Norveška je duboko integrisana s EU kroz EEP i šengenski sporazum, ali kao nečlanica nema politički uticaj na evropsko zakonodavstvo
Protivljenje članstvu postoji i na levici i na desnici – levica strahuje za radnička prava i poljoprivredu, dok desnica brine o suverenitetu i regulativi
Predstojeći islandski referendum o pristupnim pregovorima mogao bi Norveškoj da otvori prostor da pitanje članstva u Evropskoj uniji ponovo vrati na političku agendu, prenosi ugledni "Politiko" u tekstu u kojem se ističe da su proevropski glasovi u Evropi „nanjušili svoj trenutak”.
Naime, Island će u avgustu održati referendum o tome treba li ponovo pokrenuti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Za Norvešku bi to moglo da znači povratak pitanja EU na politički dnevni red.
- Imamo ovo leto da stvorimo kritičnu masu oko pitanja Evropske unije - rekla je Trine Lise Sundnes, poslanica Laburističke stranke i predsednica proevropskog Evropskog pokreta, udruženja koje se već 80 godina zalaže za norveško članstvo u Uniji.
Norveška i Island imaju sličan odnos sa Evropskom unijom: duboko su integrisani u jedinstveno tržište, ali nisu punopravne članice. To je pozicija kojom su mnogi njihovi građani sasvim zadovoljni. Ali, ako bi se Rejkjavik okrenuo Briselu, to ne bi uticalo samo na postojeće institucije i trgovinske okvire; Oslo bi ostalo znatno usamljenije nego do sada. Norveški zagovornici članstva u EU smatraju da bi se time otvorio redak politički prostor.
- Ako Island glasa "za", to će i u Norveškoj pokrenuti raspravu o tome treba li da se pridružimo. Moramo da budemo spremni - rekla je Sundnes u razgovoru za "Velt" koji je preneo "Politiko".
Drugačija Unija
Norvežani su se o pristupanju Evropskoj uniji već dvaput izjašnjavali na referendumu. Oba puta tesna većina bila je protiv. Međutim, od poslednjeg referenduma prošlo je više od 30 godina, a mnogo toga se promenilo.
- Evropska unija o kojoj smo raspravljali 1994. više ne postoji - kaže Sundnes.
Norveška je članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP), šengenskog prostora i partner u više od stotinu bilateralnih sporazuma, što znači da je već snažno povezana sa Unijom, naročito u ekonomskoj politici. Svake godine plaća stotine miliona evra kroz naknade i doprinose. U međuvremenu je Evropska unija, naročito nakon pandemije korona virusa i ruske agresije na Ukrajinu, postala važan akter i u drugim oblastima politike.
Ali, norveški položaj ima i ozbiljan nedostatak. Kao nečlanica, Norveška nije automatski deo evropskih dogovora, već mora mukotrpno da pregovara o pristupanju svakom pojedinačnom aranžmanu. Osim toga, izvan je carinskih pitanja, što joj je, na primer, stvaralo probleme u trgovinskim sporovima sa Sjedinjenim Državama.
- Više od 30 godina dobro smo živeli sa EEP sporazumom. Ali sada ga prerastamo. On više nije dovoljan za svet u kojem danas živimo - kaže Sundnes.
Aleksander Fosen Lange vidi stvari potpuno drugačije. Kako prenosi "Politiko", on sedi u kancelariji udruženja Nei til EU („Ne EU”) u centru Osla. Kada je održan referendum 1994. godine, ovo udruženje imalo je više od 100.000 članova, uglavnom iz sindikata i levih političkih stranaka.
- Verujem da je ta činjenica imala veliku ulogu u tome što je Norveška glasala protiv. To je naša ponosna istorija - kaže Lange.
Udruženje se od tada znatno smanjilo, ali i dalje ostaje jedan od najglasnijih protivnika novih pristupnih pregovora.
Za EU ili protiv EU?
Protivljenje Evropskoj uniji u Norveškoj dolazi i sa levice i sa desnice, iako iz različitih razloga. Na levom centru glavne brige odnose se na očuvanje snažnih radničkih prava, domaće poljoprivrede i ribarstva. Te oblasti trenutno nisu uključene u evropske sporazume i održavaju se ogromnim državnim subvencijama.
- Naša poljoprivreda organizovana je izrazito decentralizovano, a i o platama pregovaramo drugačije nego u Evropskoj uniji. Mnoge stvari se jednostavno ne uklapaju - kaže Lange.
Za zagovornike članstva, međutim, ti argumenti stari nekoliko decenija sve su manje uverljivi.
- Zadatak političara bi trebalo da bude da posmatraju društvo u celini i procene kakve bismo koristi od toga mogli da imamo - kaže Mihajlo Samardžić, član rukovodstva omladine Evropskog pokreta i aktivista desnocentrističke Konzervativne stranke.
Poljoprivreda je, dodaje on, ionako izgubila deo nekadašnje važnosti.
- A može se gledati i drugačije: norveški farmeri i ribari dobili bi veće tržište za izvoz - kaže.
Za njega postoji još važniji argument. Više od 90 odsto evropskog zakonodavstva se već primenjuje u Norveškoj, ali norveška vlada nema mogućnost da utiče na njegovo donošenje.
- Kada nove direktive dođu u Norvešku kroz EEP sporazum, one su već u potpunosti napisane. O njima se više nema šta raspravljati. Da imamo predstavnike u institucijama Evropske unije, mogli bismo da utičemo na to kako nastaju propisi koji zadiru u tako veliki deo naših života - kaže Samardžić.
Lange, međutim, odgovara da i sama Evropska unija pati od demokratskog deficita - a norveški uticaj bi ionako bio mali.
- Imali bismo samo 13 ili 14 mesta u Evropskom parlamentu, od ukupno više od 700. Ne bismo imali mnogo toga da kažemo - rekla je.
Na desnoj strani političkog spektra glavnu ulogu igraju strahovi od gubitka suvereniteta i nacionalnog identiteta. Desničarska Stranka napretka, koja trenutno vodi u anketama i jedna je od najžešćih protivnica ulaska u EU, kritična je i prema sve opsežnijoj evropskoj regulativi.
- Želimo blizak odnos sa Evropskom unijom - rekao je za Velt Himanšu Gulati, poslanik Stranke napretka i zamenik portparola u parlamentarnom Odboru za spoljne poslove i odbranu.
- Ali smatramo i da bi EU trebalo više da se usredsredi na ključna pitanja poput trgovine i konkurentnosti, umesto da se bavi stvarima koje države članice sasvim dobro mogu da regulišu same. Za uspešnu saradnju sa drugim evropskim državama, nije potrebno punopravno članstvo. Sadašnji aranžman je dovoljno dobar - kaže Gulati.
Treća sreća?
„Dovoljno dobro” je izraz koji se u Norveškoj često čuje, prenosi "Politiko". Status kvo je za većinu dovoljno udoban da ne vide razlog za promenu. Ali, zbog sve većih geopolitičkih tenzija i sve ozbiljnijih sumnji u američku podršku unutar NATO-a, Evropska unija postaje sve važniji bezbednosni akter, smatra Fredrik Karstens, glavni sekretar Liberalne stranke, koja uz Zelene snažno podržava članstvo u EU.
- Više ne možemo da verujemo Sjedinjenim Državama, možda nikada više. A u geopolitičkoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, vrlo je opasno stajati sam. Norveška je sada verovatno jedna od najranjivijih zemalja u celoj Evropi - kaže on.
Sa tim se slaže i liderka Konzervativne stranke Ine Eriksen Sereide.
- Prema mom mišljenju, i prema mišljenju moje stranke, najbolje bi nam bilo da budemo punopravna članica Evropske unije - rekla je u martu za "Politiko", ocenivši da sadašnji distancirani odnos Brisela i Osla više ne odgovara vremenu u kojem živimo.
Za mnoge Norvežane, međutim, taj argument i dalje zvuči daleko.
- To je tema koja birače jedva zanima. Kao da žive u mehuru - kaže Karstens.
Ankete zaista pokazuju da je podrška članstvu u EU tokom godina porasla tek blago. Ali, raste broj neodlučnih, naročito među mladima. Dvadesetdvogodišnjeg Samardžića to ne iznenađuje.
- Rođeni smo nakon poslednje velike rasprave o EU. A u školi o Evropskoj uniji gotovo ništa ne učimo - kaže on.
Evropski pokret želi da promeni i to - te da raspravu iz emocionalne prebaci u činjeničnu sferu. Jedan od glavnih ciljeva udruženja ovog leta jeste da objasni građanima šta bi za Norvešku značilo kada bi Island krenuo prema članstvu u Evropskoj uniji.
- Ljudi su ovde zadovoljni EEP sporazumom.Ali ako Island izađe iz tog okvira, ostale bi samo Norveška i Lihtenštajn. To bi iz temelja promenilo situaciju - kaže Sundnes.
Kako bi ta pitanja otvorila pred širom javnošću, udruženje gradi društvene i ekonomske saveze i pokušava da pokrene političku raspravu. Vladajuća Laburistička stranka ipak ostaje oprezna. Strahuje se da bi nova rasprava mogla da polarizuje Norvešku jednako snažno kao 1994. godine.
- Tada su se frontovi jako ukopali. Ali mislim da ne smemo bežati od rasprave samo zato što je teška - kaže Sundnes, objašnjavajući oprez sopstvene stranke.
I trenutak treba pažljivo izabrati, naglašava ona. Ako bi članstvo bilo odbijeno i treći put, nova prilika bi verovatno bila izgubljena u decenijama koje dolaze. U tom smislu, islandski dvostepeni referendum mogao bi da posluži kao model. Umesto da se o pristupanju glasa tek na kraju procesa, Islanđani će se prvo izjasniti žele li uopšte nastavak pregovora. Ako Island zatim dobije povoljan dogovor, Sundnes se nada da bi to moglo probuditi želju za novim razgovorima i u Norveškoj.
- Predugo smo dozvoljavali da "ne" određuje narativ o Evropskoj uniji. Tome mora da dođe kraj - rekla je Sundnes za "Velt".
(Jutarnji list, Politico)
