Kuba se i dalje suočava sa ozbiljnim problemima - nedostatkom deviznih rezervi, pravne sigurnosti i američkim sankcijama koje blokiraju dolazak stranog kapitala
Na građane najviše utiču ekonomske teškoće, inflacija i neizvesnost
Nakon što je izgubila Sovjetski Savez kao svog glavnog pokrovitelja, kubanska vladajuća Komunistička partija je devedesetih godina prošlog veka otvorila vrata privatnom preduzetništvu. Podstaknuto najpre globalnom finansijskom krizom, a zatim i pandemijom kovida, poslednjih godina se otvaranje nastavilo. Da li će Donald Tramp, čije su mere zemlju gurnule u do sada nezabeležene ekonomske teškoće, podstaći sledeću i najradikalniju ekonomsku promenu?
Na vanrednoj sednici 18. juna kubanska Nacionalna skupština usvojila je paket od 176 reformi. To je najradikalniji pokušaj preoblikovanja kubanske ekonomije još od revolucije 1959. godine. Na papiru, reforme usmeravaju zemlju ka tržišnoj ekonomiji, ali uz zadržavanje državne kontrole. Kuba će sprovoditi „tržišni socijalizam u kubanskom stilu“, kaže Huan Triana Baros sa Univerziteta u Havani. Međutim, nisu svi uvereni da će to zaista biti tako.
Ako budu u potpunosti sprovedene, reformama će se smanjiti broj ekonomskih delatnosti u kojima je privatno preduzetništvo zabranjeno, omogućiće se privatnim firmama slobodniji uvoz i izvoz i dozvoliti privlačenje stranih investicija. Preduzetnicima će prvi put biti dozvoljeno da zapošljavaju više od 100 radnika i poseduju više preduzeća.
Konačno tržišna ekonomija?
Ekonomske reforme će takođe temeljno promeniti položaj državnih preduzeća. Ona će moći da se prodaju ili pretvaraju u akcionarska društva sa deonicama i vlasničkim udelima, uz mogućnost stečaja. Takođe će moći samostalno da određuju cene. U teoriji, i privatnim i državnim preduzećima biće olakšan pristup finansiranju. Biće dozvoljeno osnivanje privatnih banaka, a devizno tržište otvoriće se većem broju učesnika.
Neke usluge koje su nekada bile ponos države, poput domova za stare i narodnih kuhinja, prema ovom planu biće privatizovane. Opšte subvencije koje su se dodeljivale putem kubanskog sistema racionalizovane isporuke (tzv. bonova za hranu) zameniće se direktnom pomoći „ranjivim grupama stanovništva“. Predsednik Migel Dijaz-Kanel izjavio je da gomilanje bogatstva u privatnim rukama više neće biti zabranjeno.
Navedene promene Kubi su preko potrebne. Decenije lošeg upravljanja ekonomijom, uz dugogodišnji američki embargo, teško su pogodile ostrvo. Situaciju su dodatno pogoršale mere koje su od januara uveli američki predsednik Tramp i državni sekretar Marko Rubio, američki političar kubanskog porekla, a koje su dovele Kubu na korak do potpune propasti.
Kubanska ekonomija se od 2020. godine smanjila za više od 20 procenata. Na crnom tržištu, za jedan američki dolar danas se može dobiti više od 600 kubanskih pezosa, pa minimalna mesečna plata vredi tek oko pet američkih dolara.
Brojne prepreke
Međutim, čak i kada bi vlast bila potpuno odlučna da sprovede reforme, suočila bi se sa brojnim preprekama. Kuba nema dovoljno deviznih rezervi, pravnu sigurnost ni institucionalne kapacitete potrebne za tako zahtevan proces. Američke sankcije u velikoj meri onemogućavaju dolazak stranog kapitala.
Čak i kada bi Vašington sutra dozvolio stranim firmama ulaganja na Kubi, one bi se i dalje mogle suočiti sa sudskim tužbama zbog poslovanja sa imovinom koja je nekada bila oduzeta privatnim vlasnicima.
Tramp i državni sekretar Rubio od kubanskih vlasti takođe traže da smanje bezbednosnu i vojnu saradnju sa Kinom, Rusijom i Iranom.
Tramp veruje da će dodatni ekonomski pritisak naterati kubanske vlasti na dublje promene, a režim ima dva izbora: ili će udovoljiti njegovim zahtevima ili jednostavno sačekati kraj njegovog političkog uticaja. U međuvremenu, građani Kube žive u strahu jer osećaju da će, bez obzira na ishod političkog nadmetanja, najveći teret ponovo pasti upravo na njihova leđa.
(Jutarnji)
