Projekat predstavlja prelazak ka dugoročnim misijama na Mesecu
U projektu učestvuju ruska korporacija Rosatom i Kurčatov institut
Rusija planira da u narednoj deceniji izgradi elektranu na Mesecu koja bi obezbeđivala energiju za njen lunarni svemirski program, kao i za zajedničku rusko-kinesku istraživačku stanicu, u trenutku kada velike sile ubrzano pojačavaju trku za istraživanje jedinog prirodnog satelita Zemlje.
Još od 1961. godine, kada je sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin postao prvi čovek u svemiru, Rusija se ponosi statusom jedne od vodećih svetskih sila u svemirskim istraživanjima. Ipak, tokom poslednjih decenija, Moskva je počela da zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama, a sve više i za Kinom.
Ruske ambicije su pretrpele ozbiljan udarac u avgustu 2023. godine, kada se bespilotna misija Luna-25 srušila na površinu Meseca tokom pokušaja sletanja. U međuvremenu, američki milijarder Ilon Mask dodatno je promenio svemirsku industriju revolucionarnim načinom lansiranja letelica, što je nekada bila jedna od ključnih ruskih prednosti.
Dugoročni program istraživanja
Ruska državna svemirska agencija Roskosmos saopštila je da planira izgradnju lunarne elektrane do 2036. godine i da je u tu svrhu potpisala ugovor sa vazduhoplovnom kompanijom Lavočkin. Prema navodima Roskosmosa, svrha elektrane biće snabdevanje energijom ruskog lunarnog programa, uključujući rovere, opservatorije i infrastrukturu zajedničke rusko-kineske Međunarodne lunarne istraživačke stanice.
„Ovaj projekat predstavlja važan korak ka stvaranju trajno funkcionalne naučne stanice na Mesecu i prelasku sa jednokratnih misija na dugoročni program istraživanja“, saopštio je Roskosmos.
Iako Roskosmos nije izričito naveo da će elektrana biti nuklearna, u projektu učestvuju ruska državna nuklearna korporacija Rosatom i Kurčatov institut, vodeća ruska institucija za nuklearna istraživanja, što jasno ukazuje na nuklearni karakter postrojenja.
Direktor Roskosmosa Dmitrij Bakanov izjavio je u junu da su među glavnim ciljevima agencije postavljanje nuklearne elektrane na Mesecu, ali i istraživanje Venere, takozvane „Zemljine sestre“.
Trka za Mesec
Mesec, koji je od Zemlje udaljen oko 384.400 kilometara, ima ključnu ulogu u stabilizaciji nagiba Zemljine ose, čime doprinosi stabilnijoj klimi, a takođe je odgovoran i za pojavu plime i oseke u svetskim okeanima.
Rusija nije jedina sa takvim planovima. NASA je u avgustu objavila svoju nameru da do prvog tromesečja fiskalne godine 2030. postavi nuklearni reaktor na Mesec.
„U utrci smo za Mesec s Kinom. A da bismo imali bazu na Mesecu, potrebna nam je energija“, rekao je američki ministar prometa Šin Dafi kada su ga pitali o planovima.
Dodao je da Sjedinjene Države trenutno zaostaju u utrci za Mesec. Rekao je da je energija ključna za održavanje života na Mesecu, a odatle i za ljude da stignu na Mars.
Međunarodna pravila zabranjuju postavljanje nuklearnog oružja u svemir, ali ne postoje zabrane postavljanja izvora nuklearne energije u svemir - sve dok se pridržavaju određenih pravila.
(Rojters)
