Radev se prvi put se kandidovao za predsednika 2016, a u to vreme se pisalo da je njegova kandidatura razmatrana sa moćnicima u Kremlju
S druge strane, Radev nije pokazao spremnost da uđe u bilo kakvu saradnju sa proruskom partijom Preporod, koja će takođe da bude deo narednog parlamenta
Pobeda "čeličnog pilota", bivšeg generala i nekadašnjeg predsednika Bugarske na nedavnim parlamentarnim izborima obradovala je Moskvu, a zabrinula Brisel, koji se plaši "novog Viktora Orbana" u Evropi.
Rumen Radev trijumfovao je prošle nedelje na vanrednim parlamentarnim izborima, osmim za pet godina, sa svojom strankom Progresivna Bugarska. Radev je jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih figura u bugarskoj politici poslednje decenije. Dok u Briselu na njega gledaju sa velikom dozom opreza, Moskva ga vidi kao glas razuma unutar "neprijateljskog" NATO bloka.
Bugarska je članica i EU i NATO. Prema “Vašington postu”, nakon poraza Viktora Orbana u Mađarskoj, pobeda Radeva dovešće do novog proruskog glasa unutar EU.
Budući premijer najavio da će se obračunati s korupcijom i tražiti dijalog sa Rusijom. Ali, kako je uoči izbora izbegavao da daje jasne odgovore, većina njegovih planova - kao i planovi njegovih partnera iz saveza tri male stranke koje je okupio za svega nekoliko nedelja - ostaju nejasni, piše "Dojče vele" (DW).
Ruski čovek u Bugarskoj?
Radev, obučeni pilot i bivši komandant bugarskog ratnog vazduhoplovstva, prvi put se kandidovao za predsednika 2016, ispred Bugarske socijalističke partije (BSP), naslednice nacionalne Komunističke partije koja je vladala zemljom od 1944-1990.
U to vreme se pisalo da je njegova kandidatura razmatrana sa moćnicima u Kremlju, navodi DW, a nedugo potom se Leonid Rešetnjikov, dugogodišnji član obaveštajnih službi SSSR-a a potom i Rusije, koji je tada bio na čelu Ruskog instituta za strateška istraživanja, hvalio da je o kandidaturi Radeva razgovarao sa rukovodstvom BSP.
Radev je dobio izbore 2016, ali su njegove potencijalne veze sa Kremljom od tada u fokusu javnosti, a interesovanje je dodatno poraslo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Koji su njegovi stavovi o Ukrajini
Nakon početka invazije na Ukrajinu, Radev je rekao da Rusija treba da obustavi vojne operacije. Međutim, u mesecima koji su usledili, njegova retorika se sve više usmeravala protiv Ukrajine i EU.
Radev je tvrdio da vojna podrška Kijevu samo produžava rat i rekao da je ukrajinska kontraofanziva bila greška, kao i da su političari koji šalju oružje i municiju Ukrajini “ratni huškači”.
Sve to otvara ozbiljna pitanja u kojoj meri će Radev održati proevropski kurs Bugarske prema Ukrajini, kakav su usvojile prethodne dve vlade. Takođe ostaje da se vidi da li bi Radev mogao da blokira zajedničke odluke EU o Ukrajini, kao što je to godinama činio Orban, navodi DW.
Da li je Radev sledeći Orban?
Dok se u Briselu na Radeva gleda sa oprezom, analitičari ga često nazivaju "Orban-lite" (umerenija verzija mađarskog lidera). Pavol Šalaj, direktor praškog biroa Reportera bez granica koji je razgovarao sa Radevom prošle jeseni, rekao je da ga on "ne bi poredio sa Orbanom".
- Ruska propaganda je široko rasprostranjena u Bugarskoj. To je jedan od glavnih problema za građane i njihov pristup informacijama – rekao je on DW-u.
Prema "Vašington postu", rizici koje uzrokuju ruske dezinformacije delovali su toliko veliki da je "Ministarstvo spoljnih poslova u Sofiji osnovalo posebnu jedinicu u saradnji sa Evropskom komisijom kako bi se suprotstavilo mogućem ruskom mešanju".
Radev je rekao da je to bio pokušaj Brisela da utiče na izbore.
Kako navodi "Post" pozivajući se na neimenovanog evropskog obaveštajnog zvaničnika, njegovu kampanju je podržala mreža bivših visokih bugarskih vojnih oficira koji imaju veze sa ruskom vojnom obaveštajnom službom i koji su promovisali njegove stavove protiv podrške Ukrajini.
Da li će se Radev obračunati sa korupcijom
Kao predsednik, Radev je 2021. podržao masovne proteste protiv korupcije i vlasti u Bugarskoj.
- Hajde da se rešimo mafije! - poručio je tada demonstrantima, koji su oštro kritikovali Bojka Borisova, bivšeg premijera i lidera partije GERB, kao i Deljana Pevskog, lidera Pokreta za prava i slobode (DPS), optužujući ih za korupciju i kontrolu nad pravosuđem.
Nakon protesta se tada na političkoj sceni pojavila se nova, proevropska, liberalna i antikorupcijska stranka "Nastavljamo promenu". Njeni lideri - Kiril Petkov i Asen Vasilev - bili su deo prelazne vlade koju je imenovao Radev.
Sa kime će Radev sada da sarađuje?
U Bugarskoj su u decembru 2025. izbili novi masovni protesti zbog budžeta, a Borisov i Pevski ponovo su bili glavne mete. Jedan od organizatora protesta bila je stranka "Nastavljamo promenu", koja je sada u savezu sa drugom proevropskom partijom, Demokratskom Bugarskom.
Radev bi potencijalno mogao da traži podršku ovog saveza (PP-DB) za kvalifikovanu većinu koja bi mu omogućila da zameni ljude u pravosuđu i drugim ključnim državnim institucijama za koje smatra povezanim sa Borisovim i Pevskim.
Ali, s druge strane, kako navodi DW, on nije pokazao spremnost da uđe u bilo kakvu saradnju sa nacionalističkom, proruskom partijom Preporod, koja će takođe da bude deo narednog parlamenta.
