Pajić smatra da sapunice imaju prednost u sticanju iskustva, ali nose rizik da glumca ograniče u jednu vrstu uloga.
Posebno hvali saradnju sa Mirkom Vasiljević i Zoranom Bečić, ističući profesionalnost, kreativnost i timski duh ekipe.
Glumac se dotakao i saradnje sa Mirkom Vasiljević, ali i to kako je raditi u hiperprodukciji i koliko mu nedostaje pozorište.
Zorana Pajića televizijska publika ima prilike da gleda u seriji “Dadilje sa sela” u čijem stvaranju kako kaže uživa.
- Uživanje je raditi na ovoj seriji. Cela ekipa daje sve od sebe da svaki dan snimanja protekne u dobroj i kreativnoj atmosferi. Kroz rad smo se svi povezali i odlično se razumemo. Svi učestvujemo podjednako u procesu kako bi serija bila što bolja i kvalitetnija. Drago mi je što je prva sezona odlično prošla kod publike i siguran sam da će tako biti i s drugom sezonom koju trenutno snimamo- kaže za “Blic” Zoran Pajić.
Pajić već ima iskustva kada je reč o sapunicama, pa je otkrili da li se zaželeleo ovakvih projekata.
- Kako da ne. Komedija me ispunjava i mnogo sam zavoleo lik Konstantina. Kada radim na tekstu bitno mi je da izvedba ne bude na “prvu loptu”, već da istražujem, da dam nešto više, da scenu sagledam iz mnogo uglova. U tome procesu najviše uživam- naglasio je on.
Iako mnogi osporavaju sapunice, Pajić ne deli takvo mišljenje, pa otkriva koje su prednost, a koje njihove mane.
- Serija “Istine i laži” je imala najveću gledanost u periodu kada smo je snimali. I dan- danas me pitaju kada će nastavak. Ja na tu seriju ne gledam kao na čistu sapunicu. Jeste ona imala preko sto epizoda po sezoni, ali, pre svega, to je porodična serija koja je okupljala sve generacije. U toj seriji su se preplitali mnogi žanrovi. Prednost bi mogla da budu to što kroz toliki broj epizoda i snimajućih dana naučite zanat, posebno pred kamerama, mada se gluma uči ceo život i nikada niste do kraja zadovoljni. Mane su te što postoji opasnost da vas stave u jedan isti fah, u jednu fioku iz koje možete teško da izađete i oprobate se u nečemu drugom. Inače, često se glumci svrstavaju u jedan fah. Za nekog smatraju da je komičar, nekog dramski glumac, nekog glumac u sapunicama i to nije ništa novo, toga je bilo i biće. Ali smatram da glumac može da pronađe način da se izbori s tim i oproba se u različitim ulogama i žanrovima.
U ovoj seriji direktne partnerke su mu Zorana Bečić i Mirka Vasiljević.
- S Mirkom sam radio ranije i ovom serijom sam se uverio koliki je profesionalac i talenat, a Zorana mi je otkrovenje. Odličan je partner i veliki talenat. I s Mirkom i sa Zoranom baš dobro sarađujem, dopunjujemo se, pomažemo jedni drugima, nema sujete i podržavamo se. Divno je raditi s kolegama bez opterećenja. Vrlo su kreativne i umeju da slušaju partnera što dovodi do dobrih rezultata. I ostale kolege su odlične, a moja serijska deca, Jelisaveta, Luna i Dimitrije su predivni. Velika je sreća biti s takvom ekipom.
Na pitanje koju ulogu priželjkuje, jer ga uglavnom gledamo u komedijima, Pajić odgovara:
- Sad mi baš prija komedija jer se osećam ugodno u tom žanru. U komediji treba imati meru, preciznost, imati ritma, sluha, a u komičnim situacijama treba igrati ozbiljno. Inače me upravo taj kontrast uvek i privlačio. Da u najozbiljnijim situacijama ispliva nešto komično, ili obrnuto. Volim i kada se na satiričan način objasne neke društvene pojave. Nikada život nisam smatrao preozbiljno. Nekada je poželjno ozbiljne teme predstaviti na komičan način. A s druge strane, želim i neku dobru dramsku ulogu, da doživim katarzu zajedno s publikom.
Gledajući Ljubu i Kralja zaljubio sam se u pozorište
Pajić nam je otkrio da li mu i koliko nedostaje pozorište.
- Nedostaje mi proces rada u pozorištu i publika. Moja prva ljubav jeste film i televizija, ali kada sam prvi put kao klinac odgledao predstavu “Garderober”, s Ljubom Tadićem i Petrom Kraljem, zaljubio sam se i u pozorište. Zbog snimanja serija, nisam se dovoljno posvetio pozorištu i nadam se da će se to promeniti u skorije vreme- kaže on.
