Rokfeler je izrazio žal što nije postao političar, naglašavajući vrednost poštenog rada kao ključ životnog zadovoljstva.
Komentarisao je globalne promene, ističući da su nacije međusobno zavisne i da SAD više nisu izuzetak.
Kada je Dejvid Rokfeler, filantrop, jedan od najbogatijih ljudi na svetu i predsednik banke "Chase Manhattan", posetio Jugoslaviju, čuvena novinarka Mira Adanja Polak imala je priliku da sa njim uradi ekskluzivni intervju. Njihov susret u Beogradu 1980. godine, tokom zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda, otkrio je neočekivano opuštenu stranu poznatog milijardera, njegove neostvarene političke ambicije, kao i duboku fascinaciju jednim srpskim umetničkim delom.
Mnogi su bili zapanjeni kada je Mira Adanja Polak prišla Rokfeleru kako bi sa njim razgovarala, s obzirom na to da je on bio izuzetno veliko ime u svetu finansija. Ipak, milijarder čija je banka već više od 30 godina sarađivala sa Jugoslavijom, pokazao se kao izuzetno prijatan sagovornik, a pažnju mu je privuklo i to što je novinarka detaljno poznavala istoriju njegove porodice.
- Bio je to zapravo jedan razgovor u kome je Rokfeler pokazao stvarni interes za zemlju u koju je došao. Bio je jednostavan, krajnje opušten, a pitao me je o mom poslu, zašto se time bavim, da li volim svoj posao - rekla je Mira Adanja Polak.
Žal za politikom i suština poštenog rada
Iako je bio na čelu jedne od najmoćnijih banaka, zbog čega su je mnogi zvali "Dejvidova banka", on je duboko u sebi žalio što nije postao političar. Za razliku od njegovog brata Nelsona koji je ušao u politiku, Dejvidu su povereni ekonomija i novac, a on sam nikada nije krio veliku želju da postane ministar inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država.
Kada mu je novinarka postavila pitanje o tome kako da čovek iz jednog života izvuče najviše zadovoljstva, Rokfeler je dao odgovor koji veliča rad:
- Da bi se od života najviše dobilo, čovek mora da ima zdravo verovanje u vrednosti i nagrade koje daje rad. Pošten rad je za mene sredstvo kojim zaslužujemo svoje mesto u svetu. Moj lični trud i trud moje porodice umnogome su doprineli našem smislu za samopoštovanje.
Pored toga, on se osvrnuo i na globalnu sliku i krizu, naglašavajući da države zavise jedne od drugih:
- Prošli su dani kad je Amerika mogla da bude vojni policajac, moralni propovednik svetu i jedini arsenal demokratije... Sve nacije, manje ili više, zavise jedna od druge. U ovakvoj međusobnoj zavisnosti Sjedinjene Države su samo jedna nacija suočena s nesigurnom decenijom.
Porodična istorija u Beogradu i oduševljenje srpskom umetnošću
Zanimljiv detalj Rokfelerove posete Beogradu bio je njegov izbor smeštaja. Odsedao je u hotelu Bristol, a razlog nije bio luksuz, već činjenica da je u istom hotelu spavao i njegov deda prilikom posete Kraljevini Jugoslaviji.
Nekadašnji radnici hotela pamte ga po tome što je bio tačan, radan, uvek nasmejan i – nije bio raspoložen za “smol tok”. Čak je i dugmiće u liftu pritiskao njegov lični poslužitelj!
Sve što su naši hotelijeri od njega dobili bila je – hemijska olovka. Napojnica – nikako.
Pored poznavanja prilika u Jugoslaviji, Rokfeler je veoma cenio i našu umetnost. Njegovu pažnju posebno je privuklo delo srpskog umetnika Lazara Vozarevića, koje je na kraju postalo deo njegove bogate privatne kolekcije.
O prvom susretu sa ovim delom u Brazilu, Rokfeler je, diveći se originalnosti, kratko izjavio:
- Ova slika je moja.“
Slika "Krug" iz 1967. godine, koju je ovaj prebogati američki bankar ljubomorno čuvao do kraja života, nedavno je ponovo vraćena u Beograd i javno izložena 2022. godine.
(Stil)
