Objava Ambasade SAD u Ukrajini, koja sugeriše da je Kijev pre deset vekova važio za ozbiljan grad u kojem su podizane crkve, dok je Moskva u to vreme bila vuko***ina obrasla šumom, osim što potvrđuje tezu o tradicionalnoj američkoj istorijsko-geografskoj neobaveštenosti, otvara i temu viševekovnog preplitanja odnosa Rusa i Ukrajinaca.
Istorije dve zemlje su od početka do današnjeg dana neraskidivo povezane i uzročno-posledične, skoro da se može reći da je to jedna te ista, zajednička istorija, jer radi se o narodima istih korena, vere i tradicije, koji su živeli u istim državama i koji su, sudarajući se kroz epohe od Rjurika do Putina, preživljavali niz tragedija biblijskih razmera. O jednoj od tih tragedija, neki istoričari će reći najvećoj, a svakako najbizarnijoj, malo se zna - možda se tek prethodnih dana stidljivo pominje kao propratno podsećanje u svetlu eskalacije krize u Donbasu - i možda tek jezivi naziv tog događaja - "Holodomor" - nekome rađa asocijaciju na 17 meseci tokom kojih je život izgubilo više od četiri miliona Ukrajinaca, a da nije ispaljen nijedan jedini metak!
Godina je 1932. i već tri godine Staljin u Sovjetskom savezu sprovodi kolektivizaciju - proces u kojem se finansira industrijalizacija zemlje, nauštrb poljoprivrede i seljaka. Obavezna kvota žita koju je seljak dužan da preda državi podignuta je do neslućenih razmera, praktično toliko da njemu i njegovoj porodici ne ostaje ništa. Procesom je posebno pogođena ruralna Ukrajina - žitnica države, najveće područje kvalitetne, plodne zemlje u istočnoj Evropi. Staljin je video priliku da se obračuna sa otporom na koji je njegova poljoprivredna reforma naišla u ovom delu Sovjetskog saveza.
- Ako ne učinimo napor i ako ne pronađemo nađemo način da rešimo problem Ukrajine, rizikujemo mogućnost da izgubimo Ukrajinu, napisao je u svom poznatom stilu Staljin u pismu vernom saradniku Lazaru Kaganoviču.
Kanibalizam i masovne grobnice
I našao je način. Represija je bila nezamisliva - Staljinova vojska i tajna policija upadaju u seoska domaćinstva širom Ukrajine i konfiskuju sve na šta naiđu. Svako ko pokušava da sakrije makar i najmanji džak žita, odmah na licu mesta biva streljan ili poslat u sibirske gulage. Svako ko ne izgleda upadljivo mršavo i iscrpljeno od gladi, automatski je sumnjiv i nalazi se pod posebnom prismotrom. Svako ko pobegne sa devastiranog sela i pokuša da se domogne grada, u potrazi za poslom koji bi mu značio spas, zaustavljen je specijalnim "unutrašnjim pasošima" i vraćen na imanje gde je prepušten sporoj i stravičnoj smrti od gladi.
Posledice gladi su bile nezamislive. Leševi nesrećnih ljudi plivali su po rekama, trulili na njivama i po putevima, jer nije imao ko da ih sklanja i sahranjuje. Krađe, razbojništva, silovanja bili su deo svakdnevice. Masovne grobnice nicale su od sela do sela. Uočeni su brojni slučajevi kanibalizma, a ogromnom teritorijom na potesu od Kijeva do Harkova, što obuhvata više od polovine današnje Ukrajine, vladalo je potpuno bezvlašće. Pošteđen je bio samo zapadni deo današnje teritorije te zemlje, i to samo zato što je u to vreme bio pod vlašću Poljske.
Genocid ili "prirodna nepogoda"
Tačan broj preminulih u "Holodomoru" nikada nije utvrđen, ali prema uporednih istorijskim izvorima, okvirno ih je bilo oko četiri miliona, samo u Ukrajini, i još toliko u ostalim delovima SSSR. Pakao je trajao 17 meseci, od aprila 1932. do novembra 1933, a vrhunac se desio u proleće 1933. kada je dnevno od gladi umiralo 25.000 ljudi, 1.000 svakog sata, 17 svakog minuta...
Ukrajina je 2006. godine "Holodomor" proglasila genocidom, a američki Kongres je to učinio još 1988. Savet bezbednosti UN je stigao samo do rasprave o "Holodomoru" kao zločinu protiv čovečnosti. Za zvaničnu Moskvu to je veoma dugo bila - prirodna nepogoda. U periodu kada je u Ukrajini na vlasti bio Viktor Januković, sa tadašnjim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim dogovoreno je da se događaj karakteriše kao "zločin i tragedija ukrajinskog naroda". Sporna je i priroda ovog zločina, a stavovi su veoma razuđeni - od onih koji smatraju da je u pitanju samo katastrofalno sprovedena agrarna reforma, do onih koji zastupaju stav da je na delu bila osmišljena i smerana akcija sa ciljem uništenja čitavog naroda - dakle genocid.
