Srbija je od 1964. godine slobodna od autohtone malarije, a danas se registruju isključivo importovani slučajevi kod osoba koje su boravile u zemljama sa endemskom malarijom
Zbog prisustva invazivnih vrsta komaraca, pre svega tigrastog komarca, kao i zbog povećanog broja putovanja u zemlje u kojima su ove bolesti endemske, postoji mogućnost pojave importovanih slučajeva i potencijalni rizik za lokalnu transmisiju denga i čikungunja groznice
Osim virusa Zapadnog Nila u Srbiji postoji i realna pretnja da se pojave i denga i čikungunja virusna infekcija, jer imamo komarca koji ih prenosi, pre svega tigrastog - aedes albopictus.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" oglasio se danas o bolestima koje prenose komarci, istakavši da one predstavljaju značajan javnozdravstveni problem u mnogim delovima sveta.
- Poslednjih decenija, usled klimatskih promena, intenzivnog međunarodnog saobraćaja, migracija stanovništva i širenja vektora na nova geografska područja, povećava se rizik od pojave i širenja vektorskih zaraznih bolesti i u Evropi, uključujući Republiku Srbiju.
Bolesti koje prenose komarci
Najznačajnije bolesti koje prenose komarci su:
- Iako su neke od ovih bolesti karakteristične za tropske i suptropske krajeve, poslednjih godina se beleži njihova pojava i u evropskim zemljama, uključujući i lokalnu transmisiju pojedinih infekcija. Autohtoni slučajevi denge registrovani su u Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji i Španiji, dok su lokalne epidemije čikungunja groznice zabeležene u Italiji i Francuskoj. Autohtoni slučajevi malarije poslednjih godina povremeno su registrovani u Grčkoj, a groznica Zapadnog Nila je endemski prisutna u više evropskih zemalja, uključujući Grčku, Italiju, Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju i druge zemlje jugoistočne i centralne Evrope - navode i u Institutu "Batut".
Republika Srbija je od 1964. godine slobodna od autohtone malarije, a danas se registruju isključivo importovani slučajevi kod osoba koje su boravile u zemljama sa endemskom malarijom.
- Godišnje se u Srbiji prijavi prosečno od 10 do 15 slučajeva importovane malarije - kažu u "Batutu".
Faktori rizika ta dengu i čikungunja groznicu
Pored malarije, najveći javnozdravstveni značaj u Srbiji ima groznica Zapadnog Nila. Prvi slučajevi obolevanja registrovani su 2012. godine, nakon čega se tokom letnjih i jesenjih meseci redovno beleže sporadični slučajevi i epidemije različitog intenziteta.
- Denga i čikungunja virusna infekcija do sada nisu registrovane kao autohtona oboljenja u Republici Srbiji. Međutim, zbog prisustva invazivnih vrsta komaraca, pre svega tigrastog komarca (Aedes albopictus), kao i zbog povećanog broja putovanja u zemlje u kojima su ove bolesti endemske, postoji mogućnost pojave importovanih slučajeva i potencijalni rizik za lokalnu transmisiju - napominju u Institutu "Batut".
Simptomi denga groznice
Denga virusne bolest rasprostranjene su naročito u tropskim i suptropskim predelima. Ovaj virus, prenose dve vrste komaraca iz iste grupe grupe Aedes, najčešće je to Aedes aegypti, ali može je preneti i Aedes albopictus.
Primarijus dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, ranije je za "Blic zdravlje" objasnila da denga virus može da se preleži četiti puta u životu.
Većina inficiranih osoba denga virusom, ne pokaže simptome infekcije, čak 80 odsto. Ostalih 20 odsto, uglavnom imaju lakšu febrilnu bolest, a simptomi su:
- iznenadna pojava visoke temperature,
- jaka glavobolja,
- retroorbitalni bol, odnosno bol iza očne jabučice,
- bolovi u mišićima,
- bolovi u zglobovima,
- makulopapulozna ospa,
- manje krvarenje.
- U jednom malom procentu, obično je to manje od 5 odsto, klinička slika može da bude teška, a kod jako malog broja njih, nažalost, dolazi do smrtnog ishoda. Najteži i smrtni slučajevi se javljaju među decom i adolescentima. Najteži oblik ove bolesti je denga šok sindrom, koji se karakteriše povećanjem propustljivosti krvnih sudova, što može da dovede do, po život opasne, hipovolemije, odnosno šoka, što prouzrokuje smrtni ishod - objašnjava sagovornica "Blic zdravlja".
Ona podseća da se slični simptomi javljaju i kod drugih virusnih groznica koje prenose komarci, kao što je groznica Zapadnog nila. I u slučaju zaražavanja sa njom 80 odsto inficiranih nema simptome, s tim da ona može da izazove i otok limfnih žlezda i dijareju.
Simptomi čikungunja groznice
Dok kod većine osoba bolest prolazi asimptomatski, kod drugih čikungunja može da izazove i komplikacije i to miokarditis odnosno zapaljenje srčanog mišića, ali i hepatitis.
Reč "čikungunja" znači "ono što se savija", a aluzija je na položaj pacijenata koji pate. Čikungunja virus prvi put je izolovan i identifikovan u Tanzaniji 1953. godine.
Simptomi bolesti su:
- Nagla pojava groznice,
- Jeza,
- Glavobolja,
- Mijalgije (bolovi u mišićima),
- Mučnina,
- Fotofobija (osetljivost na svetlo),
- Onesposobljavajući bolovi u zglobovima,
- Petehijalna (tačkasta) ili makulopapulozna ospa (promene u teksturi i boji kože).
- Akutna faza traje oko 10 dana a tipičan klinički znak bolesti je artralgija - bol u zglobovima, obično simetrična, ali su opisane i neurološke, hemoragijske i očne manifestacije. Hronična faza bolesti, koju karakteriše bol u zglobovima, pogađa 30 do 40 odsto zaraženih. U nekim slučajevima može trajati godinama - objasnila je dr Maris.
Opšte komplikacije su retke i uključuju:
- Miokarditis - zapaljenje srčanog mišića
- Hepatitis - zapaljenje tkiva jetre
- Očne poremećaje
- Neurološke poremećaje
Kontinuirani nadzor u Srbiji
U "Batutu" dodaju da se u cilju blagovremenog otkrivanja i sprečavanja širenja bolesti koje prenose komarci, u Republici Srbiji sprovodi se kontinuirani epidemiološki i entomološki nadzor.
Tokom prolećnih i letnjih meseci prati se brojnost i zaraženost populacije komaraca, kao i pojava obolevanja kod ljudi i životinja. Nadležne institucije redovno analiziraju epidemiološku situaciju i preduzimaju odgovarajuće mere prevencije i kontrole.
Mere zaštite protiv komaraca
Najefikasnije mere zaštite od bolesti koje prenose komarci usmerene su na sprečavanje uboda komaraca i smanjenje njihove brojnosti. Preporučuju se sledeće mere:
- upotreba repelenata na otkrivenim delovima kože,
- nošenje odeće dugih rukava i nogavica, naročito u večernjim i noćnim časovima,
- postavljanje zaštitnih mreža na prozore i vrata,
- upotreba klima-uređaja ili mreža za krevet u područjima sa povećanim rizikom,
- izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najveće aktivnosti komaraca,
- uklanjanje stajaće vode iz saksija, buradi, guma, oluka i drugih mesta pogodnih za razvoj larvi,
- sprovođenje larvicidnih i adulticidnih tretmana komaraca od strane nadležnih službi,
- informisanje putnika o zdravstvenim rizicima i merama zaštite prilikom putovanja u endemska područja.
Sve o groznici Zapadnog Nila: Od bolesti bez simptoma do paralize i kome
