Hodanje u vodi i po pesku pozitivno utiče na mišiće i psihu, ali treba birati ravnije terene i smenjivati pravac kretanja zbog opterećenja tela
Starijima i osobama sa povredama preporučuju se kraće šetnje po ravnom i stabilnom pesku, kao i istezanje pre i posle aktivnosti
Hodanje po plaži predstavlja jednu od najpopularnijih aktivnosti tokom letnjeg odmora, jer se često smatra jednostavnim i potpuno bezopasnim načinom za održavanje kondicije. Stručnjaci ipak naglašavaju da podloga, vreme i dužina šetnje značajno utiču na zdravlje i da nepravilan izbor terena može da donese više štete nego stvarne koristi za organizam.
Pesak može da poboljša cirkulaciju, ojača mišiće i ublaži umorne noge, ali ako je suv i nestabilan, onda stvara velike napore za zglobove i mišiće, što može da izazove ozbiljne tegobe u leđima i kolenima.
Zbog toga se starijima od šezdeset godina i osobama sa hroničnim bolovima u ležima, preporučuje isključivo hodanje po čvrstom, mokrom delu obale.
Kratke, svesne šetnje u rano jutro pružaju najbolji efekat i čuvaju telo od povreda i sunca.
Hodanje po plaži - stvarni benefiti ako se radi ispravno
Šetnja pored mora može da bude zdrava i pristupačna aktivnost tokom leta. Kontakt sa peskom i vodom:
- stimuliše protok krvi,
- pogoduje cirkulaciji,
- pomaže u smanjenju osećaja natečenih stopala.
Osim toga, pesak deluje kao prirodni piling, a hodanje u vodi omogućava rad mišića sa manjim opterećenjem.
Doktor Hose Nebot, španski traumatolog ističe da kretanje nasuprot struji može da poboljša tonus mišića i proizvede efekat sličan kompresivnoj masaži.
Zbog toga hodanje obalom može da bude korisno za one koji žele da ostanu aktivni na odmoru bez izvođenja intenzivnih vežbi ili izlaganja zglobova naglim udarima.
Postoji i psihološka komponenta.
Psiholog Marija Kalje Ljorente, naglašava da plaža pruža pozitivne fizičke efekte, poput poboljšanja pokretljivosti ili cirkulacije, ali takođe poboljšava i emocionalno stanje. Slušanje mora, hodanje na otvorenom i razbijanje rutine mogu da pomognu u smanjenju stresa i podsticanju blagostanja.
Zašto suv pesak može izazvati tegobe
Problem se javlja kada se predugo hoda po suvom ili neravnom pesku. Na takvom terenu stopalo tone, telo gubi stabilnost, a zglobovi moraju više da se prilagođavaju.
To povećava rad mišića i može da preoptereti gležnjeve, kolena, kukove i lumbalni deo.
Nebot upozorava da se pri hodanju po nestabilnoj površini težina tela ne raspoređuje ravnomerno. Taj nedostatak stabilnosti može da izazove:
- loše držanje,
- preopterećenje mišića,
- ugnuća,
- lumbalgiju,
- bol u kuku i kolenu, pre svega kod osoba koje nisu dovoljno trenirane ili imaju prethodne povrede.
Suv pesak zahteva više truda jer zahteva angažovanje više mišićnih vlakana i konstantno održavanje ravnoteže. Ako muskulatura nije spremna, umor se javlja ranije i mogu da se pojave tegobe. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se odmor ne započinje velikim šetnjama niti da se naglo povećava trajanje šetnji.
Mokri pesak, bolji od suvog
Mokri pesak blizu obale obično je čvršći i omogućava stabilniji korak.
Međutim, nije dovoljno samo izabrati tu zonu: treba obratiti i pažnju na nagib terena.
Dugotrajno hodanje sa telom blago nagnutim na jednu stranu može da dovede do toga da jedna noga radi više od druge i da stvori napetost u kolenima, kukovima ili leđima.
Stručnjak za stopala, Neus Moja slaže se da suv pesak izaziva veći zamor i neravnotežu.
Podseća i da stopalo provodi veći deo godine u zatvorenoj i krutoj obući. Da bi se smanjili rizici, stručnjaci savetuju traženje što ravnijeg dela, započinjanje sa kratkim šetnjama i posmatranje kako telo reaguje.
Preporučuju smenjivanje smerova šetnje kada postoji nagib, kako opterećenje ne bi uvek padalo na istu stranu.
Mere opreza za starije i osobe sa povredama
Osobe starije od 60 godina, oni koji imaju bolove u leđima ili oni koji vuku probleme sa zglobovima moraju maksimalno da pojačaju oprez. U ovim slučajevima, odabrana površina i trajanje šetnje su presudni za izbegavanje tegoba.
Opšta preporuka je hodanje po vlažnom pesku, izbegavanje strmih nagiba i neforsiranje ako se pojavi bol.
Preporučljivo je i raditi istezanje pre i posle, posebno listova, tabana, kukova i lumbalnog dela.
- Osobe koje su bile podvrgnute operacijama kuka, kolena ili gležnja moraju da budu još oprezniji i bolje je da počnu na ravnim površinama pre nego što uopšte razmotre šetnje po plaži - kaže Nebot za Lecturas.
Cilj ne treba da bude duže hodanje, već bolje hodanje. Kratka šetnja, na čvrstom delu i u odgovarajuće vreme, može da bude mnogo korisnija od duge šetnje po mekom pesku, po vrućini i bez prethodne pripreme.
Oprez sa suncem, vrućinom i opekotinama
Šetnja plažom takođe zahteva mere opreza protiv vrućine. Kod starijih osoba, izlaganje suncu i visoke temperature povećavaju rizik od dehidratacije i toplotnog udara. Zbog toga je bolje hodati rano ujutru ili kasno popodne, izbegavajući centralne sate dana.
Zaštita stopala je još jedna važna tačka.
Risovi stopala primaju mnogo sunčevog zračenja, a tabani mogu da izgore pri gaženju po vrelom pesku. To su neprijatne povrede koje teško zarastaju tokom odmora, pa se preporučuje korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom i izbegavanje hodanja bosih nogu kada je pesak previše vruć.
Hodanje po plaži može da bude jednostavan i prijatan način da se ostane aktivan leti, ali mora da se radi oprezno. Ključ je u odabiru najčvršće zone, prilagođavanju trajanja šetnje fizičkom stanju svake osobe, dobroj hidrataciji i zaustavljanju ako se pojave bol, intenzivan umor ili uporne tegobe.
