Kremlj se suočava sa sve većim političkim izazovima jer rat postaje deo svakodnevnice i za stanovnike velikih ruskih gradova, što može uticati na podršku Putinu
Sukob je ušao u fazu u kojoj nijedna strana više nema bezbednu pozadinu: napadi na strateške ciljeve i odgovor Rusije novim raketnim udarima pojačavaju osećaj nesigurnosti s obe strane fronta
Dok rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, borbe se sve više prenose na rusku teritoriju, a serija ukrajinskih napada pokazuje da Moskva više ne može da garantuje bezbednost ni u svojim najvažnijim gradovima.
Poslednjih dana Ukrajina je izvela jedan od najvećih talasa napada bespilotnim letelicama od početka rata, gađajući vojne objekte, skladišta naoružanja, pomorske baze i energetsku infrastrukturu širom Rusije, uključujući područje oko Sankt Peterburga, rodnog grada ruskog predsednika Vladimira Putina. Ruske vlasti saopštile su da su oborile stotine dronova, ali su pojedini ciljevi ipak pogođeni.
Napadi su usledili u trenutku kada je Putin učestvovao na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, događaju koji se često naziva „ruski Davos“. Ukrajina je, prema ocenama analitičara, pažljivo birala trenutak kako bi demonstrirala sposobnost da ugrozi strateške ciljeve duboko unutar Rusije.
Kijev menja pravila igre
Od početka ruske invazije 2022. godine, Kremlj je nastojao da većinu stanovništva zaštiti od direktnih posledica rata. Iako su sankcije i mobilizacija ostavile trag na ruskom društvu, svakodnevni život u velikim gradovima uglavnom je tekao normalno.
Međutim, razvoj ukrajinskih dronova dugog dometa promenio je situaciju. Kijev sada redovno pogađa ciljeve stotinama kilometara iza linije fronta, uključujući vojne fabrike, skladišta goriva, aerodrome i pomorske objekte.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da takvi napadi omogućavaju Ukrajini da pregovara sa Rusijom „sa ravnopravnije pozicije“ i da Moskvi nanesu troškove koji se više ne mogu ignorisati.
Posebnu pažnju privukli su udari na pomorsku bazu u Kronštatu kod Sankt Peterburga, kao i na objekte povezane sa ruskom ratnom mornaricom. Prema ukrajinskim tvrdnjama, cilj operacija bio je da se oslabi vojna infrastruktura koja podržava ruske operacije u ratu.
Putinova dilema
Za Kremlj problem nije samo vojni, već i politički.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je Putin uspevao da održi podršku javnosti jeste činjenica da većina Rusa nije direktno osećala rat. Sada se to menja. Sve češće zatvaranje aerodroma, vazdušne uzbune, požari na industrijskim postrojenjima i napadi na vojne objekte stvaraju utisak da sukob više nije daleko.
Analitičari smatraju da Ukrajina pokušava da pokaže kako Rusija, uprkos ogromnim ulaganjima u protivvazdušnu odbranu, ne može potpuno da zaštiti svoju teritoriju. Istovremeno, Moskva je primorana da raspoređuje sve više sistema za odbranu duboko u pozadini, umesto da ih koristi na frontu.
Ruski odgovor
Moskva je na ukrajinske udare odgovorila novim talasima raketnih i dron napada na ukrajinske gradove. Poslednjih nedelja Rusija je izvela neke od najvećih vazdušnih napada od početka rata, koristeći stotine dronova i desetine projektila u jednom danu. U tim napadima stradali su civili u više ukrajinskih regiona.
Kremlj tvrdi da je rat ušao u „novu fazu“ i optužuje Ukrajinu za napade na civilne ciljeve, dok Kijev insistira da gađa isključivo vojnu i logističku infrastrukturu koja podržava ruske ratne operacije.
Rat bez bezbedne pozadine
Iako nijedna strana trenutno ne ostvaruje odlučujuću prednost na frontu, stručnjaci ocenjuju da se karakter rata menja. Ukrajina sve više koristi jeftine i masovno proizvedene dronove za napade na strateške ciljeve, dok Rusija nastavlja kampanju vazdušnih udara na ukrajinske gradove.
Rezultat je sukob u kojem više nema potpuno bezbedne pozadine ni za jednu stranu. Dok Ukrajinci već godinama žive pod stalnom pretnjom vazdušnih napada, sve više Rusa sada prvi put oseća da rat, koji je dugo delovao daleko, stiže i do njihovih domova.
(CNN)
