U Čurugu traje snimanje porodične drame "Čuružanka", koju režira Emir Kusturica
Priroda i ambijent Čuruga imaju ključnu ulogu u filmu, a životinje i okolina doprinose autentičnoj atmosferi snimanja.
Već mesec i po dana u Čurugu traje snimanje porodične drame „Čuružanka“, novog ostvarenja reditelja Emira Kusturice. Radnja filma smeštena je u Srbiju 2025. godine, a scenario su napisali Emir Kusturica i David Jakovljević, inspirisani motivima romana „Poslednji trenuci“ ruskog pisca Valentina Rasputina.
Ekipu zatičemo na setu, u dvorištu stare vojvođanske kuće u kojoj se odvija najveći deo radnje filma. Između dva kadra vlada gotovo potpuna tišina, koju prekidaju tek kratki dogovori ekipe i zvuci prirode.
Dok glumci čekaju sledeću scenu, Emir Kusturica govori o atmosferi na snimanju, odnosu prema filmu i mestu koje je postalo jedan od njegovih glavnih junaka.
Na pitanje da li je zadovoljan dosadašnjim tokom snimanja, Kusturica kaže da može da govori pre svega o osećanjima.
- Zadovoljstvo znači i više od toga. Svaki film na početku deluje odlično, svi su oduševljeni. Kao, uostalom, i ploče u studiju, svi su oduševljeni prvim tonovima. Tako je i ovde. Ono što je najvažnije jeste da život ulazi u film, otvorena su mu sva vrata. Tu su životinje, slučajni prolaznici i sve ono što može da učini film živim. Osnova ovog filma su baka i unuka, jer na njima počiva, odnosno ostaje svet. A ono što se dešava između, na neki način reflektuje našu društvenu situaciju, naše podele i naše ideje o tome kako nismo odrasli i kako smo narod uglavnom za dečji vrtić.
Kusturica kaže da u Čurugu provodi mnogo vremena i da je upravo priroda ono što ovo mesto čini posebnim.
- U Čurugu sam već sedam-osam godina. Ono što je najvažnije jeste da ovde postoji saglasje s prirodom. Jedna topola naraste za sedam godina 35 ili 40 metara. Tako je i sa svim životinjskim svetom, od žaba do sova, od sova do jastrebova, od jastrebova do konja. Ova dva bela konja igraju ogromnu ulogu u filmu, jer su stalno negde u pozadini. Kada naši junaci jedu lubenicu, i oni je dele s njima. Postoji gotovo jedan zoološki vrt koji se izliva u ovaj film i na najbolji način potvrđuje ideju da je osećajnost najveće bogatstvo koje čovek ima i da je upravo ona pravi predmet interesovanja svake umetnosti. Dok god imam iluziju da je film umetnost, tako tretiram i njegove sekvence. A za taj optički deo filma najzaslužniji je upravo Čurug, njegova bujna priroda, voda i sve što ovde raste. Ne raste samo trava, raste i sve što ovde živi - naglašava reditelj.
Glumica Vesna Trivalić priznaje da zbog intenziteta rada nema mnogo vremena da razmišlja o sebi.
- Dobro sam. U stvari, ne stignem ni da se zapitam kako sam. Uzbudljivo je. Sada je druga faza rada. Kada smo se prvi put okupili, pričali smo o scenariju i ulogama, a sada sve posmatramo kroz jednu mnogo jaču lupu, zahvaljujući Emiru Kusturici. On otvara taj svet. Samo da uspem da uradim makar deo onoga što želi, biću srećna. Zaista je veličanstveno biti deo svega ovoga. Kolege su fantastične, cela ekipa, svi sektori. To je jedan talas ljubavi, pažnje i energije koju dobijam od svih. Nadam se da ću im to nekako vratiti, mada je ovde prosto nemoguće ne uzvratiti. Nekako smo se svi isprepletali.
Proces transformacije traje dugo
Vesnina transformacija za ulogu podrazumeva i zahtevnu masku.
- Duda radi fantastičan posao. Proces traje dugo, ali u njenim rukama sve izgleda lako.
Na pitanje koliko traje šminkanje odgovara:
- Mislim da traje oko sat i petnaest ili sat i dvadeset minuta. Toliko otprilike traje i skidanje, možda čak i duže. Maže se, zateže koža, suši, nanosi puder, boje, pa se kosa boji dlaku po dlaku.
Priznaje da joj sopstveni odraz ponekad bude iznenađenje.
- Ne gledam se tokom procesa. Onda se pogledam u ogledalo, iznenadim se i javim se toj starijoj ženi. Vaspitana sam. (smeh)
Dok snimanje traje, život ekipe gotovo u potpunosti je podređen filmu.
- Kada ne snimamo, zajedno pričamo. Ili o onome što smo snimili ili o onome što nas čeka. Uglavnom je tu i profesor, pa se sve nastavlja. Divno je kada ste na terenu, nema ničega osim filma. I ja to volim. Pogledajte samo kakav je vazduh. Blag, mekan. Sve šušti, lišće, zelenilo, ptice.
Kaže da je upravo vojvođanski ambijent doprineo njenoj koncentraciji.
- To je svet u kojem živi ova porodica. Za mene je sve ovo novo, nemam nikoga u ovim krajevima i nekako vam sve to uđe pod kožu. Postanete deo tog sveta. Evo, i sada dok pričam, imam utisak da sam malo usporila, da sam tiša.
Zanimalo nas je da li bi mogla da se preseli u ovakvo mesto, odgovara bez mnogo razmišljanja.
- Mogla bih. Prija mi. Sve mi je lepo, prirodno, mirno i nekako baš kako treba ženi mojih godina. Bez maske, naravno. Nisam ni ja baš više mlada - kaže šaljivo velika glumica.
Njen kolega Vahid Džanković kroz osmeh priznaje da scena kupanja u Tisi nije postojala, ali da je ipak završio u reci.
- Nije bila scena kupanja, ali sam ipak skočio u Tisu.
Na pitanje ko ga je izvadio iz vode odgovara:
- Skočio sam u unutrašnju gumu od traktora. Nisam se uplašio. Kolege su bile oko mene i sve je ispalo super.
Boravak u Čurugu opisuje kao posebno iskustvo.
- Čurug je malo, lepo i mirno selo. Svi se družimo, ujutru, uveče, preko dana. Ovo je glavna lokacija filma i praktično smo stalno zajedno. Postali smo kao jedna velika porodica. Ja povremeno odlazim do Vrbasa, gde su mi supruga i sin, pa su mi mnogo bliže nego da su u Beogradu.
Andrija je najpričljiviji na setu
Pauze između scena prolaze u razgovoru.
- Sedimo ispred šminkernice, pričamo, šalimo se i družimo.
Priznaje da posle nekoliko dana neprekidnog rada svi jedni drugima pomalo dosade.
- Kada snimamo pet ili šest dana u kontinuitetu, malo dosadimo jedni drugima. Onda napravimo pauzu od dva dana, poželimo se i sve krene ispočetka.
Na pitanje ko je najpričljiviji na setu, bez razmišljanja odgovara:
- Andrija (Milošević prim. aut.). Priča stalno.
Ipak dodaje da upravo zbog brojnih životnih iskustava uvek ima zanimljive priče.
- Pun je dogodovština i raznih životnih priča.
Vojvođanski mir, kaže, pozitivno utiče i na rad.
- Baš sam razmišljao kako bi bilo da snimamo u Beogradu po ovim vrućinama. Ovde ima drveća, prirode, uveče je svežije zbog reke i sve to pozitivno utiče na koncentraciju.
Prva saradnja sa Emirom Kusturicom za njega predstavlja veliko iskustvo.
- Mislim da je Emir jedan od pet najvećih živih svetskih reditelja. Neverovatno je iskustvo raditi s njim. Toliko je temeljan, zahtevan, a ima energiju petnaestogodišnjaka. Njegova mašta je neverovatna, sve što ume da pročita ispod teksta fascinantno je. Zaista mi je zadovoljstvo što me je pozvao i verujem da će ovo biti jedno od najvećih iskustava u mom životu.
Dodaje da je za svakog glumca velika stvar da se nađe u njegovom filmu.
- Dovoljno je pogledati koji su sve naši i svetski glumci igrali kod njega. To mnogo znači.
U filmu tumači muzičara, pa je zbog uloge učio da svira bubnjeve.
- Vežbao sam i snimili smo tu scenu. I moram da priznam da je prošlo super.
Otkriva da je pripremao dve pesme grupe “The Clash”.
- Vežbao sam “London Calling” i “Supermarket”, ali sam na kraju svirao samo jednu, koliko je bilo potrebno za scenu.
Priznaje da su mu se bubnjevi dopali.
- Nisam još stigao da razvijem neku veliku ljubav prema instrumentu jer sam potpuno posvećen filmu, ali sviđaju mi se. Nema nota kao kod drugih instrumenata, više se oslanjate na osećaj, pa čovek lako može da se zainteresuje.
Na pitanje da li će do završetka snimanja naučiti da pliva, kroz smeh kaže:
- Ne znam... Pošto sam naučio da sviram, trebalo bi valjda i da naučim da plivam. Kažem im: “Hajde da plivamo, samo nikako da se skupimo.” Ali verovatno hoću. Obećavam - kaže Vahid.
