Ovome se protive pojedini poslanici koji ističu specifične švajcarske uslove i potrebe što dovodi do debate o najboljem pristupu odbrani
S obzirom na globalne sigurnosne izazove, pitanje unapređenja švajcarske odbrane ostaje ključna tačka javne diskusije
Jedan švajcarski tink-tenk zalaže se za formiranje naoružane građanske straže kao dopune vojsci. Po uzoru na Estoniju, cilj je da se u društvu ukoreni volja za odbranom zemlje. I Savezno veće teži tom cilju, ali u parlamentu ova ideja nailazi na skepsu.
Svetska bezbednosna situacija ostaje napeta: u Ukrajini traje rat, a Bliski istok je bure baruta. Nedavno hvatanje i hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura od strane američkog predsednika Donalda Trampa dodatno je zaoštrilo tenzije. I Švajcarska se priprema i želi da ojača svoju odbrambenu sposobnost. Nedavno je Savezno veće Švajcarske predstavilo novu strategiju bezbednosne politike, koja, između ostalog, stavlja akcenat na tzv. duhovnu odbranu zemlje - slično kao tokom Drugog svetskog rata.
Švajcarska razmatra uvođenje naoružane građanske straže
Tu ideju preuzima Švajcarski institut za globalna pitanja (Siga). U jednom diskusionom dokumentu ovaj tink-tenk predlaže "nekonvencionalne i kreativne pristupe" kako bi se odgovorilo na aktuelne izazove. Centralni predlog glasi: pored vojske trebalo bi formirati i naoružanu građansku stražu. Kao uzor navodi se estonski "Kaitseliit", paravojna dobrovoljačka organizacija sa oko 22.000 naoružanih civila, koja podržava regularnu vojsku i u kriznim situacijama preuzima jednostavnije zadatke.
Institut ističe da bi se građani u slobodno vreme vojno angažovali i time jačali društvenu volju za odbranom. Slične organizacije već postoje u Švedskoj i Norveškoj. Pored toga, dokument preporučuje osnivanje novog državnog sekretarijata za civilnu odbranu, koji bi koordinisao civilni otpor, takođe po uzoru na Švedsku. Među dodatnim predlozima su i dobrovoljno davanje krvi kao deo nacionalne krizne pripreme, kao i "dan uniforme na radnom mestu", po danskom modelu, kako bi se povećalo društveno priznanje za služenje zemlji.
Jedan od predloga je i osnivanje novog muzeja koji se ne bi bavio prošlošću, već budućnošću odbrane i geopolitike, s ciljem da se stanovništvo dodatno uputi u bezbednosna pitanja.
Deo poslanika protiv predloga
Ipak, ovi predlozi nailaze na oštre kritike. Poslanica Socijaldemokratske partije Franciska Rot nazvala je dokument "potpuno suvišnim" i "čistim širenjem straha". Ona zamera da predložene mere potiču iz zemalja sa sasvim drugačijim strukturama i polaznim okolnostima, kao i da u njima ne vidi jasnu stratešku liniju.
Skeptičan je i poslanik Liberalno-demokratske partije Jozef Ditli, naročito prema dobrovoljačkim formacijama. On se zalaže za udvostručenje broja pripadnika vojske na 200.000 vojnika, kako bi se bolje zaštitila kritična infrastruktura. Pre toga, smatra, Savezno veće mora jasno da definiše koje zadatke vojska ubuduće treba da obavlja i koja sredstva su za to potrebna. Do tada, ocenjuje on, dalja rasprava nema mnogo smisla.
Ipak, s obzirom na trajno napetu globalnu situaciju, debata o odbrani u Švajcarskoj verovatno neće uskoro utihnuti.
(Blick.ch)
