Sastanak visokih američkih i kubanskih generala u Gvantanamu, kao i izveštaji o kupovini više od 300 vojnih dronova, dodatno komplikuju odnose između Havane i Vašingtona
Nove američke sankcije pojačavaju ekonomski i politički pritisak na Kubu, koja poručuje da je spremna na samoodbranu i odbacuje optužbe o agresivnim planovima
Kuba je počela da deli oružje svojim građanima jer vlasti strahuju od američke vojne invazije. Tamošnja vlada poziva stanovništvo na hitnu pripremu za mogući napad Sjedinjenih Američkih Država, piše venecuelanski list Version Final.
- Zbog raspoređivanja američkih vojnih snaga u blizini ostrva, vlada u Havani je počela da deli oružje građanima, zvanično ih pozivajući da se pripreme za neizbežnu invaziju - navodi se u izveštaju.
Svakodnevni život u glavnom gradu Kube već je potpuno podređen pripremama za potencijalni vojni sukob. Vladine agencije i razne organizacije uveliko raspravljaju o vanrednim merama, a prema tvrdnjama CNN-ovog dopisnika Patrika Opmana, pripreme za rat otišle su toliko daleko da upravnici državnih zgrada već detaljno razrađuju logistiku sa stanarima.
Tramp otvoreno preti
Uzrok ovih dramatičnih mera leži u sve većim tenzijama oko ostrva i naglom gomilanju američkih trupa u regionu. Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja optužio je američkog šefa diplomatije Marka Rubia da namerno pokušava da izazove vojnu agresiju protiv Kube, ističući kako njegova zemlja nikada nije bila pretnja bezbednosti SAD.
Iako je Rubio izjavio da bi Amerika radije rešila odnose s Kubom diplomatskim putem, američki predsednik Donald Tramp ga je ubrzo demantovao. Tramp je otvoreno poručio da je cilj SAD promena državnog poretka na ostrvu, a početkom maja čak se i šalio na račun vojne akcije.
- Kuba sada ima problema. Prvo ćemo završiti jedan posao. Volim da završim ono što započnem. Na povratku s onoga što ćemo uraditi, na povratku iz Irana, poslaćemo jedan od naših velikih nosača aviona, možda USS Abraham Linkoln. najveći na svetu. Zaustaviće se na stotinak metara od obale, a oni će reći: "Hvala vam puno. Predajemo se" - izjavio je Tramp.
Tajni sastanak generala u Gvantanamu
Podsetimo, nedavno je američko Ministarstvo finansija uvelo nove sankcije članovima porodice bivšeg kubanskog vođe Raula Lastra. Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel odmah je reagovao, ističući da je cilj novih mera stezanje obruča i dodatno zaoštravanje odnosa između Havane i Vašingtona.
Nove tenzije nadovezuju se na događaje od pre nedelju dana, kada su visoki američki i kubanski generali održali redak i tajni sastanak u zalivu Gvantanamo. Čelnik američke Južne komande (Southcom), general Frensis Donovan, sastao se sa načelnikom glavnog štaba Kubanskih revolucionarnih oružanih snaga, Robertom Legrom Sotolongom, u američkoj vojnoj bazi na Kubi.
Američka vojska je šturo saopštila da se radilo o "kratkoj razmeni" o "operativnim bezbednosnim pitanjima", dok je kubansko Ministarstvo odbrane navelo da je uz obostrani dogovor održan "pozitivan sastanak".
Kuba kupila više od 300 vojnih dronova?
U pozadini tog susreta bila su izveštaja američkog portala Axios da je Kuba kupila više od 300 vojnih dronova. Prema tim informacijama, Havana je počela da razrađuje planove o korišćenju bespilotnih letelica za napade na američku vojnu bazu u Gvantanamu, američke ratne brodove, pa čak i na Ki Vest u saveznoj državi Floridi. Iako je Kuba odlučno odbacila ove optužbe, ponovo je potvrdila svoje pravo na samoodbranu u slučaju američkog napada.
Odnosi između Vašingtona i Havane zategnuti su još od Kubanske revolucije, a dolaskom Donalda Trampa na vlast doživljavaju potpunu eskalaciju. Vašington neprestano uvodi nove sankcije i embargo na uvoz nafte ovoj socijalističkoj karipskoj ostrvskoj naciji, pokušavajući kroz ekonomski i vojni pritisak da sruši tamošnji režim.
