Ovo je 5 glavnih signala da je neko PATOLOŠKI LAŽOV, tvrde psihijatri i objašnjavaju kako im pomoći da LAŽU MANJE

Uprkos popularnoj slici nekoga ko je prepreden, podmukao i karikaturalno zao, ta etiketa se u stvarnosti odnosi na veoma mali broj ljudi i ima vrlo specifične kriterijume. "To je obrazac ponašanja, a ne bolest”, kaže dr Kristina psihijatar iz Los Anđelesa. I nije reč samo o obmani: ponašanje može izgledati manipulativno na površini, ali u suštini obično odražava dublju psihološku patnju i ranjivost."

Drugim rečima, pravi patološki lažov nije nužno neko ko pokušava da vam uništi život ili pobedi u svakoj svađi, zato treba da obratite pažnju na ove prepoznatljive znake umesto toga.

1. Njihove laži su kompulzivne i navika

Bilo da je u pitanju mala bela laž ili pokušaj izbegavanja odgovornosti, svi ponekad slažemo. Ali patološko laganje je navika.

"Govorimo o oko 9 do 10 laži dnevno, u proseku," kaže dr Kurtis, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Teksasu. U suštini, to je manje svesni izbor, a više podrazumevani, refleksni odgovor.

2. Lažu često, u raznim situacijama i na razne teme

Niko ne postaje patološki lažov u jednoj svađi ili izolovanom incidentu. Kako dr Kurtis objašnjava, ovaj tip laganja je širi, hronični obrazac koji obuhvata gotovo svaki odnos, situaciju i temu. To znači da ne iskrivljuju istinu samo sa određenim neprijateljem ili ulepšavaju svoje kvalifikacije da impresioniraju kolege - patološki lažov će kompulzivno lagati porodici, kolegama, na društvenim događajima i u neobaveznim razgovorima sa nepoznatima. I narcisi često PATOLOŠKI LAŽU, grupa psihologa otkriva kako da prepoznate NAJVEĆE LAŽOVE.

3. Nemaju jasan motiv

Sa izrazom kao što je patološki, lako je pretpostaviti da osoba laže zbog pažnje, moći ili lične koristi. Ali "za razliku od strateških laži koje služe da se izbegne kazna ili stekne prednost, patološke laži ne donose očiglednu korist," objašnjava dr Ni.

Zapravo, istraživanja dr Kurtisa pokazuju da patološki lažovi često nisu ni svesni da lažu. Zašto to onda rade? "Da bi se osećali vredno, prihvaćeno ili da imaju kontrolu," kaže dr Ni. Mogu da se pretvaraju da gledaju iste serije kao prijatelji ili da im je omiljena boja ona koju zapravo ne vole - relativno bezazlene laži koje se razlikuju od namerne manipulacije ili funkcionalnih laži (kao što je tvrdnja da "obožavaju" lošu frizuru prijatelja ili prijavljivanje "izgubljenog" paketa da bi dobili povraćaj novca).

U drugim slučajevima, dr Ni kaže da "mogu iskreno verovati u delove svojih lažnih narativa," ili su to ponašanje naučili još u detinjstvu od roditelja. (Ipak, stručnjaci ističu da je potrebno još istraživanja da bi se razumeli osnovni uzroci ovog ponašanja.)

4. Izmišljaju stvari koje su trivijalne i lako proverljive

Zbog toga što je navika toliko česta, patološki lažovi obično nisu dobri lažovi, kaže dr Oven Skot Muir, psihijatar iz Konektikata. "Veliki manipulatori ne žele da ugroze svoju sposobnost uspešne manipulacije, a da budu uhvaćeni bi to uništilo," objašnjava dr Muir. Dok "patološki lažovi lažu stalno, zbog čega ih je komično lako proveriti." Možda su se hvalili da su trčali maraton (što lako možete proveriti na internetu) ili su ispričali različite verzije iste priče više prijatelja.

5. Njihovo ponašanje ih uznemirava

Jedna od najvećih zabluda je da su patološki lažovi potpuno zadovoljni time što obmanjuju druge. Ali "u istraživanjima koja sam sproveo mnogi su prijavili da se kaju satima, pa čak i danima kasnije," objašnjava dr Kurtis. Konkretno, "razmišljali bi i pitali se: 'Zašto sam lagao?'"

Ipak, ta nelagodnost ne prekida nužno obrazac. "To je zato što laž ima i psihološku funkciju," objašnjava dr Ni. "Privremeno smanjuje njihovu nesigurnost ili strah od odbacivanja, čineći je lošom strategijom suočavanja" koju je teško prekinuti. Ali za one koji su svesni svojih postupaka i žele da se promene, psiholozi kažu da se tretman obično manje fokusira na "zaustavljanje" a više na razumevanje šta pokreće kompulziju i razvijanje zdravijih strategija suočavanja.

"Jedna tehnika koju koristimo da pomognemo ljudima da manje lažu jeste da pojačamo ili obratimo pažnju na ponašanja koja želimo da vidimo više, kao što je iskrenost, dok ignorišemo laž," kaže dr Kurtis. Druga je podsticanje male, niskorizične iskrenosti: na primer, reći "Imam novu frizuru. Loša je, zar ne?" To je notorno težak proces, ističu svi stručnjaci, ali proces koji pokazuje koliko je patološko laganje zapravo složeno.