Ekspedicija Project Pressure suočila se s ekstremnim vremenskim uslovima, korišćenjem dronova i satelita precizno je dokumentovala stanje glečera u politički nestabilnom regionu Nove Gvineje
Topljenje glečera ima ozbiljne posledice: globalno zagrevanje utiče na vodne resurse, poljoprivredu i živote miliona ljudi, a dodatni izazov predstavlja i fenomen El Ninjo koji dodatno ubrzava proces
Poslednji tropski glečeri u Okeaniji ubrzano nestaju, a nova naučna ekspedicija u indonežanskoj provinciji Zapadna Papua donela je upozoravajuće prizore koje istraživači opisuju kao "planetarno uništenje na ubrzanom snimku". Nekada moćni ledeni pokrivači, okruženi gustim tropskim prašumama, danas su svedeni na mali deo svoje nekadašnje veličine i, prema procenama naučnika, mogli bi potpuno da nestanu već do kraja ove decenije.
Najveći od dva preostala glečera, lokalno poznat kao "večiti glečer", izgubio je čak 95 odsto površine od 2002. godine, pokazali su podaci prikupljeni tokom dvonedeljne ekspedicije organizacije Project Pressure. Iako se ranije predviđalo da će glečeri nestati već do 2026. godine, mali delovi leda i dalje opstaju, ali stručnjaci upozoravaju da je njihovo potpuno topljenje samo pitanje vremena.
Nestaju "večni glečeri"
- Led će nestati. Nije pitanje da li, već kada. A to "kada" dolazi veoma brzo - rekao je danski istraživač Klaus Tajman, osnivač organizacije Project Pressure, koja se bavi dokumentovanjem posledica klimatskih promena.
Tropski glečeri su izuzetno retki i danas postoje uglavnom u Andima, istočnoj Africi i Indoneziji. Zbog globalnog zagrevanja, izazvanog emisijama gasova iz fosilnih goriva, oni se tope mnogo brže od većine drugih ledenih masa na planeti.
Tajman priznaje da ga je prizor nestajanja "večitih glečera" duboko pogodio.
- Možda zvuči čudno imati emotivnu reakciju prema nečemu što nije živo, ali dok sam se vraćao u kamp posle snimanja, rasplakao sam se. Uzimamo nešto što simbolizuje večnost i uništavamo ga za samo nekoliko generacija - rekao je on.
Ekspedicija je sprovedena u veoma teškim uslovima. Planina se nalazi u udaljenom i politički nestabilnom delu ostrva Nova Gvineja, gde decenijama traju sukobi i optužbe za kršenja ljudskih prava nakon što je Indonezija preuzela kontrolu nad tom teritorijom 1963. godine. Tim istraživača, uz pratnju vojnika i lokalnih vodiča, koristio je dronove, satelitske sisteme i fotogrametriju kako bi napravio precizan 3D model planine i preostalih glečera.
Naučnici napravili zabrinjavajuće snimke
Gotovo neprekidna kiša i gusta oblačnost otežavali su rad istraživača, koji su imali veoma malo prilika za kvalitetno snimanje.
- Planine vas čine skromnim jer ne možete da kontrolišete vreme. Ali istovremeno je gotovo neshvatljivo da je čovečanstvo uspelo da promeni klimatske sisteme cele planete - kaže Tajman.
Prema studiji indonežanskih naučnika objavljenoj prošlog meseca, glečeri Papue izgubili su 97 odsto ledene mase između 1980. i 2024. godine. Četiri od šest nekadašnjih glečera već su potpuno nestala, dok bi preostala dva mogla da iščeznu do kraja decenije.
Naučnici upozoravaju da topljenje ovih glečera nije samo simboličan gubitak. Globalno zagrevanje je već podiglo prosečnu temperaturu planete za oko 1,4 stepena u odnosu na predindustrijsko doba, što ima ozbiljne posledice po vodne resurse, poljoprivredu i život miliona ljudi širom sveta.
Dodatni problem predstavlja i fenomen El Ninjo, koji donosi više temperature i dodatno ubrzava topljenje leda. Naučnici upozoravaju da bi novi snažan El Ninjo mogao ponovo da pogodi region već ove godine.
(Gardijan)
