Vesna Trivalić igra glavnu ulogu Ane, žene na životnoj raskrsnici, što za nju predstavlja potpuno novo glumačko iskustvo.
Trivalićeva ističe da joj je velika čast raditi s Kusturicom posle više od dve decenije, ali i da oseća tremu i strah pred izazovima koje nosi nova uloga.
Novi film Emira Kusturice „Čuružanka“ počinje da se snima u Čurugu. Scenario za novo ostvarenje inspirisan je motivima romana „Poslednji trenuci“ ruskog književnika Valentina Rasputina, a filmsku adaptaciju zajednički potpisuju Emir Kusturica i David Jakovljević, autor filmova „Usekovanje“ i „Jorgovani“.
Jednu od glavnih uloga tumači proslavljena glumica Vesna Trivalić.
Ona igra Anu, majku, baku i penzionisanu učiteljicu.
Govoreći o ulozi i susretu sa scenarijem, Trivalićeva ističe:
- Dan pre početka snimanja ovo mi unosi mir. Mogu da kažem da smo scenario, Ana i ja... Od prve do poslednje stranice, čitajući scenario, prošla sam kroz sve emocije za koje znam da sam ih imala, a koje, uostalom, svaki čovek ima. Samo što su ovde postajale složenije, nepredvidivo složenije, i onda su postale putokaz ka meni. Zato mnogo mislim na svoju porodicu i ne prestajem da mislim na svoju majku.
Na pitanje koliko je teško nositi ovakvu porodičnu dramu, u kojoj se svi putevi na neki način slivaju ka njenom liku na granici između života i smrti, Vesna odgovara:
- Za to ćemo se videti nekoliko meseci kasnije. Dugi niz godina igrala sam uloge koje su u dramaturgiji scenarija bile takve da se pojaviš, predstaviš se, zapetljaš u drugoj sceni i raspetljaš u trećoj. Naravno da je ovo sada potpuno novi put za mene, od kog imam veliku tremu. Sigurno se osećam zahvalno što je Emir Kusturica tu, ali ne znam još da vam kažem više od toga. Sada ulazim u neki drugi univerzum, pa ću vam javiti.
O temi života i smrti, koja je jedan od ključnih motiva filma, govorio je i reditelj Kusturica.
- Zanimljivo je što se tu uvodi tema tog graničnog područja između života i smrti. Kao oni leptiri koji su prošle godine ostavili larve, rode se u jednom danu, polete i uveče umiru. Ta granica je kod nas zapravo u nekom energetskom naponu koji naš narod ima. Mislim da ta energija postoji ne samo u zemlji već i u ljudima i da je upravo to najveći motiv koji Anu, ali i sve druge likove, vodi tom tankom žicom na kojoj život vrlo lako može da te navede da padneš na jednu ili drugu stranu. Divno je što je moguće čak i da se vratiš u život, pa da onda otkriješ koliko je život zapravo težak i kompleksan. Ima jedna replika u filmu kada Dušanka kaže: “Jao, volela bih malo da umrem pa da vidim kako je tamo.” A odgovor glasi:“U raju? Nema nikoga. Poluprazno. Nema gužve, poluprazno".
Glumica se nadovezuje da je scenario na nju ostavio duboko lični utisak.
- Ovo je zaista jedan potpuno novi svet. Kada sam rekla da su emocije postajale složene i da su postale putokaz, mislila sam na to da scenario ima takvu finoću da lično uperi prst u svakoga ko ga bude gledao. Lično će da vas prozove. Ja, recimo, nikada nisam jurila svoj život, niti on mene. Nekako smo se samo mimoilazili i saplitali jedno o drugo. A sada sam bila dovedena u situaciju da se zapitam o čežnjama i neostvarenim stvarima. To mi se ranije nije dešavalo.
Posebno ju je pogodila jedna replika iz scenarija.
- Postoji rečenica koju doživljavam veoma poetično, a koja nosi život u sebi:”Čovek u drugoj polovini života treba da ispravi greške iz prve.” Odjednom sam bila zatečena. Ceo sled događaja i razgovora doživela sam kao neku ličnu Nojevu barku. U ovom scenariju je cela planeta, ljudski svet, životinjski svet, biljni svet, voda i nebo. Zato mi je teško da pričam o tome. Tokom četrdeset godina karijere uglavnom sam upadala u bare, visila sa drveća ili mi je padala kanta na glavu. Sada ćemo da vidimo šta nas čeka. Koliko sam zahvalna, toliko se i bojim.
Na pitanje kako se osećala kada ju je Kusturica pozvao na saradnju posle više od dve decenije i da li prvi put igra baku, glumica je uz osmeh odgovorila:
- Igrala sam baku, mada se više ni ne sećam. Sve sam zaboravila. Znate, ja nekako verujem ljudima, pa čak i kada me neko pozove telefonom, verujem da je zaista taj za koga se predstavlja. Dešavalo se da me kolege, koje su fenomenalni imitatori, zovu i predstavljaju se kao poznati reditelji. Zato sam, kada me je Emir pozvao, dva puta pitala da li je stvarno on. Nemam njegov broj telefona, prošlo je gotovo četvrt veka od kada smo radili zajedno na “Život je čudo”. Tako da sam ga pitala: “Jesi li to ti? Jesi li stvarno ti?” Jedina razlika je što je kod njega vreme prošlo drugačije, nismo se videli 24 ili 25 godina, a ja sada igram ženu kao da je prošlo 48.
Na to se nadovezao i Kusturica:
- Zapravo, ona je tu ulogu trenirala još u “Otvorenim vratima”. Tada je već igrala babu.
Kroz smeh je uzvratila Vesana:”Tada sam bila snaha. Stvarno sam zaboravila, to je bilo pre šezdeset - našalila se glumica.
Govoreći o izazovu koji nova uloga nosi, Trivalićeva ističe:
- Naravno da je izazov. Apsolutno je izazov je u svim okolnostima koje priča pruža, u mojim godinama, u ovom životnom trenutku, u mojim slabostima i greškama. Kada sam pročitala onu repliku o ispravljanju grešaka u drugoj polovini života, pomislila sam: “Bože, jesam li zakasnila?” Inače nisam osoba koja sebi postavlja takva pitanja. Više brinem o drugima, o svojim najbližima. Videćemo. Sačekajmo da se sve otvori kako treba, već od sutra.
