Šta se dešava u našem telu kada SVAKOG DANA JEDEMO JAGODE: Da li ovo slatko zadovoljstvo vrvi od zdravlja ili od opasnosti?

Krenimo od davne prošlosti... Prema nekim interpretacijama mita o Afroditi i Adonisu, jagode su nikle na mestu gde su se njene suze pomešale sa njegovom krvlju i pale na zemlju, simbolišući ljubav, tugu i strast. Stari Rimljani, najveći hedonisti antičkog sveta, obožavali su ih zbog specifičnog ukusa, kao da su još tada definisali čuveni italijanski pojam "sladak život" koji se prvi put čuo vekovima posle njihovog vremena. Starosedeoci Severne Amerike koristili su ih kao lek, a blagodeti ovog voća bile su poznate i u Aziji milenijumima pre Hrista.

Vratimo se u sadašnjost, u kojoj jagode takođe važe za vrhunski (ne samo) letnji specijalitet, bilo da ih konzumirate u "singl" izdanju, bilo da su ukras na torti, prelivene šlagom ili čokoladom, ili se pak nalaze u obliku sočne marmelade. Osim slatke arome, sliku kompletnom čine i jarke boje, koje prosto mame pogled i sva ostala čula, pa nije ni čudo što tako često srljamo "grlom u jagode".

Jagode u grlu svaki dan? Zašto da ne!

Pomenuli smo zdravstvene benefite koji ih čine pravom superhranom. I odmah ćemo vam potvrdno odgovoriti na pitanje iz naslova: da, bilo bi idealno kada biste u eksploziji ove crvene vitaminske bombe mogli da uživate svaki dan. S oprezom, svakako.

Strogo botaničkim jezikom govoreći, jagoda spada u grupu agregatnih, lažnih plodova. Nastaje iz cveta koji ima više odvojenih tučaka, pa se mnogo sitnih plodova skuplja u jednu celinu. Crveni, sočni deo koji jedemo nije pravi plod (ne razvija se iz tučka), već je u pitanju zadebljala cvetna loža. One sitne, žute ili smeđe "semenke", raspoređene po površini, zapravo predstavljaju pravi plod, koji se zove ahenija.

Zašto jagode treba jesti svakog dana? Između ostalog, zato što, sa 65 miligrama na 100 grama, ovo malo voće sadrži više vitamina C nego pomorandža ili limun. Drugim rečima, 200 grama svežih jagoda ima više od 100 procenata preporučenog dnevnog unosa vitamina C. Nema boljeg bustera za jačanje imunog sistema i zaštite organizma od infekcija. Bogate su i folnom kiselinom - vitaminom B9, ključnim za zdravlje srca i pravilno funkcionisanje mozga.

Veran saveznik u borbi protiv infekcija i suvišnih kilograma

Još jedno važno svojstvo jagoda je visok sadržaj antioksidanata. Ova jedinjenja pomažu u smanjenju štete koju uzrokuju slobodni radikali u telu i time dovode do upalnih procesa i hroničnih oboljenja poput raka i kardiovaskularnih bolesti. Flavonoidi mogu doprineti i snižavanju krvnog pritiska, smanjenju rizika od ateroskleroze, moždanog i srčanog udara.

Pune vlakana, jagode su se odlično pokazale i u održavanju pravilnog rada gastrointestinalnog trakta, sistema za varenje i stabilizacije nivoa šećera u krvi, kao i u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa.

Iako ih smete jesti svakog dana, posebno tokom letnje sezone kada imaju efekat "erkondišna" (instant rashlađivanje tela), eksperti upozoravaju da ipak ne treba preterivati. Iako jagode imaju bezbroj zdravstvenih prednosti, postoje i negativni aspekti ako se konzumiraju u velikim količinama.

Naime, sadrže voćne kiseline koje mogu oštetiti zubnu gleđ, a kod nekih ljudi izazivaju i alergijske reakcije. Osobe koje pate od kamena u bubregu takođe treba da budu oprezne, jer jagode sadrže oksalnu kiselinu koja podstiče stvaranje tih tvrdih naslaga minerala i soli.