Jedno od NAJSTARIJIH ŽENSKIH IMENA u Rusiji je ponovo popularno, a u Srbiji - POTPUNO ZABORAVLJENO: Znate li bar jednu devojčicu koja se danas tako zove?

Novorođenče nekada nije dobijalo ime čim bi ugledalo svet. Stari Sloveni u početku su ga jednostavno zvali – dete. Identitet bi sticalo kasnije, kada bi malo poraslo, i to na posebnoj ceremoniji uz obred koji su obavljali mudraci ili starešine klana. Do tada bi se karakter deteta već razvio, a i njegove fizičke karakteristike postajale su primetnije. Jer, ime je znamen, kako su verovali i Latini.

Roditelji su inspiraciju pronalazli u svemu što ih je okruživalo. Izvor je najčešće bila priroda, za koju su svi Sloveni bili neraskidivo vezani. I drevna božanstva te velike grupe naroda kojoj i mi pripadamo bila su duboko povezana sa prirodnim silama i elementima, oblikujući politeistički sistem u kojem su šume, gromovi, sunce i zemlja smatrani najvećim svetinjama.

Uzmimo za primer Rusiju... Kada su birali ime za dete, oslanjali su se i na godišnja doba. Ako je rođeno tokom hladne sezone kojom vladaju sneg i led, zvalo bi se Zima ili Snežana. Osim prirodnih fenomena obraćala se pažnja i na izgled, odnosno ten. Dete koje je bilo svetlije puti dobijalo bi ime Beljana (bela), dok bi devojčica tamnije boje kože postajala Černava (crna ili smeđa). U obzir su se uzimala i karakteristična obeležja. Dečak mirne, blage naravi bio je Molčan (tih), a nemirniji – Bujan (od buke).

Imena su se davala i prema redosledu rođenja: Pervak – prvorođeni, Vtorjak – drugorođeni, Tretjak – treći u nizu, i tako dalje. Roditelji su razmišljali i o osobinama koje su želeli da prenesu na naredno koleno, pa je tako Ratmir bio onaj koji se zalaže za mir, dok je Ljubomila ona koja je "voljena i draga".

Sloveni su najmoćnijim smatrali imena sastavljena od dva korena. Svaki je nosio određeno značenje. Dodatak "slav" značio je slavu i ugled (Jaroslav, Svajtoslav), "mir" je bio vezan za svet, okruženje i društvo, pa otuda Radomir, Kazimir, Dragomir. Prefiks "ljub" predstavljao je, logično, ljubav, pa su se tako "rodili" Ljubomir i Ljuboslava, dok je "Bog" ulivao božju zaštitu – Boguslav i Božena, na primer.

Imena u Srbiji nekad su se davala po crkvenom kalendaru, to jest svecima, ili narodnim verovanjima u svrhu zaštite od zlih sila. Ulogu su, naravno, imale i želje roditelja. Ime bi tradicionalno davao kum, kao veza između deteta i viših sila. Najstarija su bila izvedena iz želja za zdravljem i snagom (recimo Vuk), a često su imala i magijsku funkciju, kako bi se dete zaštitilo od zlih duhova, ili da bi odvratila nesreću.

Interesovanje za stara slovenska, predhrišćanska imena danas u Rusiji ponovo raste. Tako ćete u vrtićima i na igralištima čuti kako dozivaju Sofiju i Nikolaja, ali i Dobrinju i Miloslavu. To nije samo prolazni trend. Naime, mnogi roditelji žele da se ponovo povežu sa svojim korenima, pa iz tih razloga sve češće biraju imena nastala u dalekoj prošlosti.

Jedno takvo ime je i Božena – "božanska", "od Boga", "ona koja donosi radost". Ili, prema starijem tumačenju, "željeno dete". Na njega ćete naići u svim slovenskim zemljama. Budući da je koren isti, Božena se, kao i naša varijanta Božana, vezuje se za svetlost, toplinu i hrišćansku tradiciju, pre svega za veliki praznik – Božić, te označava osobu koja je "svetu darovana sa radošću i blagoslovom".

No, za razliku od Rusije u kojoj se ovo ime ponovo upisuje u izvod iz matične knjige rođenih, u Srbiji je gotovo zaboravljeno.

Pogledajte BONUS VIDEO: