Mensur ističe da Žarka ne doživljava samo kao velikog umetnika, već kao posebnu pojavu u svom životu.
Emotivna važnost šolje potiče iz perioda kada su obojica ležali u bolnici zbog korone, a Žarko mu je ostavio šolju prilikom izlaska.
Sećanje na legendarnog glumca Žarka Lauševića ne bledi ni dve godine nakon njegove smrti.
Za njegovog bliskog prijatelja i kolegu, Irfana Mensura, Žarko nije samo bio veliki glumac, talentovani pisac i slikar, već jedinstvena "pojava" i čovek koji je i dalje svakodnevno prisutan u njegovom životu.
Ovoj neverovatnoj povezanosti svedoči i jedan dirljiv ritual: Mensur već punih šest godina svako jutro pije svoju prvu kafu iz šolje koju mu je upravo Žarko poklonio.
- Ja o Žarku neću da pričam kao o velikom glumcu, talentovanom piscu ili slikaru. Žarko je moja pojava, on je moj čovek, i svako jutro, već šest godina, pijem prvu kafu iz njegove šolje.
Poneću tu šolju sutra u podne. Ležali smo zajedno zbog korone – tu sam ga, da tako kažem, pobedio, jer sam imao teži oblik. Tri ili četiri dana pre mene je izašao iz bolnice. Kada je izlazio, hteo je da ostavi svoje pidžame koje mu je Anita kupovala. Rekao sam mu da ih ponese kući, ali mi je ostavio šolju. Malo je okrznuta na jednom mestu, ali ja nikako ne želim da se odreknem toga da iz nje pijem kafu. Što se mene tiče, Žarko nije otišao – on je sveprisutan. Toliko ljudi govori o njemu, sve više me pitaju za njega. Toliko anegdota postoji o njegovom životu, radu, vrednostima - ispričao je svojevremeno glumac za K1.
Iako je na jednom mestu blago okrznuta, Mensur ističe da nikako ne želi da je se odrekne.
Otkrio kako je šolja dospela kod njega
Priča o tome kako je ova šolja dospela kod Mensura nosi posebnu emotivnu težinu.
Dvojica glumaca zajedno su ležala u bolnici tokom pandemije korona virusa.
Mensur je imao teži oblik bolesti, dok se Laušević oporavio i napustio bolnicu tri ili četiri dana pre njega. Prilikom izlaska, Žarko je u znak brige želeo da prijatelju ostavi svoje pidž
