Premijer je kategorično odbio zahtev, naglašavajući posledice koje bi takva akcija mogla imati na etničke Mađare u Vojvodini
Klinton i Orban dogovorili su se o daljem dijalogu, ali tema više nikada nije pokretana
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je 1999. godine, tokom svog prvog premijerskog mandata, dok su trajali sukobi u AP Kosovu i Metohiji i NATO agresija, dobio poziv od tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da Mađarska otvori drugi front i napadne Srbiju ili "bar da puca iz Mađarske preko Vojvodine sve do Beograda", ali da je odbio takav poziv, preneo je danas Telex.
Orban je rekao tokom predizbornog skupa u Sombathelju, na zapadu Mađarske, da je mađarska vlada tada odlučno odgovorila sa: "Ne, gospodine!".
- Da smo u to vreme imali premijera koji je znao samo da kaže: "Da, gospodine", bili bismo do guše u ratu - zaključio je Orban.
On je naveo da je tada pitao Klintona šta bi se u takvoj situaciji desilo sa 300.000 etničkih Mađara koji žive u Vojvodini. Takođe je rekao da je upozorio Klintona da bi, u slučaju napada Mađarske, bilo i uzvratnih pucnjava na mađarske gradove.
Orban je naveo da se zatim saglasio sa Klintonom da lično razgovaraju o tom pitanju na samitu NATO-a zakazanom za nedelju dana kasnije, ali da Amerikanci nikada više nisu pokrenuli to pitanje.
- Moguće je reci "ne" kada imate hrabrosti da to uradite - istakao je Orban.
Prema njegovim rečima, za nekoliko godina, diplomatska istorija ce opisati kako, kojim kanalima i sa kojim informacijama su stigli do američkog predsednika i ubedili ga da nikada više ne postavlja takav zahtev.
Stručnjak za bezbednosnu politiku: Orbanove tvrdnje nisu tačne
Mađarski stručnjak za bezbednosnu politiku Peter Tarjanji oglasio se na Fejsbuku kako bi osporio tvrdnju Orbana da je 1999. godine Bil Klinton zatražio od Mađarske da otvori „drugi front“ protiv Srbije.
Prema njegovim rečima, ovo je istorijski i vojno diskreditovano, jer je takav korak mogao biti preduzet samo kroz planiranje na nivou NATO-a i zajedničku odluku, a ne nakon predsedničkog zahteva. Tarjanji je u svojoj objavi naglasio da istorija nije sastavljena od predizbornih priča i da su ratni mitovi opasni.
Svoj stav je opravdao rekavši: „jednostavno zato što stvarnost nije tako funkcionisala tada, a ne funkcioniše ni sada. Takva odluka nije rečenica američkog predsednika, a odgovor nije negativna rečenica, 'Ne, gospodine'. Takav korak bi bio zajednička odluka zemalja NATO-a, zasnovana na planiranju NATO-a, u vojnom lancu, sa logistikom.“
Zatim, pominjući nekoliko važnih podataka, Tarjanji je detaljno objasnio da je „1999. godine Mađarska bila nova članica“ i da se odbrambene snage nisu pripremale za kampanju u Beogradu, već za „potpunu integraciju u vojni savez“.
(Tanjug, Index.hu)
