice. Dete je spavalo dubokim snom u kolicima, pa je Olga, ne sluteći opasnost, odlučila da kolica ostavi ispred ulaza dok brzo obavi kupovinu. Kada se vratila, prizor koji je zatekla promenio joj je život zauvek. Kolica su nestala.

Možda vas zanima

"Oteta sam kao BEBA, 51 godinu živela sam lažnim životom - DNK TEST otkrio je ŠOKANTNU TAJNU o mojoj porodici"

U prvom trenutku pomislila je da se radi o nesporazumu. Zatim je počela da paniči. Trčala je ulicom, zapitkivala prolaznike, ali niko nije video njeno dete. Policija je odmah obaveštena i potraga je započela. Kolica su pronađena relativno brzo, ali od bebe nije bilo ni traga.

Ulice su bile prekrivene plakatima sa fotografijom nestale devojčice, nudila se velika novčana nagrada, ali Maša je nestala kao da nikada nije postojala. Jedini trag dao je vozač kamiona koji je izjavio da je video ženu kako brzo odlazi sa kolicima. Na osnovu tog svedočenja napravljena je skica, ali ni to nije dovelo do rešenja.

U isto vreme, u jednom selu u Uljanovskoj oblasti, medicinska sestra se prisetila neobične scene. Par je kod nje doveo bolesnu devojčicu umotanu u peškir, bez ikakvih dokumenata.

Za Olgu su godine koje su usledile bile borba sa tugom, krivicom i očajem. U jednom trenutku je izgubila nadu da će ikada ponovo videti ćerku. Zahvaljujući porodici, uspela je da nastavi dalje. Rodila je još dve ćerke, ali praznina zbog izgubljene Maše nikada nije nestala.

Posle dve decenije potrage, 2016. godine, Olga se obratila televizijskoj emisiji "Čekaj me", priznajući da joj je to poslednja šansa. I dalje je verovala da je njeno dete živo. Čak ni tada nije bilo konkretnih rezultata, a godine su prolazile.

Preokret se dogodio četiri godine kasnije. Redakciji emisije javila se žena iz Samarske oblasti, koja je ispričala da joj je rođaka, Vera Lučkina, neposredno pre smrti priznala strašnu tajnu. Nakon što je 1996. godine rodila mrtvo dete, u strahu da će je muž napustiti, u očaju je ukrala bebu iz kolica ispred prodavnice.

Sa detetom je neko vreme živela u Toljatiju, gotovo na dohvat ruke pravim roditeljima, a potom se preselila u Uljanovsku oblast. Njihova kuća je kasnije izgorela, zajedno sa svim dokumentima. Prilikom obnove, devojčici je izdat novi izvod iz matične knjige rođenih i dobila je novo ime – Vera.

Kada su novinari pronašli mladu ženu, ona je u početku odbijala da poveruje u priču. Ipak, pristala je na DNK testiranje. Rezultat je bio nedvosmislen. Podudaranje sa Olgom Sineljnikovom iznosilo je 99,9 odsto.

Susret majke i ćerke nakon 24 godine bio je emotivan i bolan, ali i ispunjen olakšanjem. Sudbina je, međutim, pokazala još jednu neobičnu podudarnost. Olga i Vera su godinama živele u susednim mestima u Tulskoj oblasti, ne znajući da ih deli samo nekoliko kilometara.

Za Veru, saznanje da su ljudi koje je smatrala roditeljima zapravo bili njeni otmičari bilo je teško da prihvati. Ipak, priznala je da je bila voljena i zbrinuta i da veruje da je istina namerno otkrivena pre smrti žene koja ju je ukrala, kako bi joj omogućila da pronađe svoje poreklo.

Danas Vera ima sopstvenu porodicu. Udala se, postala majka i pokušava da izgradi odnos sa biološkom majkom i sestrama. Iako put nije lak, porodica Sineljnikov polako pokušava da zaleči rane koje su nastajale više od dvadeset godina.