Efikasnost ukrajinske odbrane zavisi od kombinacije klasične artiljerije i modernih dronova, ali iscrpljenost i manjak ljudstva predstavljaju ozbiljan problem
Iako se rat produžava i gubici rastu, ukrajinski vojnici smatraju da povlačenje nije opcija, jer bi to omogućilo dalji napredak ruskih trupa
Nakon što su propali svi pokušaji da Donbas osvoji za pregovaračkim stolom, Moskva se priprema za letnju ofanzivu kako bi ga zauzela silom. Na pragu onoga što bi mogla biti jedna od najvažnijih bitaka, u jednom od najvažnijih sektora fronta na krajnjem istoku Ukrajine, vojnici se pripremaju za najteže borbe.
Nema drame, nema panike, nema podsmeha u rečima Dmitrija dok izgovara rečenicu: "Rusi su dobili zadatak da tokom leta započnu okupaciju Slavjanska".
Dok 44-godišnji načelnik artiljerijskog izviđanja ukrajinske 10. brdsko-jurišne brigade obilazi tek premeštene položaje svoje jedinice u brdima istočno od Slavjanska, ton mu je ipak zlokoban. Protekle dve noći, ogromne čelične zveri, neke stare i više od pola veka, premeštale su se na nove položaje, ukopavale u crnu zemlju i skrivale pod maskirnim mrežama i granjem.
U podrumima i zemunicama, vojnici se odmaraju nakon neprospavanih noći provedenih u premeštanju pod neprijateljskom vatrom.
"Naš je posao da ih u tome sprečimo"
- Ovde stalno osećaš da bi nešto moglo da se dogodi. Kad smo tek stigli, još je bilo podnošljivo. Ali tamo odakle smo se noćas izvukli, bilo je strašno. Nisi mogao ni u toalet da odeš na sat vremena, jer je dron neprestano visio iznad nas - kaže artiljerac Semen Sega.
Otkako je pre više od tri godine završena krvava bitka za Bahmut, 10. brigada drži ovu liniju, čuvajući prilaz Slavjansku, najsjevernijem gradu u ukrajinskom odbrambenom pojasu utvrda. - Cilj koji Rusi ovde imaju sličan je onome kad su mislili da zauzmu Kijev za tri dana - kaže Dmitro.
- Oni sebi postavljaju takve ciljeve, a naš je posao da ih u tome sprečimo. I mi taj posao obavljamo - dodaje.
Tokom više od tri godine brutalnog ratovanja, 10. brigada, jedna je od retkih koja je sve vreme ostala na istom području. Njeni vojnici, uglavnom iz Karpata, ovaj brdoviti teren između Slavjanska i okupiranog Bahmuta poznaju bolje od sopstvenog doma.
"Ruski vojnici sada napreduju jedan po jedan ili u paru"
Dmitru je dug boravak na istom frontu omogućio jasan uvid u promenu ruske taktike od vremena nemilosrdnih napada zloglasne plaćeničke grupe Vagner.
Vagner je u bici za Bahmut uveo taktiku pešadijskih juriša u malim grupama, što je kasnije postalo obrazac za ruske ofanzive duž cele linije fronta. Međutim, Dmitro kaže da je sve veće prisustvo ukrajinskih dronova nateralo Ruse da postepeno smanjuju veličinu svojih jurišnih timova.
- Ruski vojnici sada napreduju jedan po jedan ili u paru. Nema više one masovnosti kao kod Bahmuta, kanaš je posao da ih u tome sprečimod se činilo da će ih hiljadu navaliti odjednom. Sada u napad ide desetak ljudi dnevno - objašnjava.
Ruski fokus je, kaže, sada na infiltraciji.
Pokušavaju da zaobiđu sve ređe ukrajinske pešadijske položaje i prodru duboko u pozadinu, ponekad i do četiri kilometra. Iako ukrajinska komponenta bespilotnih letelica ostaje jaka, udarni timovi su često prezauzeti suzbijanjem infiltracija da bi mogli da deluju dublje u ruskoj pozadini.
- Ti ljudi ginu, ali veliki deo naše izviđačke pažnje usmeren je na njih - kaže Dmitro.
- Kreću se u tim malim, zapravo samoubilačkim grupama i uvek na kraju poginu. Problem je što naše izviđanje zbog toga mora da se fokusira na njih, pa ostaje manje kapaciteta za dalekometno izviđanje - dodaje.
"Motivacija im je samo da prežive još koji sat"
Za 33-godišnjeg Andrija, zvanog Žuk, koji je upravo proveo 21 dan na položaju u timu za izviđanje dronom Mavik, opasnost od ruskih infiltracija postala je svakodnevica. Priseća se kako su se u nekoliko navrata ruski vojnici provukli pored pešadije i došli na samo nekoliko stotina metara od njegove lokacije pre nego što su eliminisani.
- Motivacija im je samo da prežive još koji sat, to je sve - kaže Andrij.
- Ako ne dođu do nas, ubiće ih njihovi. To nam kaže većina zarobljenika koje uhvatimo. Ko bi pri zdravoj pameti, bez obzira na to koliko drogiran ili pijan bio, radio ovo? - dodaje.
Efikasnost operacija u velikoj meri zavisi od ljudstva
Ukrajinske snage koriste dalekometne bombarderske dronove sa fiksnim krilima tipa "Backfire". Reč je o sistemu koji može da deluje i u uslovima elektronskog ometanja, a njegova ključna prednost je mogućnost ponovne upotrebe, nakon ispuštanja bombe dron se vraća u bazu.
Lansira se pomoću katapulta, a tokom leta koristi ugrađeni balistički kalkulator koji automatski izračunava optimalni trenutak za ispuštanje eksplozivnog tereta, uzimajući u obzir brzinu, vetar i konfiguraciju terena. Ciljevi uključuju infrastrukturu poput mostova, artiljerijskih položaja i lokacija za upravljanje dronovima.
Uprkos sve većoj ulozi dronova, klasična artiljerija i dalje ima važnu ulogu. Ukrajinske snage koriste samohodne haubice Akacija kalibra 152 mm za napade na udaljene ciljeve, uključujući koncentracije ruskih snaga. Sistem omogućava brzo delovanje i visoku razornu moć nezavisno od vremenskih uslova.
Međutim, efikasnost operacija u velikoj meri zavisi od ljudstva - iscrpljenost i gubici predstavljaju dugoročni izazov. Vojnici ističu da, uprkos razaranjima i dugotrajnom ratu, ne vide opciju povlačenja sa teritorije, jer bi to, kako navode, otvorilo prostor za dalje napredovanje ruskih snaga.
Kako rat ulazi u petu godinu, a Ukrajina se bori u uslovima hroničnog nedostatka ljudstva, potreba da se zaustave ruski napadi na maksimalnoj udaljenosti uz minimalan rizik po živote osoblja postaje s vremenom sve akutnija.
Rešenja zasnovana na dronovima, iako nisu uvek savršena, za sada predstavljaju jasan put napred.
(Kyiv Indipendent)
