Detektivske metode koje NEPOGREŠIVO OTKRIVAJU LAŽOVA već na prvom pitanju: Zaboravite na govor tela, može da vas dovede u ZABLUDU
- Govori tela poput nervoze ili izbegavanja pogleda nisu pouzdani pokazatelji laganja
- Fiziološke reakcije na stres i nelagodnost mogu izgledati isto kao znaci neiskrenosti
Gledamo to stalno u filmovima i detektivskim serijama - dovoljno je da neko skrene pogled, dodirne nos ili počne nervozno da se vrpolji, pa da odmah zaključimo: "Laže!" Međutim, u stvarnom životu stvari nisu ni približno tako jednostavne. Psiholozi upozoravaju da se laž ne može pouzdano prepoznati samo na osnovu govora tela, ali zato postoje metode koje koriste detektivi, a koje nepogrešivo otkrivaju kad neko pokušava da nam poturi neistinu.
Nervozni pokreti, izbegavanje pogleda ili nemir ne znače automatski da neko pribegava laganju. Isti ti znaci mogu se javiti kod osobe koja je pod stresom, uplašena ili jednostavno pod pritiskom situacije u kojoj se ispituje njena iskrenost. Drugim rečima, govor tela ne "otkriva laž", već reaguje na emociju i okolnosti. Čak ni poligraf, odnosno detektor laži, ne meri samu laž, već fiziološke reakcije poput pulsa, disanja i znojenja. A takve reakcije mogu da budu posledica stresa, uzbuđenja ili straha, a ne neiskrenosti. Zato psiholozi naglašavaju da se ne može osloniti samo na spoljašnje znake.
"Ako govorite laž koja ima ozbiljne posledice, najčešće ste je prethodno dobro uvežbali", objašnjava doktorka Šeron Lil, psihološkinja sa Univerziteta u Portsmutu.
Osoba koja laže mora da ulaže veliki mentalni napor - da izmišlja priču, da je pamti i da je dosledno ponavlja, dok istovremeno prati reakcije sagovornika i pokušava da deluje uverljivo. Upravo zato, kažu stručnjaci, fokus ne treba stavljati na govor tela, već na sadržaj i doslednost odgovora.
Tehnike koje daju dobre rezultate
Jedna od korisnijih tehnika koju koriste detektivi jeste postavljanje dodatnih, preciznih pitanja. Osoba koja govori istinu često spontano navodi detalje - ljude, mesta i okolnosti koje se mogu proveriti. S druge strane, neko ko izmišlja priču češće izbegava takve informacije kako ne bi bio uhvaćen u nedoslednosti.
Stručnjaci takođe preporučuju da se ista priča zatraži više puta. Osoba koja se priseća stvarnog događaja često će se setiti novih detalja i prirodno dopunjavati priču. Kod izmišljene priče, ljudi se obično drže iste verzije kako ne bi napravili grešku.
Još jedna tehnika je traženje da se događaj ispriča obrnutim redosledom. Stvarno sećanje to može da izdrži, dok izmišljena priča postaje znatno teža za održavanje jer zahteva dodatno "rekonstruisanje" detalja.
Kako prenosi BBC Science Focus, upravo ovakve metode koriste i istražitelji tokom ispitivanja, jer se kroz odgovore, detalje i eventualne nelogičnosti mnogo pouzdanije procenjuje istinitost nego posmatranjem govora tela. Dakle, ako želite da prepoznate da li neko laže, stručnjaci poručuju jasno - ne gledajte previše u pokrete, već slušajte priču. Istina se najčešće ne otkriva u pogledu, već u detaljima koje neko kaže… ili zaboravi da kaže, prenosi Vecernji.hr.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.