"OKO ZA OKO" Evropa razmišlja da AKTIVIRA "BAZUKU" protiv SAD, Grenland u epicentru oluje: Sve o moćnom EU adutu za ODMAZDU

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio sankcijama evropskim zemljama, dok traje jedna od najjačih geopolitičkih oluja u čijem je epicentru najveće ostrvo na svetu - Grenland, Evropa je uzvratila na sličan način. Prvi put je spomenuto korišćenje instrumenta prinude - "bazuke" protiv Amerike, alata za trgovinsku odmazdu koji je moćan na papiru, ali nije testiran u stvarnom životu.

Tokom vikenda Tramp je najavio da će od 1. februara sva roba koja stiže u SAD iz Danske, Norveške, Švedske, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Holandije i Finske biti opterećena tarifom od 10 odsto, osim ako te zemlje ne dozvole da SAD preuzmu Grenland. Ovo je izazvalo strah od potpunog transatlantskog trgovinskog rata. Dodao je da će, ako se ne postigne dogovor o "potpunoj i totalnoj kupovini" arktičkog ostrva od Danske, stopa biti povećana na 25 odsto od 1. juna.

Kao odgovor, lideri Evropske unije (EU) zapretili su da će primeniti instrument protiv prinude (Anti-Coercion Instrument - ACI) poznat i kao "velika bazuka", koji je osmišljen da EU pruži moćnija sredstva za reagovanje na političko ucenjivanje i trgovinski pritisak od strane druge zemlje.

Šta je velika bazuka

ACI je usvojen 2023, a prvobitno je inspirisan načinom na koji je Kina tretirala Litvaniju - čije su se kompanije suočile sa lavinom papirologije i zabranom uvoza iz Pekinga nakon što je baltička država produbila odnose sa Tajvanom. EU je osmislila ovu meru odvraćanja kao odgovor na slične situacije, ali nije očekivala da bi ona mogla da je primeni na SAD.

Prema važećem zakonodavstvu, ekonomska prinuda postoji kada treća zemlja "primenjuje ili preti da će primeniti mere koje utiču na trgovinu ili investicije kako bi sprečila ili postigla prekid, izmenu ili usvajanje određenog akta od strane Evropske unije ili države članice".

"Bazuka" omogućava EU da uvede široke trgovinske sankcije, poput:

• isključivanja kompanija agresora iz unutrašnjeg tržišta
• uvođenja kontrole izvoza ili
• ukidanja zaštite intelektualne svojine

Kontramere treba da budu proporcionalne nanetoj ekonomskoj šteti, dok se istovremeno minimiziraju posledice po Evropu.

U teoriji "bazuka" bi mogla da cilja na sve, uključujući:

• američke tehnološke i kripto kompanije
• komponente aviona, što bi moglo da ošteti "Boing"
• poljoprivredne proizvode

Ali, evropski potrošači mogli bi da se suprotstave dodatnim troškovima ili ograničenjima za američke kompanije poput "Epl" ili "Nefliks", piše britanski list "Gardijan".

Kako se uspostavlja "bazuka" i koliko brzo bi mere stupile na snagu

Alat nije automatski i potrebno je vreme za njegovu implementaciju, piše "Juronjuz". Za mnoge, moć koja stoji iza njega je u formi odvraćanja.

Kada se postavi pitanje prisile, Evropska komisija ima četiri meseca da proceni slučaj i postupke dotične treće zemlje, posle čega države članice EU moraju kvalifikovanom većinom (najmanje 55 odsto članica da glasaju "za") da odluče da li će aktivirati "bazuku". Ako se to desi, počinje faza pregovora sa trećom zemljom. Ukoliko pregovori propadnu, EU može da primeni širok spektar kontramera protiv carina.

Postoji mnogo sekundarnih efekata. Prvi proizilazi iz činjenice da trgovinska "bazuka" nikada nije korišćena, zato se ne zna koliko bi brzo i efikasno moglo biti primeniti ovu meru. Države članice su često govorile o tome, ali zapravo ne znaju kakve bi implikacije to moglo imati na političkom i geoekonomskom planu.

O ovoj opciji se šuškalo 2025. kada su SAD pretile kaznenim tarifama bloku, ali je razmatrana i kada je Kina krajem prošle godine počela da koristi kao oružje licenciranje izvoza retkih zemnih elemenata i kritičnih minerala - vitalnih za evropsku tehnološku i odbrambenu industriju.

Hoće li EU povući okidač

Sve su glasniji pozivi EU da upotrebi svoj moćni instrument protiv prinude kao odgovor na Trampovu pretnju uvođenjem tarifa. Prvi je tu opciju spomenuo francuski lider Emanuel Makron, a ubrzo mu se pridružio i nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl, dok su italijanska premijera Đorđa Meloni, bliska Trampu, i irski političar Majkl Martin protiv ovog predloga.

Kako trenutno stvari stoje, izgleda da EU zasad neće primeniti "bazuku". Na hitnom diplomatskom sastanku održanom u Briselu, prednost je data diplomatskim rešenjima.

Evropljani, piše "Gardijan", čekaju da vide da li je ovo još jedan "TAKO" momenat (skraćenica od "Tramp se uvek uplaši", na engleskom "Trump always chickens out"), kojom se opisuje kako predsednik SAD menja stavove o tarifama. Zvaničnici Brisel takođe čekaju odluku američkog Vrhovnog suda o zakonitosti Trampovih tarifa.

EU je uvek isticala da ACI vidi kao odvraćanje i neće preduzimati preventivne akcije dok tarife ne postanu stvarnost.

Kako piše irski "Džornal", druge opcije Evropske unije su:

• EU može pokušati da destabilizuje američko tržište obveznica prodajom hartija od vrednosti koje drže evropske zemlje, čime bi se vršio pritisak na američku ekonomiju
• EU ili pojedine članice mogu razmotriti zatvaranje američkih vojnih baza u Evropi kao krajnju meru pritiska, iako je ovo ekstremna opcija i retko se javno predlaže
• EU bi mogla da suspenduje prethodno dogovorene tarife ili sporazume sa SAD, čime bi se povećao pritisak na Trampa i ograničile američke povlastice u trgovini

Ko bi najviše izgubio u trgovinskom ratu

Dve stvari su zasad sigurno i možda najvažnije:

• ako carine Danskoj i njenim saveznicima stupe na snagu 1. februara, EU i SAD će ući u novi trgovinski rat
• bilo koji trgovinski rat će značiti poteškoće za potrošače koji se nađu usred međunarodnog spora

Ukupna vrednost američkog uvoza iz zemalja koje Tramp cilja iznosila je prošle godine više od 365 milijardi dolara - što je otprilike polovina izvoza EU u SAD. Nemačka je prodala najviše, preko 160 milijardi dolara, zatim Velika Britanija 68 milijardi i Francuska 60 milijardi.

Goldman Saks procenjuje da bi tarifa od 10 odsto smanjila realni BDP pogođenih evropskih zemalja između 0,1 i 0,2 odsto kroz smanjenje izvoza. Najveći udar bi pretrpela Nemačka, do 0,3 odsto ako bi tarifa bila primenjena na svu robu. Za celu evrozonu, udar bi iznosio oko 0,1 odsto, sličan udar bi imao i na Veliku Britaniju.

Međutim, SAD takođe ne bi bile pošteđene posledica. Dodatni porezi na granici plaćali bi američki biznisi i potrošači, što bi pogodilo aktivnosti i investicije, a moglo bi i da podstakne inflaciju.

Glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Pjer-Olivije Gurinšas upozorio je da bi trgovinski rat "oko za oko" mogao da smanji globalnu proizvodnju za oko 0,3 odsto.

- Svi znamo da u trgovinskom ratu nema pobednika - rekao je on.

(Guardian, Euronews)