Zajam EU će pomoći Ukrajini da nastavi odbranu do kraja 2027, ali neće dovesti do suštinske promene njihovih izgleda na bojnom tlu
Najrealnija perspektiva Ukrajine jeste da pokuša da zadrži Rusiju u trenutnom zastoju, u nadi da će se vremenom nešto ipak promeniti
Istrošeni – ali daleko od poraženih – Ukrajinci su ušli u novu 2026. sa malo dobrih vojnih opcija, dok Rusija sporo napreduje na bojnom tlu.
U Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, tokom proteklog vikenda održani su pregovori o mirovnom planu za okončanje rata u Ukrajini, u kojima su učestvovale američka delegacija, ruska i ukrajinska delegacija, a najavljeno je da će razgovori biti nastavljeni 1. februara.
Prethodna runda sastanaka u Abu Dabiju 24. januara trajala je tri sata, a prvi trilateralni sastanak održan je u petak uveče, a mediji su ih opisali kao "produktivne".
Prošle nedelje, mediji su preneli da su na razgovorima u Abu Dabiju delegacije SAD i Ukrajine nameravale da predlože privremeni prekid "razmene vatre". Navedeno je da će Rusija obustaviti napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine u zamenu za prekid ukrajinskih udara na ruske tankere i rafinerije. Ipak, pitanje teritorije i kontrole nuklearne elektrane Zaporožje ostaju sporne tačke pregovora.
Zajam nije dovoljan
Ukrajini je preostalo malo dobrih vojnih opcija, iako je nedavno dogovoren ključni zajam EU težak 90 milijardi evra. Ovo će, kako piše “Gardijan”, pomoći Ukrajini da nastavi odbranu sadašnjim intenzitetom do kraja 2027, ali neće dovesti do suštinske promene njihovih izgleda na bojnom tlu.
Na kopnu bi, barem u početku, trebalo da se nastavi obrazac iz poslednje dve godine. Rusija drži inicijativu od 2024, ali napreduje veoma sporo uz velike žrtve. Tokom 2025. rusko napredovanje iznosilo je u proseku 455 km² mesečno, do kraja novembra, ali po ceni od 382.000 poginulih i ranjenih, kako se procenjuje.
Bela kuća je krajem prošle godine tvrdila da je Ukrajini suđeno da izgubi preostali deo Donjecke oblasti koji je još pod njenom kontrolom i u kojem se nalaze ključni utvrđeni gradovi. Ali, sudeći po sadašnjem tempu, Rusima bi za to bi bilo potrebno najmanje godinu dana i još 400.000 ili više ljudskih gubitaka.
Ipak, ostaju pitanja o ukrajinskoj strategiji i otpornosti fronta na srednji rok, posebno imajući u vidu blago poboljšanje ruskih taktika. Kako navodi “Gardijan”, ukrajinska linija popustila je tri puta u poslednjih šest meseci:
- istočno od Dobropilja u Donjeckoj oblasti u avgustu
- severno od Kupjanska u Harkovskoj oblasti krajem leta i početkom jeseni
- istočno od Huljajpola u Zaporoškoj oblasti u novembru
"Ukrajina više nema kapacitet da iznenadi"
Prema proceni ekonomiste Janisa Klugea, Rusija i dalje mesečno regrutuje oko 30.000 novih vojnika, što je dovoljno da nadoknadi trenutne gubitke, ali očigledno ne i da odlučujuće preokrene tok rata. Stopa regrutacije u Ukrajini je niža - tvrdnja o 27.000 mesečno potkopana je drugim izveštajima koji sugerišu da je stvarna brojka tek trećina toga. Ipak, stopa gubitaka u zemlji verovatno je još manja - oko 10.000 mesečno, bar sudeći po jednodnevnom izveštaju predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog iz avgusta (340 ranjenih, ubijenih i nestalih u jednom danu), pri čemu je ranjenih znatno više nego poginulih.
Uprkos tome, neki Ukrajinci strahuju da su kontranapadi u poslednje dve godine – prvo u rusku Kursku oblast u avgustu 2024, a potom radi usporavanja ruskog napredovanja u sektoru Pokrovska – stvorili stratešku slabost. Upad u Kursk, iako je nakratko podigao moral, srednjoročno je postigao malo toga, sem što je usporio ruska napredovanja na drugim mestima.
Posle Kurska, čini se da Ukrajina više nema kapacitet da iznenadi protivnika na tlu, piše “Gardijan”.
- Ukrajina mora da pređe u režim dinamične odbrane najmanje šest meseci. Prioritet bi trebalo da bude stvaranje rezervi – rekao je Bogdan Krotevič, bivši načelnik štaba ukrajinske brigade Azov i jedan od najpoznatijih ratnih veterana u zemlji.
Ekonomski rat
Gotovo potpuni zastoj na kopnu doveo je do alternativnih napora da se pobedi ekonomskim sredstvima.
Dok je Rusija pojačala bombardovanje ukrajinske energetske infrastrukture, Ukrajina je zauzvrat bombardovala nekoliko ruskih rafinerija nafte i dronovima cilja rusku “flotu iz senke”.
Poreski prihodi od nafte najvažniji su izvor prihoda za Kremlj, a pali su za 34% u novembru.
Jedna od nadi Kijeva je da će se Rusija nekako slomiti u naredne dve godine, iako za sada ima malo neposrednih znakova otpora unutar zemlje, a ruska ekonomija i dalje raste, iako sporije nego ranije, sa prognozom rasta od 0,6% za 2025, prema podacima MMF-a.
Šta je sa diplomatijom
Događaji bi mogli najbrže da se razviju na političkom planu, posebno u Beloj kući, gde i dalje postoji rizik da bi frustrirani američki predsednik Donald Tramp mogao da obustavi razmenu obaveštajnih podataka sa Kijevom ako Zelenski nastavi da odbija ustupanje teritorije iako bi bilo pravo iznenađenje da SAD prestanu sa prodajom oružja Ukrajini.
Postoji i nada da bi Trampovo približavanje Kremlju moglo da bude potkopano lošim rezultatima republikanaca na američkim međuizborima.
Prema “Gardijanu”, najrealnija perspektiva Ukrajine jeste da pokuša da zadrži Rusiju u trenutnom zastoju, u nadi da će se vremenom nešto ipak promeniti. Problem Kijeva je, međutim, u tome što - dokle god ruski predsednik Vladimir Putin veruje da može nešto da dobije iz pregovora sa Trampom - on nije pod neposrednim pritiskom da obustavi borbe.
BONUS VIDEO
