(VIDEO) "ISCRPLJUJUĆE JE" Ušli smo na set Kusturičinog filma, GLUMCI SPAVAJU IZA KUĆE, Andrija zasmejava ekipu dok Emir diriguje:"Tri dana sam po 12 sati snimao u podrumu"

U srcu Vojvodine, uz Tisu i mirne čuruške sokake, ovih dana nastaje jedan novi filmski svet. Čurug je već mesec i po dana dom ekipe filma „Čuružanka“, gde se pod rediteljskom palicom Emira Kusturice stvaraju scene koje će tek pred publikom otkriti svoju punu priču.

Život na setu ima svoj ritam, dugi dani snimanja, pripreme, ponavljanja scena i zajednički rad ekipe koja je potpuno posvećena filmu. Daleko od gradske gužve, Čurug je postao mesto koncentracije, kreativnosti i posebne atmosfere koju osećaju i glumci.

Na setu „Čuružanke“ razgovarali smo sa Andrijom Miloševićem i Tamarom Dragičević o radu sa Emirom Kusturicom, životu u Čurugu i iskustvu stvaranja filma koji, kako kažu, donosi jedan potpuno drugačiji svet.

Andrija Milošević kaže da je ovo iskustvo za njega potpuno posebno.

- Snimanje teče kao Tisa. Zaista jedno izuzetno pravo iskustvo. Ovo je jedan specifičan rad, ja ga zovem laboratorijski rad, zato što još od studentskih dana nisam imao priliku da sa svojim kolegama živim i radim u jednom mestu, da svakoga dana radimo na ovome, da nema drugih, što kažu Englezi, distraction, nema distrakcije nikakve sa strane, nema ničega što bi vam odvuklo pažnju. Ovde smo smešteni, svi smo okupljeni oko zajedničkog cilja, oko zajedničkog posla - kaže glumac.

Posebno ističe rad sa rediteljem Emirom Kusturicom, za koga kaže da je jedan od najvećih filmskih autora.

- Radimo sa, verovatno, našim najvećim filmskim rediteljem, čovekom koji je jedna svetska institucija i svetska baština. Ne zaboravite, to su dve Palme i plus zlatna Palma za režiju, tako da ne znam ko u svetu može retko da se pohvali tim. Naravno, u skladu sa tim ide i jedna velika odgovornost, pre svega zato što jedan takav čovek, koji je izuzetan poznavalac filma i koji živi film, izabere vas od toliko ljudi i prođe kompletno sve što ste radili.

Kada se zanemari odgovornost koju nosi ovakav projekat, Milošević kaže da je najvažnija sama suština rada i priče koja nastaje.

- Ovo je za mene nešto zaista specijalno. Ovaj fantastični scenario, ovaj neverovatan bajkoviti svet koji ćete videti, siguran sam da je nešto što treba našim ljudima, našoj publici i našem filmu u globalu. Bar ono što sam ja video do sada, ono što smo snimili, jeste nešto što me je potpuno iznenadilo. Nikada sebe ovakvog nisam video, niti sam mislio da ću imati prilike da ovako nešto kompleksno, fantastično, bajkovito i ludo radim na najvišem mogućem nivou koji se postiže.

Iako se snimanje odvija daleko od njegovog svakodnevnog života, glumac kaže da bi mogao da zamisli život u manjoj sredini poput Čuruga.

- Ovo je ekskluziva, čisto da se živi u manjim gradovima. Ja sam jednom, kada sam bio u Lučanima, rekao prijatelju kako je ekskluzivno sada živeti u Lučanima. To je mali grad, imaš dobru konekciju sa Beogradom, autoput, sve ti je dostupno, a živiš u mestu gde ti je sve blizu.

Kako kaže, takav način života poznaje još iz detinjstva.

- Ja sam tako odrastao u Nikšiću. Sve vam je tu, poznajete sve ljude. Rekao mi je jedan moj drug:”Nikad nismo išli na roditeljski, zato što ja sedim sa svakim nastavnikom, znam ga.” To je dobra stvar i za decu i za odrastanje. Ovde je Tisa, imate jezero, imate sve moguće dostupnosti koje vam srce želi. Samo je pitanje da li želite da živite ovde ili da li možete u tom trenutku, ali apsolutno bih živeo bez ikakvih problema, jer ovo je jedan miran i lep život.

Dodaje da Čurug ima sve uslove za kvalitetan život.

- Ovo selo je takođe vrlo blizu Beograda, ima sve resurse. Nije to nešto zbog čega biste patili. Suštinski, ovo je nacionalni park, zaštićena prirodna sredina. Meni je ovo predivno - ističe on.

Kusturica radi kadrove koji su nestvarni

Kada ne snimaju, ekipa se priprema za naredne dane rada, jer je proces veoma zahtevan.

- Pričamo o sledećem snimanju, pripremamo se. Ovo su fascinantne pripreme koje zahtevaju celokupne resurse, jer je nemoguće snimiti tako zahtevno nešto, posebno zato što Emir radi kadrove koji su nestvarni. Tu se toliko toga dešava. Svaki kadar je, pričali smo svi međusobno, mini-film.

Milošević objašnjava koliko je intenzivan tempo rada.

- Jednu scenu smo snimali tri dana, 37 kadrova. To je nešto što je toliko iscrpljujuće, 12 sati beskompromisnog rada svakoga dana, a onda posle toga morate svi zajedno da sednete i pričate o sledećem danu. Dakle, to vam je jedno 17, 18 sati dnevno vrhunskog kreativnog rada.

Iako je naporno, kaže da nikada nije bio inspirisaniji.

- Jeste iscrpljujuće, ali sve moje kolege i prijatelji sa kojima pričam, jer ih sve zanima šta se ovde dešava, rekli su mi da nikada nisam bio tako inspirisan ili tako srećan, da toliko radim kao sada. I stvarno je tako. Kada vidite šta smo napravili, onda to zaista vredi svakog znoja, svake kapi znoja.

O kolegama na setu govori sa velikim poštovanjem.

- Kolege koje su ovde su vrhunski profesionalci, fenomenalni talenti, neverovatni ljudi. Videćete ih u sjajnim ulogama. Ovo je nešto zaista ludo, jedna bajka za odrasle, koja je realna, koja je u skladu sa ovim vremenom, a opet pokazuje jednu ljudsku priču, i svetlu i tamnu. To je izuzetan rad. Vrlo sam, vrlo zadovoljan.

Na pitanje koja je scena bila najkomplikovanija do sada, odgovara kratko:

- Sve su bile najkomplikovanije.

Ipak, posebno izdvaja pojedine situacije.

- Imali smo snimanje u podrumu dva, tri dana, isto tako po 12 sati. Ali ono što vi dobijete, kakav proizvod, uslovno rečeno, to je visoko-umetnička priča. Sve je komplikovano, nema šta.

Kako glumac ističe, bilo je potrebno vreme da se ekipa potpuno prilagodi posebnom filmskom jeziku koji se gradi na ovom projektu.

- Nama je trebalo bukvalno mesec i po dana da uđemo u taj algoritam filmskog razmišljanja, da shvatimo kako se to zaista radi i dešava. Prosto, sada sam miran, sada sam potpuno u tome i sada uživam.

Govoreći o istorijskom okviru i načinu rada, kaže da ga je gotovo sve iznenadilo.

- Sve me je iznenadilo. Nikada nisam ovako radio. To vam je kao da prođete kroz neki portal, neka vrata, i onda kroz njih uđete u neki paralelni univerzum u kojem nikada niste bili. Sve vam se čini poznato, ali sva logika sveta koju poznajete više ne postoji. Sve je potpuno drugačije.

Dodaje da je poseban trenutak kada autor dobije mogućnost da svoju viziju sprovede potpuno.

- Kada jedan filmski autor radi onako kako on hoće, kada sve ima u svojoj glavi, a onda okupi ekipu, ja to zovem specijalna jedinica, onda nastaje nešto posebno. Mi smo stvarno ozbiljni radnici. Ja radim 30 godina, nikada se nisam skinuo sa scene, nikada nisam prestao da se bavim ovim i imam utisak kao da sam se pripremao za ovaj stravični rad ovde - mišljenja je Milošević.

Prema njegovim rečima, najvažnije je bilo pronaći pravi način funkcionisanja u novom svetu koji je Kusturica stvorio.

- Kada smo došli ovde, trebalo nam je vremena da vidimo kako ćemo, šta ćemo, koja nam je svrha. A onda, kada uđete u to, kada imate poverenja u ono što se radi, kada razumete proces, morate neke stvari na koje ste navikli da zaboravite i prihvatite nešto drugo. I onda je potpuno ludo. Ali kada se uđe u sve to, to je toliko uzbudljivo i fenomenalno. Videćete, ovaj film je zaista nešto spektakularno.

Milošević kaže i da Kusturica od glumaca očekuje aktivno učešće i doprinos.

- Svakoga dana on od nas izvlači to. Gledao sam skoro priču o tome kako Nolan radi svoj film “Odiseja”, gde je rekao da od glumaca traži da budu eksperti svojih uloga. Vrlo slično radi Kusturica. On očekuje od vas da mu dajete informacije, da kreirate svoje ideje, i on to uglavnom prihvata.

Kako objašnjava, glumci nisu samo izvođači već deo celokupnog stvaranja.

- Mi smo profesionalci, spremni smo za snimanje. Tačno znamo šta radimo. Neke stvari se poklope, neke ne, ali u većini slučajeva zajednički kreiramo i dolazimo do rešenja. Nije on uopšte u fazonu da odbija, nego sasvim suprotno, želi da vas potpuno uključi u projekat, u celokupno kreiranje scene. Svi smo sve vreme u tome.

Uglavnom se zezam, jer mene to opušta

Na setu, kaže, humor mu pomaže da ostane opušten.

- Ima nas ovde mnogo koji se šalimo, ali ja se uglavnom zezam, jer mene to opušta. Da bih bio opušten, da ne budem napet, ja se zezam sve vreme. Suštinski, kada uđem u kadar, želim da budem toliko izmoren da mogu da dobijem onu prirodnost, odnosno realnost koju kreiramo. Onda samo idem okolo, pevam nešto i svakog zezam.

Glumac smatra da boravak u Čurugu je dodatno doprineo atmosferi rada.

- Nema nikakvih spoljnih uticaja. Vi ste ovde, ne završite snimanje pa odete negde, pa imate obaveze... Vi ste ovde i nema toga o čemu drugo razmišljate. Mislim da je to dobra stvar za film.

Priznaje da, uprkos tome što se nalazi pored Tise, pecanje ipak nije njegov izbor.

- Ja ne pecam. Iskreno, jednom u životu sam pecao i bilo mi je dosadno užasno. Nisam posle. Možda ću kasnije malo, kada se umorim od života, da odem da pecam, ali sada ne - tvrdi Andrija.

Njegova koleginica Tamara Dragičević kaže da joj život u ovom vojvođanskom mestu joj prija, iako zbog intenzivnog tempa rada nema mnogo vremena da ga upozna na klasičan način.

- Radimo mnogo i nemamo mi puno vremena da osetimo taj život seoski. To je više život na setu i filmski život. Stvarno se nekako sve vrti u tom našem krugu, set, smeštaj koji nam je odmah iza seta, šminkernica, klopa, odmor. Nekako je to poslednjih mesec i po dana naš stil života.

Za Tamara je ovo prvi put da sarađuje sa Emirom Kusturicom, a posebno ističe način na koji reditelj uključuje glumce u sam proces stvaranja filma.

- Ovo iskustvo je stvarno nešto novo za mene. Drugačije je. Mnogo stvari je sada potpuno neki njegov način koji stvarno nisam doživela sa drugim rediteljima.

Kako kaže, najviše ju je iznenadilo to što glumci nisu samo izvođači već aktivni učesnici u nastanku filma.

- Najlepši mi je taj utisak da kada kažete Emir Kusturica, nekako mislite, to je njegov stil prepoznatljiv na filmu i način na koji radi svoje filmove. A zapravo, kada ste deo tog snimanja i stvaranja filma, najlepše od svega mi je što i mi glumci zajedno sa njim učestvujemo u nastajanju ovog filma.

Dodaje da Kusturica glumcima daje prostor da učestvuju u procesu i iznesu svoje ideje.

- Svaki put nas pozove da pogledamo kadar, čak nam pokaže i neku scenu koja se u ovom trenutku montira. Onda vi nekako imate utisak da ste isto deo pravljenja toga. Niste samo izvođači i neko ko igra svoju ulogu po zadatku, nego predloge koje imamo, način na koji mislimo, usvaja, probamo, predlažemo. Slobodni smo da kažemo šta mislimo i to je najlepše - naglašava ona.

Za nju je upravo taj zajednički rad ono što ovaj projekat čini posebnim.

- Divno je kada na kraju nekako to bude film svih nas. Naravno, on je na čelu i kao vođa svega toga i idejni, i neko ko pravi selekciju šta želi, šta ne, i kadrova, i načina, i stvari koje će ući u film. Tako da je to nešto što je ovog puta drugačije. Ne kažem da možda ne postoje reditelji sa kojima ja nisam radila na taj način, ali stvarno mi ovo baš prija.

Na pitanje da li je ovo najzahtevnije snimanje u njenoj dosadašnjoj karijeri, Tamara kaže da svaka uloga nosi posebnu vrstu izazova.

- Ne znam, ne bih mogla možda tako da izdvajam, da možda ne budem nefer prema sebi. Svaka uloga je drugačija. Nekada ste mnogo mladi, pa vam je sve novo. Sada mi se stvarno čini, što je prelepo, da već imam nekog iskustva.

Ističe da joj je pozorišni rad mnogo pomogao u pripremi za različite izazove.

- Mislim da je i to pozorište i trening u kom smo mi glumci koji mnogo igramo u pozorištu, a ja stvarno dosta igram, jedna vrsta treninga. To je scenski trening. Imam iskustvo i sa filmovima. Uloga Silvane u “Tomi” je isto tako bila zahtevna i teška, zato što je bila odgovornost da odigrate ženu koja je postojala i koju svi znaju.

Kaže da joj je snimanje „Čuružanke“ po mnogo čemu posebno, posebno zbog okolnosti u kojima nastaje.

- Svaki put je nešto što bi čovek rekao najteže i novo. I ovo je možda za mene drugačije i emotivno najteže. Odvojena sam od kuće, što je možda za stvaranje filma i sa umetničke strane prednost, jer ste tu posvećeni samo ovome, mislimo na ovo. A s druge strane, novo je jer sam daleko od porodice.

Sa Vesnom je uvek smeh i zabava

Dodaje da intenzitet rada utiče i fizički i emotivno.

- Radimo dosta, nekako je to i fizički i psihički. Tu ste, non-stop se dajete. Tako da ne bih ga okarakterisala kao najteže, da ne bude možda kao mana u snimanju, ali svakako je svaka uloga najlepša. Tako mi je i ova po nečemu sigurno ostati posebna, a možda i najdraža. Videćemo.

Govoreći o saradnji sa Vesnom Trivalić, Tamara ne krije zadovoljstvo.

- Divna je. Obožavam je, stvarno obožavam sve kolege i ekipu. Sa Vesnom se smejemo, zajedno guramo jedni druge napred, podižemo. Ali uvek je sa Vesnom smeh i zabava.

Boravak u Čurugu i Vojvodini ostavio je snažan utisak na glumicu, posebno zbog drugačijeg ritma života.

- Vojvodina je prelepa. U Vojvodini, imam i rodbinu i familiju i taj mir mi prija. Nekako dan ovde traje duže. U nama je jedan dan kao dva dana.

Dodaje da joj posebnu atmosferu mesta stvaraju priroda i spokoj koji ga okružuje.

- Možda je to nešto što se izdvaja. I ovaj vetrić koji sada pirka, tako je nekako i sve ovde - zaključuje Tamara.