Eksplozija je izazvala snažan elektromagnetni impuls koji je oštetio električne i komunikacione sisteme čak i na Havajima
Nakon 1963. potpisan je sporazum koji zabranjuje nuklearna testiranja u svemiru i pod vodom i on je još uvek na snazi
Amerikanci su 1962. godine odlučili da provere šta bi se dogodilo tokom nuklearne eksplozije u svemiru, u okviru projekta "Starfish Prime". U početku ništa nije nagoveštavalo probleme, ali je eksperiment brzo izmakao kontroli. Nuklearna bojeva glava snage 1,4 megatone lansirana je u svemir raketom Thor, a ubrzo nakon toga iznad Pacifika, na visini od oko 400 kilometara, zasijala je ogromna svetlost.
Na Havajima je, uprkos dubokoj noći, nakon detonacije atomske bombe u svemiru odjednom postalo svetlo kao usred dana. Nebo je poprimilo krvavocrvenu boju, a pojavila se i takozvana nuklearna aurora.
Pravo iznenađenje usledilo je nekoliko trenutaka kasnije - atomska eksplozija proizvela je elektromagnetni impuls mnogo snažniji nego što se očekivalo. Čak 1.500 kilometara dalje, u Honoluluu, odjednom su se ugasila ulična svetla, telefonske veze su prestale da rade, a alarmi protiv provale počeli su da se aktiviraju.
Amerikanci i Rusi često detonirali atomske bombe u svemiru
Sama eksplozija stvorila je veštački radijacioni pojas oko Zemlje koji je "spržio" nekoliko prvih satelita, uključujući i čuveni Telstar.
Iako je "Starfish Prime" bio najpoznatiji, nije bio jedini takav projekat. Amerikanci i Sovjeti su tokom pedesetih i šezdesetih godina često detonirali nuklearne bombe u svemiru. Međutim, posle 1963. godine sa tim eksperimentima je prestalo, kada je potpisan sporazum koji je i danas na snazi i zabranjuje nuklearna testiranja ne samo u svemiru, već i pod vodom.
