"SAMO TRI STVARI NAS MOGU SPASITI" Glavni grad u srpskom komšiluku danima OKOVAN čudnom maglom: "Štetna je po zdravlje!"

Zagreb i veliki deo kontinentalne Hrvatske već nedeljama su pod sivim pokrivačem magle, dok stanovnici duž jadranske obale uživaju u vedrijem vremenu. Prema podacima Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ), Zagreb u proseku ima oko 40 maglovitih dana godišnje, a magla je najčešća tokom zimskih meseci. Posebno se izdvaja decembar, koji u proseku beleži između sedam i devet maglovitih dana.

- Zagreb je zbog svog položaja sklon magli. Nalazi se između Medvednice i nizijskog područja uz reku Savu, koja dodatno povećava količinu vlage u vazduhu. Hladan i vlažan vazduh prirodno se sliva u niže delove grada i tamo se zadržava. Kada pritom nema vetra koji bi vazduh izmešao, magla ostaje doslovno zarobljena iznad grada, objašnjava Petra Mikuš Jurković, rukovoditeljka Službe za vremenske prognoze i upozorenja na opasne vremenske pojave DHMZ-a.

Kako nastaje magla

Magla se najčešće stvara u periodima mirnog i stabilnog vremena, naročito zimi kada preovladava visok vazdušni pritisak, odnosno anticiklon. Tokom noći tlo se tada jako ohladi, a zajedno s njim i vazduh neposredno iznad površine. Taj hladan vazduh ostaje pri tlu, dok se topliji vazduh zadržava iznad njega. Reč je o pojavi poznatoj kao temperaturna inverzija.

Temperaturna inverzija funkcioniše poput nevidljivog poklopca koji sprečava mešanje vazduha. Vlaga se zbog toga zadržava u prizemnom sloju, kondenzuje u sitne kapljice i stvara maglu.

- Budući da je zimi Sunčevo zračenje slabo i kratkotrajno, taj se "poklopac" često ne prekida tokom dana, pa magla može da traje satima, a ponekad i nekoliko dana, objašnjava Mikuš Jurković.

"Magla je zapravo spušten oblak na tlu"

Branko Grisogono, penzionisani profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, objašnjava šta se tačno događa u atmosferi da dolazi do magle koja zabrinjava građane.

- Magla je zapravo spušten oblak na tlu. To je kondenzovana vodena para, odnosno sitne kapljice mikroskopske veličine. Fizički gledano, to je oblak koji se spustio na zemlju, objašnjava.

Međutim, problem nije sama pojava magle, već njeno dugotrajno zadržavanje, koje je ove jeseni i zime sve češće. Glavni uzrok leži u dugotrajnoj anticikloni, odnosno području visokog vazdušnog pritiska.

- Imamo povišen, visok pritisak u kojem nema mnogo strujanja vazduha, nema cirkulacije i nema provetravanja, kaže Grisogono i dodaje da se u takvim uslovima vazduh ne meša.

"Preporučuje se izbegavanje dugotrajne i intenzivne fizičke aktivnosti"

- Kratkotrajna magla može biti dobra za kožu, lice i biljke jer osvežava okolinu. Međutim, dugotrajna magla, kakvu sada imamo već nedeljama, štetna je po zdravlje, upozorava Grisogono.

Ona apsorbuje mikročestice koje udišemo. Te čestice štete plućima, ali i srčanim bolesnicima i drugim osetljivim grupama. Dakle, sama magla nije opasna po zdravlje, ali se zimi pojavljuje uz loš kvalitet vazduha, pri čemu u njenom nastanku ulogu imaju i sitne zagađujuće čestice.

- Zbog toga ona postaje gušća, dugotrajnija i teže se razilazi. U takvim uslovima može poprimiti obeležja smoga. Takva kombinacija magle, zagađenja i temperature negativno utiče na disajni i kardiovaskularni sistem, poručuju iz DHMZ-a.

Kao i svake godine, Nastavni institut za javno zdravlje "Andrija Štampar", građanima daje savete za ponašanje tokom ovakvih dana.

- Preporučuje se izbegavanje dugotrajne i intenzivne fizičke aktivnosti na otvorenom, posebno uz saobraćajnice, deci, trudnicama, starijim osobama, osobama s hroničnim bolestima i onima s oslabljenim imunitetom, navode na svojim zvaničnim stranicama.

Kod nekih ljudi magla može delovati i depresivno, naročito kada traje danima ili nedeljama bez prekida. Psihološkinja Nensi Frišl Zečević objašnjava da "magla nije samo stvar loših frizura i smanjene vidljivosti, već utiče na to kako se osećamo, razmišljamo i reagujemo".

Razlog tome je zavisnost ljudskog mozga od svetlosti.

- U pozadini svega odvija se hormonska igra. Činjenica je da dugotrajna magla, "oduzimanjem" prirodnog svetla, smanjuje lučenje serotonina, neurotransmitera koji je izuzetno važan za stabilno raspoloženje, objašnjava i dodaje: Kada magla potraje, telo može početi da proizvodi ili previše ili premalo hormona stresa. U oba slučaja rezultat je sličan: ili smo nervozni i nemirni, ili iscrpljeni i bezvoljni.

Tri efikasna "čistača" magle

Grisogono navodi da postoje samo tri efikasna "čistača" magle:

- Maglu mogu ukloniti promena vremena, pojava vetra ili padavine. Vetar je ključni faktor, a zatim kiša ili sneg, objašnjava i dodaje da u takvim uslovima kiša i sneg pokupe zagađujuće čestice i spuštaju ih na tlo, dok ih vetar odnosi dalje.

Ipak, upozorava da su takvi uslovi kratkotrajni, a nastanku magle i njenom zadržavanju pogoduju i klimatske promene.

- Globalno zagrevanje menja opštu cirkulaciju atmosfere. Cikloni se pomeraju severnije, topao vazduh se potiskuje ka severu i nema prirodnog provetravanja kakvo smo nekada imali, poručuje penzionisani profesor.

(Jutarnji)