Marija ima stoku, obrađuje zemlju i vodi pravi seoski život sa suprugom i troje dece.
Naglasila je važnost strpljenja u savremenom vremenu i zahvalila se svima koji cene njen trud.
Glumica Marija Petronijević pre nekoliko godina je promenila život iz korena kada je napustila Beogradi i otišla na selo. Ona živi u mestu Visibabe gde ima pravo seosko domaćinstvo, sada se pohvalila baštom.
Marija je otkrila da je zasadila paradajz, a neke sadnice je i poklonila.
- Danas ne samo da će biti posađen paradajz, nego će biti poslat i onima koji su imali dovoljno strpljenja. U pitanju je organski šljivar. Da organski, i više od 40 godina čuvan. Živimo u vremenu u kom nam istog fali, a novi trendovi su nas učinili i nestrpljivima. Neki su me požurivali, neki bili vidno besni, što im paradajz nije stigao, kada su oni zamislili, koji je svakako poklon sa moje strane, a neki su kazali hvala. Nije broj sadnica koje sam poklonila veliki, tek nešto više od sto. Nije ni broj paketa koji su spakovani i koji će danas biti poslat veliki, možda trideset. I kroz život neka Vas vodi ona strpljen spašen.... Hvala svima, i neka vam se primi, i rodi, sve što posejete i posadite. I ja tek danas ili sutra sadim svoj!!!!
Ima stoku i obrađuje zemlju
Inače Marija ima stoku, obrađuje zemlju i živi pravim seoskim životom.
Glumica je dugo krila supruga sa kojim ima troje dece, a kako ističe, on joj je najveća podrška.
- Da nema njega možda ne bi bilo ni gazdinstva jer kada god je neka kriza, i teška odluka u kojoj treba da se racionalno postupa, on je tu. Pročitala sam mu pitanje i evo šta kaže: bilo bi sasvim u redu, da se bave sa mnom, da sam ja neki Žan-Pol Sartr, a da si ti Simon de Bovar, imalo bi se i o čemu pisati, taman i da je neki skandal u pitanju. Sve napisano bi imalo širi smisao, a ovako, šta treba da se piše koliko sam ovaca danas morao sa tobom da jurim po livadi, ili koliko mleka je neka ovca dala? Čekaj dok dođemo do toga da se lanolin najvećeg kvaliteta izdvoji iz vune, i dok podignemo nivo imunoglobulina u kolostrumu i mleku nekoliko puta, možda i zavredi da se o tome i napiše nešto, ali ne o meni nego o postupku pa da i drugi to mogu da urade.
