Sastanak u Helsinkiju prethodi samitu EU lidera u Briselu, gde će se razgovarati o budućnosti odbrambenih projekata
Postignuti su dogovori o unapređenju evropske odbrane kroz implementaciju glavnih projekata
Evropske države na istočnom krilu NATO-a, koje se graniče sa Rusijom i njenom saveznicom Belorusijom, pozvale su u utorak Evropsku uniju da preuzme veću ulogu u jačanju evropske odbrane i bezbednosti.
Lideri zemalja "istočnog krila", Finske, Švedske, Estonije, Litvanije, Letonije, Poljske, Rumunije i Bugarske, poručili su na sastanku u Helsinkiju da odbrana tog regiona mora biti prioritet kako bi se uspešno oduprli dugoročnoj pretnji Rusije.
Pokazivanje jedinstva zemalja dolazi uoči samita šefova država i vlada 27 država članica EU u Briselu u četvrtak, na kojem je budućnost predloženih glavnih odbrambenih projekata pod znakom pitanja zbog otpora ključnih članica EU kao što su Nemačka, Francuska i Italija, izvestio je u ponedeljak Rojters.
Bela knjiga o evropskoj odbrani
"Istočne pogranične regije moraju imati ključnu ulogu u odbrambenim projektima EU. Naš zadatak je da obezbedimo da to pitanje ostane visoko na dnevnom redu i da bude shvaćeno na nivou EU", izjavio je finski premijer Peteri Orpo.
Članice EU, rekao je, već su usvojile Belu knjigu o evropskoj odbrani i dogovorile se o planu za njeno unapređenje, uključujući te glavne projekte, na prethodnim sastancima.
"Polazim od pretpostavke da su (glavni projekti) odobreni. Sledeće pitanje je, dakle, kako će oni biti rangirani po prioritetu unutar EU, na primer pri dodeli finansijskih sredstava", rekao je Orpo.
Evropski parlament otvorio put jačem naoružavanju Evrope
Evropski parlament podržao je meru koja ima za cilj jačanje evropske odbrambene industrije i olakšavanje izgradnje infrastrukture dvostruke namene kroz prilagođavanje postojećih programa EU.
Meru, koju je podržalo 519 poslanika Evropskog parlamenta, uz 119 glasova "protiv", promeniće pravila postojećih programa EU kao što su Digitalna Evropa, Horizont ili Finansijski program za povezivanje Evrope kako bi bili dostupni i za odbrambene i za projekte dvostruke namene.
"Izdvajanje sredstava za odbranu bez povećanja budžeta"
"Odbrana više nije tabu za evropske fondove, a ova uredba odražava tu promenu", rekao je u ponedeljak u Evropskom parlamentu Rihard Kols.
Nova mera pruža državama članicama alate za "izdvajanje sredstava za odbranu bez povećanja budžeta" i "postavlja presedan" za to kako bi EU trebalo da pristupi jačanju svoje odbrambene industrije, naglasio je letonski konzervativac.
Rekao je da ovo omogućava državama članicama, na primer, da preusmere neiskorišćena sredstva u alokacije za odbranu i infrastrukturu dvostruke namene.
Program Digitalna Evropa od sada će omogućavati projekte koji se bore protiv hibridnih pretnji ili jačaju sajber otpornost, a program Horizont se otvara za civilne projekte sa potencijalnom vojnom upotrebom.
Ukrajina postaje deo Evropskog odbrambenog fonda
Nova mera čini Ukrajinu delom Evropskog odbrambenog fonda, a projekti vojne mobilnosti dodaju se Finansijskom okviru za povezivanje Evrope (CEF).
"EU konačno prilagođava svoje alate današnjim bezbednosnim okolnostima. Ne radi se o novim budžetima, već o korišćenju postojećih programa na pametniji način“, zaključio je Kols. "Alati su sada na mestu, a isporuka mora uslediti".
(Rojters)
