Monoliti i strukture do 60 metara visine, izvor hemijskih reakcija stvaranja ugljovodonika, mogli bi ukazati na poreklo života na Zemlji
Zahtevi za zaštitom ovog područja rastu usled potencijalnog rudarenja koje može da naruši ekosistem
Realnost onoga što se krije u našim okeanima fascinirala je ljude od pamtiveka, tako da nije čudo što smo stvorili bezbroj mitova o vodenim dubinama. Naučnici su otkrili pravi "Izgubljeni grad" ispod talasa, i on je prepun života.
Stenoviti, visoki pejzaž nalazi se zapadno od planinskog lanca Srednjoatlantskog grebena, stotinama metara ispod površine Atlantskog okeana, i sastoji se od masivnih zidova, stubova i monolita viših od 60 metara. Ovo nije dom neke davno izgubljene ljudske civilizacije, ali to ne umanjuje njegov značaj.
Hidrotermalno polje, nazvano "Izgubljeni grad" kada je otkriveno 2000. godine, najdugovečnije je poznato okruženje za ventilaciju u okeanu, izveštava portal Science Alert.
Ništa slično nije ikada pronađeno na Zemlji, a stručnjaci smatraju da bi moglo da pruži uvid u ekosisteme koji bi mogli da postoje i drugde u svemiru.
Više od 120.000 godina, puževi, rakovi i mikrobne zajednice hrane se zahvaljujući otvorima polja, iz kojih izlaze vodonik, metan i drugi rastvoreni gasovi u okolnu vodu. Uprkos odsustvu kiseonika, veći organizmi takođe preživljavaju u ovom okruženju, uključujući krabe, škampe i jegulje, iako su, priznaje se, retki.
Posejdon viši od 60 metara
Ugljovodonici koji nastaju u ovim hidrotermalnim ventilima nisu proizvod sunčeve svetlosti ili ugljen-dioksida, već hemijskih reakcija duboko na morskom dnu. Ovo je možda način na koji je život na našoj planeti nastao pre oko 3,7 milijardi godina, i kako je mogao da se formira na drugima.
- Ovo je primer vrste ekosistema koji bi mogao biti aktivan upravo sada na Enkeladu ili Evropi - rekao je mikrobiolog Vilijam Brezelton za "Smitsonijan" 2018, misleći na Saturnove i Jupiterove mesece i dodao da je "možda tako bilo i na Marsu u prošlosti".
Najviši monolit u "Izgubljenom gradu" nazvan je Posejdon, po grčkom bogu mora, i visok je više od 60 metara visine.
- Severoistočno od te kule nalazi se stena sa hidrotermalnim ventilima, iz kojih izlazi voda i stvara nežne, razgranate formacije nalik prstima okrenutih ruku - objašnjavaju istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu.
Uništavanje bi moglo da ima nesagledive posledice
Danas postoje pozivi da "Izgubljeni grad" bude upisan na listu Svetske baštine, kako bi se zaštitio ovaj prirodni fenomen, posebno imajući u vidu ljudsku sklonost uništavanju dragocenih ekosistema.
Još 2018. potvrđeno je da je Poljska dobila prava na rudarenje u dubokom moru oko hidrotermalnog polja. Iako, u teoriji, sam "Izgubljeni grad" ne bi bio direktno pogođen takvom eksploatacijom, "Sajens alert" piše da bi uništavanje okoline moglo imati nepredviđene posledice.
(indy100.com)
