Generalno bi se američke opcije mogle svesti na vojne i nevojne
Opcije koje Tramp razmatra ne uključuju slanje američkih trupa u Iran.
Američki predsednik Donald Tramp priprema se za intervenciju u Iranu i razmatra niz potencijalnih vojnih opcija, dok se režim krvavo obračunava sa demonstrantima.
Tramp, koji je ranije zapretio Teheranu da će SAD intervenisati ako budu ubijali mirne demonstrante, rekao je da se čini da režim “počinje” da prelazi tu crvenu liniju i da razmatra “veoma snažnu” vojnu intervenciju.
Broj žrtava je prema aktivistima porastao na najmanje 544 ljudi, preneo je AP. Internet je isključen 8. decembra a sa uglavnom odsečenim komunikacijama sa inostranstvom takve procene su sve teže. Protesti u Iranu počeli su 28. decembra prošle godine zbog pada vrednosti domaće valute i ekonomskih teškoća, a od tada su se proširili na više od 100 gradova i mesta širom svih iranskih provincija.
Koje su opcije pred Trampom
Generalno bi se mogle svesti na vojne i nevojne. Mogući naredni koraci mogli bi da uključe jačanje antivladinih izvora na internetu, raspoređivanje sajber oružja protiv iranske vojske i civilnih lokacija, uvođenje više sankcija režimu, kao i vojne udare, uključujući targetiranje vladinih snaga bezbednosti odgovornih za ubijanje nenaoružanih demonstranta.
“Volstrit žurnal” navodi da je jedna od mogućnosti masovna vazdušna kampanja protiv više iranskih vojnih ciljeva.
- Ako SAD odluče da moraju da preduzmu akciju kako bi zaštitile svoje osoblje ili imovinu, ili kako bi obezbedile tokove energije, onda imaju čitav niz alata - od sajber i sabotažnih operacija do napada dronovima i raketnim udarima iz vazduha i sa mora - rekao je CNBC-u Met Gertken, geopolitički strateg.
Amerika bi takođe mogla da napadne nuklearnu ili vojnu infrastrukturu, kao i vladine objekte, kako bi se umanjile sposobnosti režima i “odvratile ga od destabilizujućih poteza”, dodao je on. Tramp je na kraju 12-dnevnog rata između Izraela i Irana prošlog juna bombardovao tri iranska nuklearna postrojenja:
- Fordo
- Natanz
- Isfahan
Teheran se tada osvetio napadom na američku bazu u Kataru, nakon čega je sklopljen prekid vatre između Irana i Izraela.
Trampova administracija je sada zabrinuta da bi vojni udari mogli da im se obiju o glavu, ugroze njihovo vojno i diplomatsko osoblje u regionu, kako je Iran već zapretio, i potkopaju demonstracije jer bi američki udari mogli da neželjeno dovedu do podrške Iranaca vladi.
Koje su nevojne opcije
One uključuju:
- Sajber operacije protiv iranske vojske ili režima: ovaj potez bi, kako je jedan zvaničnik rekao CNN-u, mogao da poremeti napore Teherana da uguši proteste
- Nove sankcije protiv predstavnika režima ili određenih sektora iranske ekonomije, kao što su energetski i bankarski sektor
- Mogućnost pružanja tehnologije poput satelitskog servisa “Starlink” Ilona Maska kako bi se poboljšala internet povezanost u Iranu i pomoglo demonstrantima da zaobiđu blokadu. Tramp je potvrdio da bi njegova administracija mogla da razgovara sa Maskom o tome da se Irancima omogući pristup “Starlinku”
Prema izvoru CNN-a iz Bele kuće, opcije koje Tramp razmatra ne uključuju slanje američkih trupa u Iran.
Da li je ajatolah na meti
Trenutno nema indikacija da Tramp razmatra direktno ciljanje iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, piše “Forbs”. Iranski zvaničnici su odbacili glasine da Hamnei ima plan da pobegne u Rusiju, poput svrgnutog predsednika Sirije Bašara al Asada.
- On neće napustiti Teheran ni da mu avioni B-52 lete iznad glave - rekao je jedan zvaničnik britanskom “Telegrafu”.
“Forbs” podseća da je tokom 12-dnevnog rata Tramp tvrdio da SAD tačno znaju gde se Hamnei “krije” i da ga “bar zasad” neće ubiti da izbegnu odmazdu na svoje vojnike i civile, ali da je “strpljenje pri kraju”. Ali, ako režim nastavi da ubija demonstrante, mogućnost da se Hamnei nađe na meti SAD mogla bi da se poveća. U međuvremenu, SAD se mogu usredsrediti na pripremu ili evakuaciju regionalnih vojnih i diplomatskih objekata koji su u dometu iranskih projektila i dronova, navodi “Forbs”.
Šta je rekao Teheran
Očekivano, zapretili su osvetom i udarima na američke vojne baze i brodove u regionu, ukoliko dođe do vojne intervencije SAD.
Ajatolah Ali Hamnei opisao je demonstrante kao “vandale” koji žele da “zadovolje” američkog predsednika, dok je iranski državni tužilac Mohamed Movahedi Azad proglasio da je svako ko učestvuje u protestima “neprijatelj Boga” - krivično delo za koje u Iranu sledi smrtna kazna. “Forbs” podseća da je Hamneijev prethodnik Ruholah Homeini 1988. slično proglasio političke zatvorenike neprijateljima Boga u tajnoj fatvi, što je dovelo do pogubljenja hiljada ljudi širom zemlje. Iran je u tim mesecima ubio više političkih zatvorenika nego tokom cele 37-godišnje vladavine poslednjeg iranskog šaha - Mohameda Reze Pahlavija, čiji je sin Reza Pahlavi iz egzila podržao proteste i pozvao demonstrante da “zauzmu gradove”.
Tramp je već rekao kako bi SAD reagovale ako bi Iran udario na američke vojne baze.
- Udarićemo ih veoma snažno tamo gde najviše boli - rekao je on.
Prema “Forbsu”, to bi moglo da znači sličan pojedinačni udar kao prošlog leta, kad su Amerikanci u operaciji Ponoćni čekić poslali stelt bombardere B-2 “spirit” u pratnji sa preko 100 borbenih aviona i bombardovali centralna iranska nuklearna postrojenja. Takođe, Tramp je na kraju svog prvog mandata naredio udar u Bagdadu u kojem je ubijen iranski general Kasem Sulejmani zbog, kako je rekao, planiranja napada na njihovu ambasadu u iračkoj prestonici. Nejasno je da li bi to moglo da posluži kao predznak za narednu Trampovu akciju u Iranu.
