Američka vojna operacija u Karakasu dovela je do zarobljavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores
Madurovo hapšenje izazvalo je uznemirenost među njegovim saveznicima, uključujući Rusiju i Kinu, ukazujući na potencijalne geopolitičke posledice
Američka vojna operacija u Karakasu, tokom koje su pripadnici američkih snaga zarobili i izveli iz zemlje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores, izazvala je snažne političke potrese širom sveta. Posebno su pogođeni Moskva i Peking, ključni međunarodni saveznici Madura, koji sada pokušavaju da sagledaju posledice ove akcije po sopstvene interese i globalni poredak.
Operaciju je lično pratio predsednik SAD Donald Tramp iz svoje rezidencije Mar-a-Lago, zajedno sa državnim sekretarom Markom Rubiom, što je dodatno naglasilo politički i simbolički značaj akcije. Malo je bilo analitičara koji su verovali da SAD mogu da izvedu ovako preciznu i brzu operaciju u zemlji veličine Venecuele, sa snažnom vojskom i lojalnim paravojnim strukturama.
Operacija koja je iznenadila i saveznike i protivnike
Američko hapšenje Nikolasa Madura mnoge je podsetilo na obaveštajne operacije kakve se češće vezuju za izraelski Mosad nego za američku vojsku, piše britanski "Telegraf". Za razliku od invazije na Panamu 1989. godine, kada su američkim trupama bile potrebne dve nedelje da uhvate Manuela Norijegu uz velike ljudske gubitke, operacija u Venecueli završena je brzo i bez većeg krvoprolića.
Time je Tramp ostvario najbržu promenu režima takve vrste u više od jednog veka. On ovu akciju predstavlja kao dokaz da Sjedinjene Države i dalje imaju snagu da odlučno deluju i nameću svoju volju, posebno Latinskoj Americi.
Poruka Moskvi i Pekingu
U Moskvi i Pekingu hapšenje Madura izazvalo je nelagodu, ali ne nužno i strah. Nijedan autoritarni lider ne gleda ravnodušno kada jedan od njih bude uhapšen, okovan i prebačen u stranu zemlju, gde mu sudbinu određuju tuđi sudovi. Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je i sam optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom, verovatno u ovome vidi "neprijatno upozorenje".
Ipak, deo političkih krugova u Rusiji i Kini može ovu akciju tumačiti drugačije: kao dokaz da je Tramp spreman da demonstrira silu samo protiv slabijih država, dok izbegava direktne sukobe sa velikim silama. Prema tom viđenju, on je snažan u regionu, ali oprezan ili čak kolebljiv, na globalnoj sceni.
Trampova politika ograničenih, ali upečatljivih udara
Od povratka na vlast, Tramp je pokazao sklonost ka kratkim, ciljanim vojnim akcijama: vazdušnim udarima na islamističke grupe u Africi, napadima na Hute u Jemenu i kratkoj operaciji protiv iranskog nuklearnog programa. Kritičari smatraju da su ove akcije delimično osmišljene kao politički spektakli koji dobro prolaze kod njegove biračke baze.
Hapšenje Madura se savršeno uklapa u taj obrazac - donosi političke poene kod američke desnice i šalje oštru poruku liderima u Južnoj Americi koji razmišljaju o suprotstavljanju Vašingtonu.
Da li Amerika odustaje od globalne uloge
Istovremeno, šira slika zabrinjava saveznike SAD. Tramp je pokazao znatno manju spremnost da se suprotstavi Rusiji u Ukrajini, a u Aziji se spekuliše da bi mogao da žrtvuje Tajvan u zamenu za širi dogovor sa Kinom.
U decembru je Trampova administracija objavila novu Nacionalnu bezbednosnu strategiju, u kojoj se jasno naglašava politika sfera uticaja i princip "Amerika na prvom mestu". Ako Moskva i Peking zaključe da SAD napuštaju ulogu globalnog lidera i fokusiraju se isključivo na regionalnu dominaciju, to bi ih moglo ohrabriti da agresivnije deluju u sopstvenim regionima - sa potencijalno katastrofalnim posledicama po međunarodnu stabilnost.
Povratak Monroove doktrine
Venecuela je postala centralna tačka Trampove obnove Monroove doktrine iz 1823. godine, kojom se spoljnim silama poručuje da se ne mešaju u poslove Zapadne hemisfere. Tramp je ovu ideju dodatno radikalizovao - od simboličnih poteza poput preimenovanja Meksičkog zaliva u Američki zaliv, do otvorenih teritorijalnih pretenzija prema Grenlandu i Kanadi.
U tom kontekstu, promena režima u Venecueli predstavljena je kao logičan korak.
Pravna i politička priprema za hapšenje
Neposredno nakon inauguracije, Tramp je venecuelansku kriminalnu grupu Tren de Aragua proglasio stranom terorističkom organizacijom, čime je postavljen pravni temelj za krivično gonjenje Madura. Američke vlasti optužile su ga za narkoterorizam i šverc droge, a tokom leta je čak udvostručena nagrada za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja.
U novembru je Vašington otišao i korak dalje, proglasivši Kartel sunca, za koji tvrdi da ga Maduro predvodi, terorističkom organizacijom. Time je, po američkom tumačenju, Maduro postao ne samo politički uzurpator, već i begunac od zakona.
Pravi motivi
Mnogi analitičari smatraju da borba protiv droge nikada nije bila pravi razlog za ovu operaciju, jer većina fentanila koji pogađa SAD ne dolazi iz Venecuele. Suština je bila promena režima - cilj koji pojedini krugovi u Vašingtonu zagovaraju već više od decenije.
Ključnu ulogu u tome imao je državni sekretar Marko Rubio, uz podršku uticajnih figura iz Bele kuće. Oštra politika prema Venecueli donela je Trampu snažnu podršku birača na Floridi, ali i omogućila da se predstavi kao odlučan lider po pitanjima migracija, bezbednosti i kriminala.
Posledice po region i svet
Posledice ove operacije osećaće se širom Južne Amerike. Mnoge zemlje strahuju od povratka ere američkih intervencija i državnih udara. Kuba i Nikaragva mogle bi se suočiti sa ozbiljnim problemima ako izgube pristup subvencionisanoj venecuelanskoj nafti.
Rusija i Kina takođe trpe gubitke: ruske kompanije imaju značajne energetske interese u Venecueli, dok je Kina njen najveći kreditor. Ipak, Moskva vidi priliku da američku akciju iskoristi kao dokaz "agresivne politike Zapada", čime bi opravdala sopstveni rat u Ukrajini i pridobila podršku Globalnog juga.
Za Kinu, američki potez stvara opasan presedan, korišćenje vojne sile za promenu režima u susedstvu. Zbog toga su događaji u Venecueli posebno uznemirili zvaničnike na Tajvanu.
Novi svetski poredak na vidiku?
U Moskvi i Pekingu nadaju se da svedočimo rađanju novog, multipolarnog sveta, u kojem velike sile vladaju svojim regionima, a SAD se povlače iza granica Zapadne hemisfere. Ako se to pokaže tačnim, hapšenje Madura moglo bi se pamtiti ne samo kao kraj jednog režima, već i kao simbol duboke promene globalnog poretka.
Evo ko je Silija Flores, Madurova supruga koja godinama iz senke vuče konce.
(Mapa) Venecuela, profil: Najveće rezerve nafte, Maduro i novi rat sa Amerikom - ovde pročitajte sve što treba da znate o Venecueli i sukobima koji se odvijaju.
