Sudbinu sultanovih miljenica koje su RAĐALE DEVOJČICE čovek ne bi poželeo ni NAJGOREM NEPRIJATELJU: Kad bi začule TRI PUCNJA posle porođaju, spremale su se za PAKAO

Sam ulazak u harem značio je definitivan kraj dotadašnjeg života. Najčešće se to dešavalo još u ranom detinjstvu, kada su devojčice od pet ili šest godina otimane od svojih porodica i prodavane dvoru gde su ih pripremali za samo jedan jedini cilj.

Godine strogog učenja odlazile su na to da do petnaeste godine devojka postane savršena, da ume lepo da pleše, da savršeno poznaje bonton i da zna kako da ugodi vladaru. Većina stanovnica harema ostajala je u senci i provodila život u ulozi običnih sluškinja, ali ukoliko bi vladar obratio pažnju na neku od njih i ukoliko bi ostala trudna, situacija se drastično menjala.

Njoj bi tada dodelili zasebne odaje, mada to nije bila samo velika privilegija već i opasna zamka. Zbog surove konkurencije koja nije praštala uspeh, za svakim obrokom su stajali degustatori, jer su zavidne suparnice vrlo lako mogle da sipaju otrov u hranu.

Porođaj u haremu uvek je bio događaj od apsolutne državne važnosti. Prvu vest je saznavao glavni evnuh, a onda bi cela imperija zanemela u isčekivanju. Običaj je bio strog i duboko simboličan, pa ukoliko bi topovi zapucali tri puta, to je značilo da je rođena devojčica i slavlje bi bilo veoma kratko i uzdržano.

Sa druge strane, ako bi odjeknulo sedam plotuna, grad bi slavio, klali bi se ovnovi, a glasnici bi širili radosnu vest da je rođen princ i budući naslednik. Za majku je taj zvuk određivao celu budućnost, jer je sedam pucnjeva donosilo moć i poštovanje, dok su tri značila strah i neizvesnost. Ukoliko bi na svet donela dečaka, majka je momentalno postajala nedodirljiva, dobijala je dragocenosti, krzno i sopstvenu palatu.

Ipak, taj uspeh je imao i svoju mračnu stranu, jer je strogo pravilo da jedna naložnica može imati samo jednog sina zauvek zatvaralo vrata sultanove spavaće sobe. Njena jedina funkcija od tog trenutka bila je odgajanje princa, a ovo pravilo je osmišljeno kako bi se sprečilo da ijedna žena dobije preveliku moć rađajući sinove jednog za drugim.

Tri pucnja za strah

Za one koje su rađale ćerke, karte su se delile potpuno drugačije. U početku se činilo da nema razloga za paniku, jer su i one dobijale poklone i viši status na dvoru. Iako su ti darovi bili znatno skromniji, a odaje manje raskošne u poređenju sa majkama muških naslednika, one su zadržavale jednu neverovatnu prednost. Naime, one su i dalje imale priliku da ponovo dele postelju sa sultanom, što je u tom surovom svetu bio njihov pravi zlatni tiket za opstanak.

Pred takvim majkama su postojala dva moguća scenarija. Prvi je podrazumevao nastavak karijere omiljene miljenice, gde bi neke imale sreće da rađaju ćerke jednu za drugom i ostanu favoriti, ali je vreme neumitno radilo protiv njih. Kako su godine prolazile, a sina nije bilo na vidiku, sultan bi gubio interesovanje i okretao bi se mlađim devojkama. Tada bi na scenu stupao drugi scenario, a to je bilo nemilosrdno proterivanje.

Ženu koja nije uspela da imperiji podari naslednika jednostavno bi izbacili iz palate, uručili bi joj dokument o slobodi i miraz, a zatim bi je zauvek precrtali i obrisali iz života harema.

Njena ćerka je ostajala na dvoru gde bi njeno vaspitanje preuzimala moćna valide sultanija, pripremajući je za bogatu udaju za nekog od vezira ili visokih zvaničnika, dok je nesrećna majka odlazila u potpunu neizvesnost.

Ipak, mnogim ženama je ovakvo izgnanstvo zapravo donosilo pravo olakšanje, jer je život van zlatnog kaveza često bio milosrdniji od laganog uvenuća pred očima suparnica.

Izuzeci koji potvrđuju pravilo

Naravno, istorija pamti i svetle izuzetke koji dokazuju da su se i najstroži zakoni harema povlačili pred iskrenom ljubavlju. Sultan Bajazit Drugi bio je toliko očaran prelepom naložnicom Nigar hatun da rođenje ćerke Fatme uopšte nije ohladilo njegovu želju, pa su ubrzo nakon toga dobili još dece.

Slična priča pratila je i čuvenu Nurbanu sultaniju, koja je dugo rađala isključivo devojčice i uprkos velikoj pažnji sultana Selima, živela je u neprestanom strahu jer je njena pozicija bez sina bila veoma klimava, sve dok mu konačno nije podarila naslednika Murata.