Zabeleženi talasi su klasifikovani kao hidroksil-megamazer - reč je o izuzetno jakom radio-signalu, koji bi čak mogao pripadati još ređoj klasi tzv. gigamazera
Otkrivanje ovog signala omogućio je efekat gravitacionog sočiva, koji je predvideo još Albert Ajnštajn - na taj način, talasi iz udaljenog svemira pojačani su do naših teleskopa
Međunarodni tim astronoma sa Univerziteta u Pretoriji u Južnoj Africi registrovao je neobično snažan radio signal pomoću "MeerKAT" radio-teleskopa. Signal potiče sa udaljenosti od oko osam milijardi svetlosnih godina. Prema navodima istraživača na onlajn arhivi "arXiv", ovaj signal predstavlja jedan od energetski najjačih do sada zabeleženih fenomena ove vrste.
Prema proračunima istraživača, signal potiče iz galaktičkog sistema u procesu spajanja pod nazivom HATLAS J142935.3-002836. Drugim rečima, signal je nastao pri sudaru galaksija. Tokom takvih sudara, ogromni oblaci gasa se sabijaju, zbog čega se molekuli "bude" i počinju da emituju snažne radio-talase, piše "Fokus".
Stručnjaci klasifikuju izmereni signal kao takozvani hidroksil-megamazer - izuzetno snažan kosmički izvor radio-signala koji nastaje kada molekuli u ogromnim oblacima gasa pojačavaju i emituju talase. Intenzitet je toliko visok da bi objekat mogao spadati čak i u još ekstremniju klasu "gigamazera" - izuzetno sjajnih kosmičkih masera koji su milijardama puta svetliji od običnih maserskih zraka.
- Ovaj galaktički sistem je zaista izuzetan - rekao je Tato Manamela, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Pretoriji, za naučni portal "Phys.org".
Istraživači žele da otkriju stotine do hiljade galaktičkih sistema
Otkriće je omogućeno gravitacionom sočivom, fenomenom koji je opisao naučnik Albert Ajnštajn. Galaksija koja se nalazi između izobličava prostor-vreme svojom gravitacijom i fokusira mikrotalase koje emituje udaljeni sistem. Na taj način, znatno pojačan signal stiže do radio-teleskopa na Zemlji.
Istraživači se nadaju da će ovom metodom u budućnosti otkriti još mnogo ovakvih megamazera. Tako žele detaljnije da prouče razvoj i sudare galaksija tokom milijardi godina.
Preti li Zemlji opasnost
Kada se galaksije sudare, njihov gas se uzburkava i sabija u guste oblake u kojima nastaju milioni novih zvezda. Istovremeno, prema "Geo.de", njihov izgled se drastično menja: iz spajanja spiralnih galaksija mogu nastati zaobljene eliptične galaksije.
I naš Mlečni put ide ka sudaru sa Andromeda galaksijom, što se očekuje za oko pet milijardi godina. Iako će zvezde i planetarni sistemi uglavnom ostati neometani, Sunce će tada već biti "naduvano" u Crvenog džina, zbog čega će Zemlja postati nenastanjiva.
(focus.de)
