"IMAM MALU, ZGODNU PLAVUŠU" Istaknuti profesor Jejla ovako je Epstajnu preporučio studentkinju: Trunku kajanja nije pokazao u odbrani, još se hvalio da mu je drago!

Univerzitet "Jejl" (Yale) saopštio je da istaknuti profesor računarstva neće držati nastavu dok traje interna istraga o njegovom ponašanju, nakon što su nedavno objavljena dokumenta otkrila da je Džefriju Epstinu poslao e-mail u kojem studentkinju preporučuje za posao opisujući je kao "zgodnu malu plavušu". Radi se o profesoru Dejvidu Gelernteru, koji ne pokazuje kajanje zbog svojih postupaka, piše AP News.

Prepiska između Gelerntera i pokojnog finansijera i osuđenog pedofila objavljena je krajem januara u okviru velike količine dokumenata vezanih za Epstajna koje je objavilo američko Ministarstvo pravde.

Poruke pokojnom pedofilu

Dokumenta pokazuju da su Gelernter i Epstajn komunicirali o raznim temama, uključujući posao i umetnost. U mejlu poslatom Epstajnu u oktobru 2011. godine - nekoliko godina nakon što je Epstajn priznao krivicu za podvođenje maloletnice - Gelernter je napisao da ima na umu "urednicu" za posao. Radilo se o studentkinji završne godine na Jejlu, koju je opisao kao "veoma sitnu, zgodnu plavušu".

"Veoma mi je drago što sam to napisao"

Gelernter je tu poruku branio u e-mailu koji je prošle nedelje poslao Džefriju Broku, dekanu Tehničkih i primenjenih nauka na Jejlu. Prema pisanju lokalnih novina Yale Daily News, profesor je taj e-mail prosledio i redakciji.

Naveo je da je Epstajn bio "opsednut devojkama", kao i "svaki drugi neoženjeni milijarder na Menhetnu. Zapravo, kao i svaki drugi heteroseksualni muškarac", te da je imao na umu "navike potencijalnog šefa".

"Sve dok nismo rekao ništa što bi je na bilo koji zamisliv način obezvredilo, rekao bih mu manje-više ono što je želeo da čuje", napisao je Gelernter dekanu Broku. "Bila je pametna, šarmantna i prelepa. Da li je trebalo da prećutim tu informaciju? Nikada! Veoma mi je drago što sam napisao tu poruku!"

Suspenzija i reakcije studenata

Studenti Gelernterovog kursa iz računarstva obavešteni su da on u utorak neće držati predavanje. U saopštenju univerziteta se navodi:

• Stav institucije: "Univerzitet ne odobrava postupke profesora niti način na koji daje preporuke svojim studentima."
• Status istrage: "Ponašanje profesora je pod istragom. Dok se istraga ne završi, profesor neće držati nastavu."

Kris Aziabor (21), studentkinja na ovom smeru, izjavila je da su svi bili zapanjeni: "Mislim da je definitivno postojao početni talas šoka, jer zvuči neverovatno da je jedan od vaših profesora bukvalno u tim Epstajnovim dosijeima. Ali najviše me je iznenadilo to kako je pokušavao da brani svoje reči."

Odbrana i prošlost profesora

U poruci studentima, Gelernter je naveo da je studentkinju preporučio za letnji posao u Epstajnovoj privatnoj banci i da je ona tu preporuku želela. Tvrdi da tada nisu znali da je Epstajn osuđeni seksualni prestupnik, iako je presuda doneta još 2008. godine.

"Gospoda i dame ne čitaju tuđu poštu. To su osnove pristojnosti", napisao je profesor, kritikujući objavljivanje privatne prepiske.

Ko je Dejvid Gelernter

• Na Jejlu je od 1982. godine.
• Pionir je u oblasti paralelnog računarstva; njegova knjiga Mirror Worlds (1991) predvidela je nastanak svetske mreže (WWW).
• Žrtva "Unabombera": 1993. godine je teško povređen kada je u kabinetu otvorio paket-bombu koju mu je poslao Teodor Kačinski.

Ministarstvo pravosuđa SAD na meti kritika zbog novog propusta u slučaju Epstin

Američko Ministarstvo pravosuđa suočilo se u sredu sa novim propustom u objavi dokumenata povezanih sa Džefrijem Epstinom (Jeffrey Epstein), nakon što je otkriveno da u jednom od objavljenih video-snimaka nije bilo sakriveno lice tajnog agenta FBI-a. Ministarstvo je naknadno zatražilo od CNN-a da zamagli lice agenta u snimku tajne operacije FBI-a čiji je cilj bio da se domogne Epstajnove "crne knjižice" sa kontaktima, piše CNN.

Sporni snimak, nastao 2009. godine, prikazuje Epstajnovog bivšeg domara sa imanja u Palm Biču, Alfreda Rodrigeza, kako tajnom agentu pokušava da proda mali crni adresar sa brojevima telefona. Tvrdio je da se u njemu nalaze imena moćnih ljudi, ali i Epstajnovih žrtava. "Ovde ima puno važnih ljudi", govori Rodrigez na snimku, dodajući da adresar sadrži i brojeve telefona maloletnih devojaka.

Baza podataka

Rodrigez je na snimku takođe tvrdio da je Gislejn Maksvel (Ghislaine Maxwell) — Epstajnova dugogodišnja saradnica koja je osuđena zbog svoje uloge u zločinima i trenutno služi zatvorsku kaznu — vodila bazu podataka o devojkama, koja je uključivala i njihove nage fotografije.

"Radilo se o tinejdžerkama, imale su proteze za zube", rekao je Rodrigez, ne pruživši dokaze za svoje tvrdnje.

Snimak se završava trenutkom u kojem tajni agent Rodrigezu predaje torbu sa gotovinom. Prema sudskim spisima, Rodrigez je pokušao da proda adresar za 50.000 dolara, i to dve godine nakon što je FBI od njega zatražio da preda svu Epstajnovu dokumentaciju.

Kasnije je uhapšen jer nije predao knjižicu kao dokaz, tvrdeći da je ona njegovo vlasništvo i "polisa osiguranja" jer se plašio da će ga Epstajn "ukloniti". Na kraju je priznao krivicu za ometanje pravde i osuđen je na 18 meseci zatvora. Preminuo je 2014. godine.

Ministarstvo pod kritikama

Nakon što je CNN objavio video, Ministarstvo pravosuđa saopštilo je da je greškom propustilo da zamagli lice tajnog agenta. CNN je ažurirao svoju objavu i zamaglio sporni deo snimka, a originalni link na kojem se dokument nalazio više nije u funkciji. Ovo nije prvi put da je Ministarstvo pravosuđa imalo problema sa cenzurisanjem informacija u milionima objavljenih stranica o Epstinu.

Ministarstvo se i dalje suočava sa oštrim kritikama zbog objave dokumenata u kojima su se našla imena žrtava, ali i zbog preteranog zatamnjivanja informacija o onima koji su Epstinu možda pomagali u zločinima.

• Reakcija nadležnih: "Ako je nečije ime zatamnjeno, a nije trebalo da bude, mi ćemo tu oznaku, naravno, ukloniti", izjavila je državna tužiteljka Pem Bondi tokom saslušanja u Kongresu.
• Poziv javnosti: "Ako je objavljeno ime neke od žrtava, molim vas da nam to dojavite kako bismo mogli da ga zatamnimo."

Bondi je dodala da su imali svega 30 dana da pregledaju, cenzurišu i objave milione stranica dokumenata, te da je njihova "stopa greške vrlo niska".

(Index.hr)