Slovačka i Mađarska optužuju Ukrajinu za prekid, dok Ukrajina tvrdi da su ruski napadi uništili cevovod i otežali popravke
Spor je doveo do proglašenja vanrednog stanja u Slovačkoj, zaustavljanja izvoza dizela Ukrajini i blokiranja evropskih sredstava
Sovjetski Savez je 1964. godine izgradio jedan od najdužih naftovoda na svetu za snabdevanje naftom zemalja Varšavskog pakta, koji povezuje naftna polja Zapadnog Sibira sa glavnim rafinerijama u Evropi, i nazvao ga "Družba" što u prevodu znači "prijateljstvo". Danas taj naftovod prijateljstva razara Stari kontinent.
Naftovod "Družba" isporučuje naftu iz Rusije preko Ukrajine sve do zapadne Evrope. Međutim, dotok fosilnog goriva, ključnog za rafinerije kompanije "Mol" u članicama Evropske unije (EU) - Slovačkoj i Mađarskoj, obustavljen je 27. januara kada je, prema rečima ukrajinskih zvaničnika, naftovod pogođen tokom ruskog vazdušnog napada.
Naftna kriza je kulminirala 18. februara, kada je slovačka vlada proglasila vanredno stanje zbog nafte i odlučila da pozajmi Slovnaftu 250.000 tona sirove nafte iz državnih rezervi.
Mađarska i Slovačka krive Ukrajinu i prete odmazdom
Međutim, i mađarska i slovačka vlada odbijaju da priznaju rusku ulogu u krizi i umesto toga optužuju Ukrajinu.
- Naše obaveštajne informacije govore da je oštećeni deo (naftovoda), na koji se ukrajinska vlada poziva, popravljen i da ruska nafta može bez problema da nastavi da teče ka Slovačkoj - rekao je slovački premijer Robert Fico na konferenciji za novinare prošle nedelje i dodao da Ukrajina ucenjuje Slovačku obustavom nafte.
On je danas izjavio da Slovačka "nije sluga Ukrajine" i da poteze Kijeva smatra neprijateljskim, najavivši kao prvi uzvratni korak obustavu hitnih isporuka struje Ukrajini, uz upozorenje da bi spor mogao da utiče i na evropske integracije te zemlje.
- Slovačka nije ključni izvor za uvoz električne energije za Ukrajinu i ne vidim nikakav ozbiljan problem čak i ako slovačka vlada pokuša da zaustavi isporuku struje - rekao je ukrajinski energetski stručnjak Oleksandar Karčenko iz Centra za istraživanje energetske industrije.
Mađarski premijer Viktor Orban opisao je poremećaj u snabdevanju naftom kao "ukrajinsku naftnu blokadu" i naveo da je cilj da se podignu cene goriva u njegovoj zemlji uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 12. april. Orban je, bez pružanja dokaza, tvrdio da je Ukrajini u interesu da on izgubi izbore.
Ostajući bez načina da nabave rusku naftu, Fico i Orban su prošle srede zaustavili izvoz dizela u Ukrajinu, nastavljajući da krivi zemlju koja se brani od Rusije. Sukob se nastavio, a u ponedeljak je Mađarska čak stavila veto na veliki zajam EU od 90 milijardi evra za Ukrajinu i blokirala novu rundu sankcija Rusiji. Taj potez oštro su osudili Ukrajina i lideri EU.
Zelenski: Popravke ne mogu brzo da se završe
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u utorak tokom posete Kijevu da EU traži od Ukrajine da ubrza popravke na naftovodu "Družba".
Tim povodom se oglasio danas i ukrajinski lider Volodimir Zelenski rekavši da popravke ne mogu brzo da se završe i istakao da su ruski udari uništili cevovod koji preko teritorije Ukrajine povezuje crnomorsku luku Odesu sa naftovodom "Družba".
On je ranije, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predstavnicima EU, rekao da je popravka naftovoda opasna, jer Rusija napada ukrajinske radnike.
- Zašto? Zašto ga popravljati? Da bismo izgubili ljude? Mislim da je to veoma visoka cena - kazao je tada predsednik Ukrajine.
Kristina Mikulova, šefica regionalnog centra za istočnu Evropu u Evropskoj investicionoj banci, ne misli da Ukrajinci preuveličavaju, piše "EU Observer".
- Ne bi bilo u interesu Ukrajine, kao buduće članice EU, da napadne naftovod na svojoj teritoriji i posvađa se sa susednim članicama, koje će joj na kraju biti najbliže kako bude napredovala ka članstvu - objasnila je ona.
Kako Mađarska i Slovačka zavise od ruske nafte
Naftovod "Družba" ima kapacitet da transportuje više od 2 miliona barela dnevno, ali isporučuje samo deo tog kapaciteta, pošto se većina evropskih zemalja odrekla ruskih fosilnih goriva otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Naftovod se deli na dva kraka:
- severni - ide ka Poljskoj i Nemačkoj
- južni - snabdeva Slovačku, Mađarsku i Češku
Mađarska i Slovačka su među poslednjim preostalim kupcima ruske nafte unutar Evropske unije, nakon što su se druge zemlje tokom protekle četiri godine prekinule zavisnost i diversifikovale svoje izvore snabdevanja. Obe zemlje imaju izuzeća od sankcija EU na rusku naftu koja se transportuje cevovodom, piše "Dojče vele", a prenosi "N1".
Njihove vlade, koje se smatraju najnaklonjenijim Rusiji u EU, snažno su se protivile potezima Unije da se te isporuke obustave, šta više povećale su svoju zavisnost od ruskih energenata.
Postoje li alternative naftovodu "Družba"
Situacija je ipak eskalirala do te mere da je Evropska komisija sazvala Grupu za koordinaciju nafte koja se sastala juče, kako bi procenila situaciju u Slovačkoj i Mađarskoj i eventualno pomogla u rešavanju sukoba.
Prema saopštenju Komisije, ne postoji neposredan rizik za sigurnost snabdevanja Evropske unije. I Mađarska i Slovačka imaju rezerve nafte. Obe zemlje mogu da koriste alternativni pravac snabdevanja: naftovod "Adria" iz Hrvatske, koji ima kapacitet da pokrije njihove potrebe.
Komisija je takođe navela da je Hrvatska pomogla da se poveća dotok nafte ka Slovačkoj i Mađarskoj kroz naftovod "Adria". Međutim, nije mogla da potvrdi da li su Slovačka i Mađarska naručile dodatne količine nafte koja nije ruska. Istovremeno, Hrvatska procenjuje da li može legalno da prihvati rusku sirovu naftu pod sankcijama EU i SAD.
Dok Orban tvrdi da je "Adria" pogodna samo kao rezervna opcija, njegov slovački kolega Fico kaže da kapacitet tog naftovoda nikada nije testiran i da bi troškovi mogli biti pet puta veći nego kod "Družbe".
Ukrajina je takođe predložila alternativne tranzitne rute za transport nafte u Evropu dok se isporuke kroz "Družbu" ne obnove - preko ukrajinskog sistema za transport nafte ili pomorskim putem, potencijalno uključujući naftovod Odesa-Brodi koji povezuje glavnu ukrajinsku crnomorsku luku sa EU.
Ukrajina, Rumunija i Moldavija formiraju sajber savez
Dok neki od ukrajinskih suseda vode diplomatske sporove, drugi grade nova partnerstva. Ukrajina, Rumunija i Moldavija su u petak, 20. februara, potpisale trilateralni Memorandum o razumevanju kojim se uspostavlja Sajber savez za regionalnu otpornost, izveštava "Age pres". Inicijativa ima za cilj jačanje otpornosti na sajber pretnje i hibridne pretnje sa sajber komponentom, navodi se u saopštenju Nacionalne direkcije za sajber bezbednost Rumunije.
Dok slovačka i mađarska vlada možda ne vide pravog agresora u Evropi, baltičke države nemaju dilemu i preduzimaju korake da dodatno ojačaju svoju odbranu. Estonija planira da postavi do 600 betonskih bunkera duž svoje istočne kopnene granice kao deo zajedničke Baltičke odbrambene linije sa Letonijom i Litvanijom, navodi "ERR".
Estonski centar za investicije u odbranu (ECDI) i Ministarstvo odbrane Letonije pokrenuli su javnu nabavku za bunkere. Inicijativa je osmišljena da zaustavi potencijalni vojni napad na istočne granice Estonije, Letonije i Litvanije.
(EU Observer, DW, N1)
