Koliko dugo krpelj mora da bude na koži da bi nas zarazio: 24 sata nije pravilo - opasnost vreba i za 15 minuta

Kada krpelj ujede, sat počinje da kuca, a prenos opasnih uzročnika bolesti može da traje danima - ili se završiti za svega nekoliko minuta.

Da bi ujed krpelja doveo do infekcije, parazit mora da bude zaražen, uspešno pričvršćen za domaćina i da se hranio određeno vreme.

Brzo uklanjanje krpelja smanjuje rizik - ali ga ne eliminiše. Simptomi koji se razviju nakon bilo kakvog ujeda krpelja zahtevaju pažljivu procenu bez obzira na procenjeno vreme pričvršćivanja.

Kako krpelj prenosi zarazu

Krpelji prenose bakterije, viruse i parazite, a svaki od njih ima drugačiju dinamiku prenosa. Naučnici najviše znaju o bakteriji Borrelia burgdorferi, uzročniku lajmske bolesti.

- Ta dubina znanja je barem delimično zato što je sprovedeno toliko istraživanja u razvoju vakcine protiv lajmske bolesti - kaže dr Žan Cao, vanredni profesor na Državnom univerzitetu u Mičigenu.

Kada krpelj probije kožu, on naizmenično ubrizgava pljuvačku i guta krv.

- Tokom nekoliko dana, krpelj naizmenično ubrizgava pljuvačku i guta krv. Kada prve kapi krvi uđu u creva krpelja, to signalizira bakterijama da počnu da se razmnožavaju i na kraju da putuju u pljuvačne žlezde krpelja. Kada se bakterije tamo nađu, mogu ući u telo domaćina putem pljuvačke - objašnjava dr Lars Ajzen, istraživač epidemiolog u Odeljenju za vektorske bolesti američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Ovaj proces je biološki komplikovan i zahteva vreme, a ljudski imunitet često može da savlada manji broj bakterija ako parazit ne ostane dugo na koži.

Faktor vremena: Koliko sati je potrebno za infekciju

Vreme potrebno za prenos lajmske bolesti predmet je stalnih medicinskih rasprava, ali generalno važi pravilo: rizik od lajmske bolesti se povećava što je zaraženi krpelj duže pričvršćen.

Američki CDC navodi da je rizik u prvih 24 sata izuzetno mali, a veliki pregled studija iz 2018. godine, objavljen u naučnoj bazi "PubMed", potvrđuje da je najčešće potrebno između 24 i 48 sati hranjenja da bi se prenela lajmska bolest.

Istraživači su otkrili da se verovatnoća prenosa lajmske bolesti povećava što je duže zaraženi krpelj ostao pričvršćen.

• Oko 10 odsto nakon 48 sati boravka na koži.
• Oko 50 odsto nakon 63 do 67 sati.
• Otprilike 70 odsto nakon punih 72 sata.

Iako i studije na miševima potvrđuju da je malo verovatno da će zaraženi krpelj preneti lajmsku bolest za manje od 24 sata, lekari upozoravaju da infekcija pod neobičnim okolnostima ne može potpuno da se isključi ni u prvom danu.

Izuzeci od pravila: Kada se zaraza prenosi za nekoliko minuta

Dok bakterije zahtevaju vreme, za viruse važe potpuno drugačija pravila. Studije pokazuju da se virus Povasan, ali i virus krpeljnog encefalitisa koji je endemski prisutan u Evropi i na Balkanu, prenosi za svega 15 minuta.

- To ima veze sa razlikom u načinu na koji se virusi ponašaju unutar krpelja, u poređenju sa bakterijama. Umesto da se nastane u crevima krpelja, kao što bakterije uglavnom rade, virusi se množe u pljuvačnim žlezdama, spremni da se prenesu na čoveka ili životinju sledeći put kada se krpelj nahrani njima - objašnjava dr Saravanan Tangamani, profesor na Medicinskom univerzitetu SUNY Upstate u Njujorku.

Bakterije koje zaobilaze "grejs period"

Pored virusa, nekoliko drugih bakterijskih bolesti koje izazivaju krpelji takođe može da se prenese znatno brže nego što je uobičajeno:

• Pegava groznica Stenovitih planina: Procene variraju, ali zvanične smernice CDC-a upozoravaju da se bakterije koje uzrokuju ovu bolest mogu preneti za samo 2 sata.
• Anaplazmoza i Borrelia miyamotoi: Iako se ovi patogeni uobičajeno prenose nakon više od 24 sata, u određenim okolnostima prenos može započeti ranije, unutar prvog dana.
• Babezioza: Bolest uzrokovana mikroskopskim parazitom prenosi se sporije, uglavnom tek nakon što je krpelj pričvršćen najmanje 36 sati.
• Krpeljna recidivna groznica: Ovu bolest uzrokuje specifična vrsta borelije koju prenose takozvani meki krpelji. Za razliku od tvrdih krpelja na koje smo navikli, meki krpelji nemaju čvrst leđni štit i hrane se izuzetno kratko – obično manje od pola sata.

- Bakterije koje izazivaju recidivnu groznicu, koje oni šire, stoga su, nužno, evoluirale tako da se prenose veoma brzo - dodaje za "Consumer Reports" dr Lars Ajzen.

Fenomen "delimično hranjenog krpelja" i skriveni rizici

U stručnoj literaturi koja je objavljena 2014. u "PubMed", autor Majk Kuk naglašava da se pravilo od 24 sata mora uzeti sa rezervom. Naime, pojedine studije na životinjama pokazale su prisustvo spiroheta Borrelia burgdorferi u pljuvačnim žlezdama krpelja pre nego što je hranjenje uopšte započelo. Ako su bakterije već pozicionirane u žlezdama, prenos se teoretski pokreće odmah na početku ujedanja.

Poseban rizik su delimično uhranjeni krpelji – oni koji su prekinuli hranjenje na jednoj životinji, a zatim prešli na čoveka. Kod njih su bakterije već aktivirane i prenos lajmske bolesti može da počne odmah, u prvih 24 sata od ponovnog pričvršćivanja.

Dodatni problem je što ljudi drastično potcenjuju vreme koliko je krpelj bio na telu. Pritom, ne postoji način da čovek sazna da li se krpelj pre ujedanja već delimično hranio na drugom domaćinu.

Takođe, vreme prenosa i jačina (virulencija) same bolesti mogu značajno da variraju u zavisnosti od konkretne vrste krpelja. Na primer, ubodi sitnih nimfi krpelja su gotovo bezbolni, neupadljivi su i liče na mladež, te često prođu neprimećeno.

Pametna prevencija: Iskoristiti "grejs period"

Kod većine bolesti postoji takozvani "grejs period" – vreme pre nego što krpelj uspe da prenese zarazu. Zato CDC preporučuje obavezno tuširanje u roku od nekoliko sati nakon boravka u prirodi. Voda će isprati krpelje koji još puze, a tuširanje je idealna prilika za detaljan pregled celog tela (posebno pregiba i kosmatog dela glave).

Da bi se rizik sveo na minimum, savetuje se:

• izbegavanje kretanja kroz visoku travu i neuređeno grmlje,
• nošenje svetle odeće dugih rukava i nogavica
• i obavezno korišćenje proverenih repelenata koji pružaju višesatnu zaštitu od uboda.

Pošto se vreme pričvršćivanja krpelja u realnosti veoma često potcenjuje, a delimično hranjeni krpelji mogu da prenesu infekciju znatno brže, lekari bi uvek trebalo da uzmu u obzir mogućnost razvoja lajmske bolesti, čak i kada pacijent veruje da je krpelj bio na telu samo kratak vremenski period.

Pravovremeno uklanjanje krpelja drastično smanjuje rizik, ali pojava bilo kakvih simptoma (poput karakterističnog crvenila koje se širi, temperature ili bolova u zglobovima) zahteva hitan pregled, bez obzira na satnicu

Ujed krpelja - kako izgleda: simptomi i opis ospe koji ukazuju na infekciju

Šta sme da se stavi na mesto uboda insekta