Lekari su tvrdili da MUTI RAZUM ŽENAMA, sveštenici da POZIVA NA BLUD! Devojke u 18. veku nisu smele ni da se približe OVOM CVETU, a danas ga imamo u skoro svakom parfemu!

U 18. i 19. veku, u raskošnoj Francuskoj i strogoj viktorijanskoj Engleskoj, devojkama i ženama iz uglednih porodica bio je nametnut čitav niz pravila ponašanja, ali jedno od najbizarnijih odnosilo se na čulo mirisa. Dok se od njih očekivalo da mirišu na nežne ljubičice ili diskretnu lavandu, jedan cvet bio je pod najstrožom zabranom. Reč je o tuberozi, snežnobelom cvetu čiji je sladak, težak i zavodljiv miris doslovno izluđivao tadašnje društvo.

Miris koji "kvari" ženski um

Lekari i sveštenici tog doba delili su isti strah od ovog cveta. Verovalo se da je miris tuberoze toliko čulan, opojan i snažan da može navesti devojku da "padne u iskušenje" i potpuno izgubi kontrolu nad sobom. Crkveni velikodostojnici ozbiljno su upozoravali devojke da noću ne udišu duboko miris tuberoze kako u njima ne bi buknule "nepristojne strasti".

Zbog toga su ovi cvetovi često sađeni u takozvanim "mesečevim vrtovima", odnosno vrtovima koji su posebno oživljavali i mirisali nakon zalaska sunca, kao stvoreni za tajne i "grešne" noćne šetnje.

Zanimljivo je da iza ovog mita ipak postoji delimično naučno objašnjenje. Miris tuberoze sadrži specifična aromatična jedinjenja koja mogu da utiču na raspoloženje i doživljaj mirisa. Njena aroma se u aromaterapiji povezuje sa opuštanjem i osećajem prijatnosti, mada za tvrdnje o lečenju anksioznosti nema dovoljno čvrstih naučnih dokaza.

Međutim, ovaj intenzivan, težak miris, sa tonovima vanile i jasmina, u većoj koncentraciji nekim ljudima može da izazove glavobolju, mučninu ili vrtoglavicu. Istorijski gledano, lekari su snažne cvetne mirise povezivali i sa nesvesticom, "histerijom", poremećajima ženskog organizma, pa čak i neplodnošću – tvrdnjama koje danas pripadaju zastarelim medicinskim verovanjima, a ne savremenim naučnim činjenicama.

Skandal na dvoru Marije Antoanete i miris "hiljadu ljubavnika"

Ženu koja bi se usudila da javno uživa u ovom mirisu mogao je da prati ozbiljan društveni prezir. U najboljem slučaju postala bi meta ogovaranja i poprekih pogleda, dok bi u najgorem mogla da bude proglašena nemoralnom i razvratnom.

Ipak, zabranjeno voće uvek je najslađe, pa se tako tuberoza našla u centru pravog skandala na dvoru francuske kraljice Marije Antoanete. Kraljica je navodno obožavala ovaj cvet i gotovo se "kupala" u njegovom opojnom mirisu. Njen lični parfimer kreirao je mirisne kompozicije bogate tuberozom, zbog kojih su kraljičine odaje, prema pričama, mirisale poput vrta u ponoć, toliko intenzivno da su se pojedini posetioci žalili na vrtoglavicu.

Dvorom su odmah počeli da kruže zlobni tračevi: Njeno veličanstvo miriše na hiljadu ljubavnika. Za Mariju Antoanetu tuberoza je postala simbol tihe, ali očigledne pobune protiv krutih društvenih pravila. Međutim, takva provokacija imala je visoku cenu – društvo joj je uzvratilo mržnjom i spletkama, a njen život na kraju je tragično okončan na giljotini.

Šta se promenilo danas?

Danas je tuberoza jedan od najcenjenijih i najpopularnijih sastojaka u svetskoj industriji parfema. Više je niko ne zabranjuje niti žene optužuje za "histeriju" ako uživaju u njenom mirisu. Ipak, legenda o ovom cvetu i dalje živi. Tuberoza je do danas zadržala status simbola zavođenja, tajne strasti i opasne lepote.

Zato, sledeći put kada osetite njen prepoznatljiv, težak i opojan miris, setite se da je pre nekoliko vekova ženska želja smatrana toliko opasnom da je društvo pokušavalo da je obuzda čak i zabranama vezanim za naizgled nevino cveće.