Navodi se da su mađarske snage bile fokusirane na integraciju u NATO, a ne na vojne operacije.
Ističe da bi takav korak zahtevao zajedničku odluku NATO-a, što nije bilo prisutno.
Mađarski stručnjak za bezbednosnu politiku Peter Tarjanji oglasio se na Fejsbuku kako bi osporio tvrdnju Viktora Orbana da je 1999. godine Bil Klinton zatražio od Mađarske da otvori „drugi front“ protiv Srbije.
Tarjanji je na svojoj Fejsbuk stranici reagovao na govor Viktora Orbana na sastanku Digitalnog građanskog kruga u Sombathelju, uključujući i ono što je rekao u vezi sa bombardovanjem SR Jugoslavije.
- Zaista je moguće usuditi se reći "ne" kada je zemlja pozvana u rat. Rekao sam tadašnjem predsedniku SAD, Bilu Klintonu, "ne gospodine", i to je ono što sada moramo reći - rekao je mađarski premijer.
Prema njegovim rečima, ovo je istorijski i vojno diskreditovano, jer je takav korak mogao biti preduzet samo kroz planiranje na nivou NATO-a i zajedničku odluku, a ne nakon predsedničkog zahteva. Tarjanji je u svojoj objavi naglasio da istorija nije sastavljena od predizbornih priča i da su ratni mitovi opasni.
"Mađarska se pridružila NATO 12. marta 1999. godine. Dvanaest dana kasnije, 24. marta, počela je vazdušna kampanja NATO-a protiv Jugoslavije. Orban je rekao za vikend da ga je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton zamolio da Mađarska otvori "drugi front i napadne Srbiju, čak i do Beograda". Ne verujem u ovu priču, zapravo, mislim da je to jednostavno bajka", napisao je Tarjanji na Fejsbuku.
Svoj stav je opravdao da je "jednostavno zato što stvarnost nije tako funkcionisala tada, a ne funkcioniše ni sada. Takav korak bi bio zajednička odluka zemalja NATO-a, zasnovana na planiranju NATO-a, u vojnom lancu, sa logistikom.“
Zatim, pominjući nekoliko važnih podataka, Tarjanji je detaljno objasnio da je "1999. godine Mađarska bila nova članica“ i da se odbrambene snage nisu pripremale za kampanju u Beogradu, već da se "potpuno integrišu u vojni savez".
"Granična policija je bila spremna da preduzme odbrambene mere u slučaju oružane invazije. Za to su izdvojene adekvatne snage 1992. godine. SAD su to znale, kao i veličinu i mogućnosti naših resursa“, istakao je stručnjak za bezbednosnu politiku. Zatim je dodao da je tokom rata na Kosovu "ideja o kopnenoj opciji zaista nastala kasnije – oko aprila-maja 1999. - ali iz toga ne sledi da je Mađarska poslata da 'otvori front'. Ovo je bio plan intervencije SAD bez Mađarske“, naglasio je.
Tarjanji je takođe skrenuo pažnju na činjenicu da bi mađarski napad iz Vojvodine „odmah izazvao sumnje u teritorijalnu reviziju, što bi značilo diplomatsko samoubistvo za novopridruženu članicu NATO-a“. Prema rečima stručnjaka za bezbednosnu politiku, Sjedinjene Države su bile svesne osetljivosti i da je Balkan još uvek bio bure baruta i ograničenih mogućnosti Mađarske, zbog čega smatra da je tvrdnja Viktora Orbana diskreditovana.
Zaključujući svoj post, Tarjanji je naglasio da istorija "nije sastavljena od kampanjskih priča" i da "ratni mitovi mogu biti opasniji od samog oružja".
(Index.hu)
