Porast migracija sa Kube poslednjih godina ilustruje ozbiljnost uslova života unutar ove zemlje
Međunarodna reakcija uključuje ograničenja u avio-saobraćaju, dok Rusija i Meksiko pružaju humanitarnu podršku
Česti nestanci struje, nestašica goriva, inflacija veća od 15 odsto, tropske bolesti haraju. Dva miliona ljudi je već napustilo zemlju, dok strane avio-kompanije otkazuju letove ka njoj, a vlasti su uvele vanredne mere. Kuba, sa svojih 11 miliona stanovnika, suočava se sa jednom od najgorih socio-ekonomskih katastrofa od revolucije 1959. godine, a na ivicu propasti je gura američki predsednik Donald Tramp.
Brojni su problemi sa kojima se Kuba suočava poslednjih godina. Ako uzmemo period samo od 2021, čak dva miliona Kubanaca, većinom visokoobrazovanih, već je napustilo zemlju.
Tropske bolesti - poput čikungunje, groznica denga i virusa orov - u porastu su, uglavnom zato što je sistem komunalnog otpada u Havani zaustavljen 2025, piše "The Conversation". Stopa smrtnosti odojčadi je skočila - na svakih 1.000 beba rođenih u 2021. umrlo je pet mališana pre prvog rođendana, a krajem 2025. umrlo taj broj je bio 14.
Kuba, koja je pod američkim trgovinskim embargom više od 60 godina, nalazi se u sve goroj ekonomskoj krizi. Inflacija je veća od 15 odsto a vrednost pezosa opada. Prihodi od turizma, međunarodne medicinske saradnje i farmaceutske proizvodnje su gotovo presušili. Iako nije opravdanje, ali se da pretpostaviti da je novac motiv, od 2022. oko 5.000 Kubanaca prijavilo se da ratuju kao ruski plaćenici u Ukrajini.
Ujedinjene nacije su prošle nedelje upozorile da se "većina Kubanaca" suočava sa restrikcijama struje i da će se "humanitarni kolaps pogoršati" ako se situacija sa naftom hitno ne reši.
Bert Hofman, vodeći istraživač u nemačkom GIGA institutu za latinoameričke studije, koji se nalazi u Havani, rekao je da su nestanci struje sve češći i da je benzina sve manje.
- Ako se hrana više ne može transportovati, nastupiće glad - upozorio je on.
Ekonomija zemlje je već doživela kolaps zbog smanjena turističkog poslovanja zbog pandemije kovida, a prošle godine se zbog uragana "Melisa", koji je uništio domove i infrastrukturu, iz zemlje iselilo više od 735.000 ljudi.
Izmene plana letova i vanredne mere
Više avio-kompanija bilo je primorano da izmene plan letova zbog poteškoća sa snabdevanjem gorivom na Kubi. Karipska zemlja je u nedelju obavestila avio-kompanije da će, zbog tekuće energetske krize, obustaviti isporuku mlaznog goriva na mesec dana, piše "Al Džazira".
Kanadske i ruske avio-kompanije ubrzano šalju spasilačke letove po turiste "zarobljene" u ovoj zemlji. Prema podacima turoperatora "Pegas Turistik", na Kubi se trenutno nalazi oko 4.000 ruskih turista, dok je "Er Kanada" otkazala letove za ostrvo i saopštila da će u narednim danima vratiti oko 3.000 svojih državljana koji su u zemlji. Slična je situacija i sa drugim zemljama sveta, poput Velike Britanije.
Ruska Federacija i Kuba razmatraju alternativne mogućnosti za obnovu avio-saobraćaja u interesu građana dve zemlje, saopštila je danas ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj (Rosavijacija).
Zbog situacije u zemlji, predsednik Kube Migel Dijaz Kanel je nedavno uveo vanredne mere osmišljene da zaštite osnovne usluge i racionalizuju snabdevanje gorivom za ključne sektore, piše "Si-En-Bi-Si njuz". Plan, kako se navodi, uključuje:
- ograničenja prodavanja goriva
- zatvaranje nekih turističkih objekata
- skraćivanje nastave u školama
- smanjenje radne nedelje na četiri radna dana u državnim kompanijama
Tramp pojačao pritisak
SAD su pojačale svoj pritisak na kubansko rukovodstvo 3. januara, kada su izvršile invaziju na Venecuelu, svrgnule i uhapsile tamošnjeg predsednika Nikolasa Madura, koji je poznat po dugogodišnjem savezništvu sa Kubom. Samim tim, ključni izvor kubanske nafte je prekinut.
Meksički dobavljači su počeli da nadoknađuju manjak, piše "Indipendent", ali je u izvršnoj naredbi koja je stupila na snagu 30. januara Tramp potvrdio da će uvesti kaznene carine svakoj "zemlji koja direktno ili indirektno prodaje ili na drugi način isporučuje bilo kakvu naftu Kubi". Kako je za RIA Novosti izjavio ruski ambasador u Havani Viktor Koroneli, posle obustave isporuka nafte iz Venecuele, dugogodišnji deficit goriva na ostrvu dodatno je pogoršan.
Prema pisanju ruskog lista, stručnjaci veruju da će preostale rezerve goriva na Kubi trajati najviše tri meseca. Poslednja velika pošiljka ruske nafte Kubi bila je u februaru 2025. godine. Količina je bila 100.000 tona, a poslata je kao deo državnog kredita od 60 miliona dolara.
Iako zvanično Trampovi ciljevi na Kubi nisu jasni, američki zvaničnici su u više navrata istakli da bi želeli da promene vladu te zemlje. Isto tvrdi i ruski TASS - navodi da je plan da se komunistička vlast Kube svrgne na ovaj ili onaj način.
- Mogu da dođu kod nas i da postignemo dogovor. Tako bi Kuba ponovo bila slobodna - rekao je Tramp novinarima 31. januara, međutim nije pojasnio o kakvom dogovoru je reč.
Pomoć od Rusije i Meksika
Iako je Tramp obećao da će uvesti carine zemljama koje (in)direktno snabdevaju Kubu naftom, Rusija planira da snabdeva Kubu naftom i naftnim derivatima kao deo humanitarne pomoći, saopštila je ruska ambasada u Havani, a zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov najavio je pružanje materijalne pomoći.
- Ne bih rekao da postoji izgled za akciju na nivou BRIKS-a. U zavisnosti od toga kako se situacija bude razvijala, opcije su moguće. Ali za sada je isto, na individualnoj osnovi. Mi, kao bliski partner i saveznik, i druge članice BRIKS-a sa dubokim odnosima sa Havanom, uključujući Kinu, činimo sve što je u našoj moći - istakao je Rjabkov, preneo je Tanjug.
Osim Rusije, Meksiko je poslao dva broda sa 824 tone hrane i higijenskih proizvoda, piše "Tajm". Liderka ove zemlje Klaudija Šejnbaum je u četvrtak izjavila da njena vlada traži diplomatske mere koje bi omogućile zemlji da nastavi sa slanjem nafte Kubi.
Tri moguća ishoda
Prema analizi sajta "Conversation", postoje tri moguća scenarija za Kubu.
SCENARIO 1
Bela kuća i vlada Migela Dijaza Kanela mogli bi da postignu tajni dogovor tako da bi, na primer, Trampova administracija mogla da dozvoli da se gorivo kupuje iz SAD za gotovinu, ili bi mogla da dopusti stranim investitorima da kupe turističke objekte. Međutim, ako se i postigne bilo kakav dogovor, tačka spoticanja bi bili izbori budući da Kuba nema legitimnu opoziciju jer su politički protivnici odavno zatvoreni ili prognani.
SCENARIO 2
Ako embargo na gorivo ostane na snazi, Kuba bi mogla da proglasi vanredno stanje i civilnu odbranu kako bi se pripremila za spoljašnje neprijateljstvo i efikasnije rasporedila resurse. Vojno stanje bi značilo da će kriza biti još gora, uz političku nestabilnost i nabavku robe preko sumnjivih kanala, što zajedno uzevši predstavlja povećan bezbednosni rizik za SAD, udaljene svega 140 kilometara od kubanske obale.
SCENARIO 3
Svet bi mogao da ostane dosledan stavu izraženom u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da pošalje Kubi preko potrebne resurse i trgovinsku pomoć uprkos ratobornom stavu SAD. To bi moglo da postane tačka okupljanja za novu eru međunarodnog poretka, u kojoj bi zemlje u Americi i Evropi, izložene pritiscima, prkosile Vašingtonu i Kubi obezbedile spasilačke ekonomske veze. A kako smo dosad videli - kada se države suprotstave Trampu, on se obično povuče.
