Ukrajina je pokazala napredak u razvoju sopstvenih dalekometnih dronova, čime smanjuje zavisnost od zapadnog oružja
Ovi događaji menjaju stratešku dinamiku, prisiljavajući Zapad, posebno SAD, na novi pristup prema ukrajinskoj podršci i politikama eskalacije
Dramatičan napad ukrajinskih dronova na Moskvu početkom nedelje razbio je svaki preostali osećaj izolovanosti ruske prestonice od rata koji je Vladimir Putin pokrenuo u susedstvu.
Dok se Kremlj borio da objasni kako je najzaštićeniji region u zemlji ostao tako izložen, pribegavajući poricanju i cenzuri, Kijev je demonstrirao rastuću sposobnost da izvodi udare samostalno, menjajući time stratešku jednačinu sukoba.
Nakon napada, Kremlj je umanjivao njegov značaj i hvalio se uspešnim presretanjima, istovremeno pokušavajući da cenzuriše informacije o stvarnim posledicama.
"Oboreno 1054 ukrajinskih bespilotnih letelica"
Rusko ministarstvo odbrane tvrdilo je da je u 24 sata oboreno 1054 ukrajinskih bespilotnih letelica, dok je gradonačelnik Moskve izvestio o 81 dronu oborenom u blizini glavnog grada. Nekoliko aerodroma privremeno je obustavilo saobraćaj.
Međutim, masovni napad, čiji su ostaci pali i na najveći aerodrom u zemlji, uništio je privid normalnosti u Moskvi.
- To jasno pokazuje da Ukrajina ima sposobnost izvođenja udara vrlo značajnih razmera u samom glavnom gradu Rusije ili njegovoj okolini - rekao je za AP Najdžel Guld-Dejvis, viši saradnik za Rusiju i Evroaziju na Međunarodnom institutu za strateške studije.
Zvuk eksplozija ukrajinskih dronova, rekao je, trebalo bi da odjekne daleko izvan Rusije, gde se "sve mračniji oblak teskobe opipljivo nadvio u poslednja tri ili četiri meseca".
Ovaj događaj trebalo bi da odjekne i u Vašingtonu, jer rastući ukrajinski arsenal za dalekometne udare čini američke rasprave o dozvolama manje presudnim od činjenica na terenu. Politika zapadnih partnera, od Bajdenove do Trampove administracije, često je bila vođena strahom od eskalacije, kako je ocenio Centar za analizu evropske politike (CEPA).
"Zamka odobrenja"
Zapad se plašio da bi naoružavanje Ukrajine sistemima koji mogu da dosegnu Moskvu moglo dovesti do direktnog sukoba s nuklearno naoružanom Rusijom. Predsednik Donald Tramp pojačao je takav pristup odustajanjem od prodaje krstarećih projektila "Tomahavk" Ukrajini.
Kijev je tako bio zarobljen u svojevrsnoj "zamci odobrenja", gde je njegova potreba za zapadnim oružjem davala Vašingtonu praktično pravo veta na politički osetljive udare.
Sličnu nevoljnost pokazala je i Nemačka u vezi sa isporukom svojih krstarećih raketa "Taurus". Međutim, Ukrajina sada pronalazi izlaz iz te zamke kroz jačanje sopstvene vojne industrije.
Ukrajinski Generalštab potvrdio je da su u napadu 16. i 17. maja korišćene tri vrste lokalno proizvedenih dronova dugog dometa: FP-1 Firepoint, RS-1 Bars i do sada nepoznati Bars-SM Gladiator. Mete su uključivale postrojenje za proizvodnju mikročipova tridesetak kilometara od centra Moskve i veliku naftnu crpnu stanicu pedesetak kilometara od grada.
Dron FP-1 dizajniran je za udare na udaljenosti većoj od 1400 kilometara, može da nosi oko 120 kilograma eksploziva, a proizvodi ga kompanija Fire Point po ceni od oko 50.000 dolara po komadu.
Ukrajina gradi sopstveni arsenal dalekometnih sistema
Ista kompanija razvila je i krstareći projektil FP-5 Flamingo, koji navodno ima domet od 3000 kilometara i nosivost od 1150 kilograma. Iako su spoljašnji analitičari oprezni u vezi sa stvarnom efikasnošću "Flaminga" zbog tajnovitosti koja ga okružuje, pravac je jasan: Ukrajina gradi sopstveni arsenal dalekometnih sistema koji komplikuje američke pretpostavke da se uskraćivanjem jednog oružja može ograničiti domet Kijeva.
Iako vojna šteta od napada dronovima može da varira, Kremlj teže može da izoluje njihov politički efekat jer rat postaje sve stvarniji za ruske civile. Mnogi ga sada doživljavaju kroz ekonomske poteškoće, zatvaranje aerodroma, prekide interneta i napade u blizini prestonice. Vlasti su smanjile obim proslave Dana pobede, a lojalni vojni blogeri počeli su javno da preispituju propuste protivvazdušne odbrane.
Vlasti u Moskvi takođe su zabranile većini građana i medija objavljivanje snimaka ili informacija o posledicama napada. Iako ankete Levada centra i dalje pokazuju visoku javnu podršku vojsci, ranjivost Moskve narušava osećaj izolovanosti koji je Kremlju omogućavao vođenje dugog rata i potkopava Putinov kredibilitet.
Putin više ne može da računa na Ameriku kao na čuvara
Putin i dalje može da podnese znatno veće gubitke nego što zapadni partneri Ukrajine često očekuju, a Guld-dEJVIS iz IISS-a ne vidi "nikakvu mogućnost" da bi trenutni problemi naterali Kremlj na kompromis. Ukrajina se i dalje u velikoj meri oslanja na zapadnu podršku koju nijedan domaći program dronova ne može u potpunosti da zameni.
Ipak, političko pitanje više nije da li će Ukrajina jednog dana dobiti oružje sposobno da dosegne simbolične ruske ciljeve. Kijev već sada pokazuje da se odbrana Moskve može preopteretiti sistemima ukrajinske proizvodnje.
Ako se taj trend nastavi, sledeća rasprava u Vašingtonu o eskalaciji polaziće od potpuno drugačije premise. Putin više ne može da računa na Ameriku kao na čuvara koji će sputavati dugu ruku Ukrajine, a američka politika moraće da se prilagodi toj novoj realnosti.
(Newsweek/ Index)
