NA OVOM TESTU NA JEJLU I HARVARDU PADAJU KAO KRUŠKE - ni ekstremna inteligencija nije garant da ćete ga rešiti: Ako nemate JEDNU SPOSOBNOST, blistavi IQ ostaje potpuno neiskorišćen

Psiholog Šejn Frederik osmislio je 2005. godine Test kognitivne refleksije (CRT). Ovaj način testiranja procenjuje sposobnost prepoznavanja problema koji na prvi pogled deluju jednostavno, ali su zapravo mnogo zahtevniji nego što se čine, piše britanski naučni portal IFLScience.

Test je zadao mnogo muka studentima Harvarda, Jejla i drugih prestižnih univerziteta. Veliki broj njih nije uspeo da ga reši bez greške, a mnogi su pogrešili već na jednom pitanju.

Iako je reč o nekim od najinteligentnijih studenata na svetu, test je pokazao da visok IQ ne garantuje nužno i razvijenu kognitivnu refleksiju – sposobnost da se ne reaguje na prvi impuls ili intuitivan odgovor, već da se zastane, promisli i brzo dođe do tačnog rešenja.

Na Harvardu je prosečan rezultat iznosio 1,43 tačna odgovora od ukupno tri pitanja. Čak 57 odsto studenata napravilo je grešku na najmanje jednom pitanju.

Frederik je kasnije postao profesor na Jejlu, gde se njegov Test kognitivne refleksije (CRT) proučava i danas. Studenti tog univerziteta postigli su slične rezultate kao njihove kolege sa Harvarda i Prinstona, sa prosečnim skorom od 1,5 do 1,6 tačnih odgovora od ukupno tri pitanja. Veliki procenat njih pogrešio je već na prvom pitanju.

Test kognitivne refleksije

Pitanja glase:

1. Palica i loptica zajedno koštaju 1,10 dolara. Palica košta 1 dolar više od loptice. Koliko košta loptica?
2. Ako pet mašina za pet minuta napravi pet gedžeta, koliko je vremena potrebno da 100 mašina napravi 100 gedžeta?
3. U jezeru rastu lokvanji čija se površina svakog dana udvostručuje. Ako je potrebno 48 dana da lokvanji prekriju celo jezero, koliko je dana potrebno da prekriju polovinu jezera?

Odgovori su:

1. Recimo da loptica košta X. Tada palica košta jedan dolar više, odnosno X + 1. Zajedno koštaju 1,10 dolara, pa dobijamo jednačinu: X + (X + 1) = 1,10. To znači da je 2X + 1 = 1,10, odnosno 2X = 0,10, pa je X = 0,05. Dakle, loptica košta pet centi, a palica 1,05 dolara.
2. Tačan odgovor na drugo pitanje je pet minuta. Ako pet mašina za pet minuta napravi pet proizvoda, to znači da je jednoj mašini potrebno pet minuta da napravi jedan proizvod. Prema tome, 100 mašina će za istih pet minuta napraviti 100 proizvoda.
3. Odgovor na treće pitanje je 47 dana. Pošto se površina lokvanja svakog dana udvostručuje, jezero je dan pre nego što bude potpuno prekriveno bilo prekriveno tačno do polovine.

Zašto i visoko inteligentni ljudi padaju na ovom testu

Iako je postao poznat kao najkraći test inteligencije, njegov autor ga je drugačije definisao.

Kognitivna refleksija jeste povezana sa inteligencijom, ali se ne smatra njenim direktnim delom, već posebnom mentalnom sposobnošću.

Stručnjaci za kognitivne nauke, među kojima je i sam Šejn Frederik, objašnjavaju da čovek može biti izuzetno inteligentan, a da istovremeno ima nisku kognitivnu refleksiju.

Inteligencija meri memoriju, brzinu obrade informacija i sposobnost logičkog zaključivanja. Kognitivna refleksija, s druge strane, pokazuje spremnost da te sposobnosti zaista aktivirate i ne prihvatite prvi odgovor koji vam padne na pamet. Ona funkcioniše kao svojevrsni filter koji sprečava donošenje brzih i impulsivnih odluka.

Ukoliko nemate razvijenu kognitivnu refleksiju, vaša inteligencija može ostati neiskorišćena, jer ćete prihvatiti prvi odgovor koji vam padne na pamet, iako nije tačan.

To, međutim, ne znači da je intuicija uvek pogrešna. Naprotiv, ona je često neuporedivo efikasnija, brža i pouzdanija od sporog, analitičkog razmišljanja. Takvo mišljenje zastupao je i psiholog Danijel Kaneman, koji se bavio proučavanjem kognitivne refleksije.

Intuicija podrazumeva brzo prepoznavanje obrazaca na osnovu prethodnog iskustva. Da bi intuitivni zaključak bio tačan, okruženje u kojem se donosi odluka mora biti dovoljno predvidljivo, a osoba treba da ima dovoljno iskustva da odmah proceni da li je u pravu.

Test kognitivne refleksije namerno je osmišljen kao svojevrsna kognitivna zamka. Pitanja su formulisana tako da navedu intuiciju na pogrešan odgovor, oslanjajući se na površnu sličnost sa jednostavnim problemima.

Pogledajte BONUS VIDEO: