Treća pešadijska divizija preuzela je komandu nad operacijama u regiji Crnog mora, kao deo rotacionih misija
Stručnjaci ističu da je prisustvo američkih vojnika ključno za stabilnost i interese NATO saveza
Administracija Donalda Trampa povlači hiljade američkih vojnika iz Rumunije, što je značajan zaokret koji je izazvao talase zabrinutosti širom istočnog krila Evrope i naglasio stratešku promenu u globalnim vojnim prioritetima Vašingtona. NATO i američke vlasti u bliskom su kontaktu u vezi sa raspoređivanjem vojnika, nakon što su saveznici obavešteni o planovima SAD da smanje broj vojnika, izjavio je zvaničnik NATO saveza.
Rumunija i saveznici NATO dobili su obaveštenje su o planovima Amerike da smanji broj vojnika na istočnom krilu Evrope, uključujući vojnike koji bi trebalo da budu stacionirani u vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu, saopštilo je u sredu rumunsko Ministarstvo odbrane.
Amerika povlači vojsku iz Rumunije
Navedeno je da je odluka "očekivana" s obzirom na promene u prioritetima administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Takođe je navedeno i da se očekuje da će oko 1.000 američkih vojnika i dalje biti stacionirano u Rumuniji. Međutim, ova odluka dolazi u trenutku povećane zabrinutosti, nakon sve češćih ruskih upada u vazdušni prostor NATO, uključujući u Rumuniji.
Takođe se poklapa sa očiglednim potezom Trampa da "udvostruči" napore da ubedi ruskog predsednika Vladimira Putina da pristane na prekid vatre u Ukrajini.
U internim diskusijama je prvobitno razmatrano smanjenje snage i u Rumuniji i u Poljskoj, ali je konačna odluka bila usmerena samo na Rumuniju, rekli su izvori za "Kijev Post". Ova razlika ukazuje na složenu geopolitičku računicu koji je u igri.
Tramp hoće da se fokusira na Kinu
Razlog za smanjenje broja vojnika na istočnom krilu NATO povezan je sa širim naporima Pentagona da usmeri resurse na zapadnu hemisferu i bolje se suprotstavi Kini u Pacifiku.
Ipak, za region koji se još uvek bori sa posledicama ruske invazije na Ukrajinu u velikim razmerama, neki tajming vide kao izuzetno loš.
Ovaj potez je takođe usledio usred objave američke vojske da je 3. pešadijska divizija preuzela komandu nad američkom vojnom misijom u Rumuniji, koja ima za cilj učvršćivanje istočnog krila NATO.
Treća pešadijska divizija preuzela je ove nedelje komandu nad operacijama vojske u regionu Crnog mora, predvodeći radnu grupu od oko 3.000 vojnika na devetomesečnoj misiji.
Jedinica je zamenila Prvu oklopnu diviziju tokom ceremonije u vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu (MK).
Operacije obuhvataju misije širom:
- Rumunije
- Slovačke
- Mađarske
- Bugarske
Dolazak 3. pešadijske divizije dogodio se u trenutku kada je Pentagon nastavio pregled raspoređivanje snaga, što je procena koja bi mogla imati implikacije na misiju Američke evropske komande. U ovim kritičnim okolnostima, planirano povlačenje je dočekano sa iznenađenjem i zbunjenošću.
Jedan bivši rumunski vojni zvaničnik, govoreći za „Kijev post“, nazvao je odluku "teško razumljivom", posebno imajući u vidu da je trenutno američko vojno prisustvo u Evropi, oko 80.000 vojnika, "istorijski skromno".
Geopolitička igra šaha
Predlog za povlačenje američke vojske se odvija dok Rusija nastavlja da testira odlučnost NATO, što su pokazali brojni vazdušni i upadi dronova preko istočnog krila u septembru.
Stručnjaci veruju da bi smanjenje prisustva američkih snaga moglo oslabiti američke interese i uticaj.
U razgovoru za "Kijev Post", penzionisani pukovnik američke vojske Ričard Vilijams, bivši zamenik direktora u odeljenju NATO za odbrambene investicije, rekao je da Alijansa i dalje smatra svoje prisustvo vitalnim za stabilnost.
On je napomenuo da je NATO ojačao svoj istočni bok rotacionim trupama u ulozi odvraćanja, dok je istovremeno gradio glavnu vazduhoplovnu bazu u Činkuu, za koju se očekuje da će postati najveća u Evropi.
(Tanjug, Kijev Post)
